U Njujorku se večeras održava sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj se razmatra Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UMNIK-a.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je večeras da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u UNESCO i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom smeru.
"Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU," rekao je Dačić, rekavši da je primena postignutih dogovora od svih involviranih aktera od suštinskog značaja za dalji uspešan tok procesa dijaloga.
Obraćajući se učesnicima na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu, Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.
U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.
"Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa," istakao je šef srpske diplomaije.
Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom komisijom.
Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su "ispunjena dva važna obećanja", a upravo suprotno – "Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima – srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini".
Ključno je pitanje, kako je naveo, šta će uraditi i kako će na to reagovati, prvo Evropska komisija, a zatim i države članice EU, ali i kako će se postaviti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se Priština navela na poštovanje međunarodno-pravno ustaljenih i priznatih tokova.
Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.
"Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine," naveo je Dačić.
|
14:50- Blic/Beta: Đurić odbacio optužbe o paralelnim strukturama na Kosovu Šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je danas optužbe ambasadorke Kosova u SAD Vljore Čitaku da na severu Kosova i dalje postoje, kako je rekla, paralelne strukture Srbije. "Meni je čudno da neko demokratsko pravo Srba na severu Kosova da protestuju zbog odlaganja primene Sporazuma o ZSO naziva paralelnim strukturama koje nešto sprečavaju. Ako Albanci u Prištini imaju pravo da protestuju zbog Sporazuma o ZSO, valjda Srbi na severu Kosova imaju pravo da protestuju zbog odlaganja primene tog sporazuma," rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta. Prema njegovim rečima, za razliku od Albanaca u Prištini čiji su skupovi bili nasilni, Srbi su na Kosovu protestovali mirno, što je njihovo legitimno pravo. "Ljudi su se okupili, blokirali saobraćaj dva sata i onda su otišli. Prema tome, nema mesta za takve priče (o paralelnim strukturama)," rekao je Đurić. Vljora Čitaku sinoć je na sednici Saveta bezbednosti navela da je ministar finansija Kosova Abdulah Hoti sprečen da ode na sever Kosovske Mitrovice, pošto su mu to onemogućile, kako je rekla, paralelne srpske strukture na severu, iako su i one bile tema dijaloga Beograda i Prištine. "Znači, Srbija još nije rasformirala svoje paralelne strukture na Kosovu," rekla je Vljora Čitaku. |
Trenutno je, na teritoriji KiM, raseljeno više od 18.000 lica, a na području uže Srbije trenutno boravi nešto više od 204.000 njih, od kojih je, prema istraživanju UNHCR, identifikovano 97.000 lica u potrebi, to jest otežanog socijalno-ekonomskog položaja, kojima je neophodna pomoć, rekao je Dačić.
"Kako bi se na pravi način shvatilo kolike su prepreke da se raseljena lica vrate u svoje domove na Kosovu i Metohiji, treba znati da se, u svetu, posle okončanja sukoba u proseku 25 odsto izbeglica i raseljenih lica vrati u svoje domove, s tim da je minimum 12 odsto, a najviši procenat ide i preko 50. Na Kosovu i Metohiji je svega oko 1,5 odsto," naveo je on.
Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.
"Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine," podsetio je Dačić.
Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.
"U cilju sticanja šire slike o situaciji u kojoj žive, predlažem da se u naredni izveštaj uključi iscrpan pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i pripadnici drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra," poručio je šef srpske diplomatije.
On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.
"Pored taksativnog nabrajanja napada na spomenike kulture u izveštajnom periodu, Srbija poziva na dalje intenzivno angažovanje međunarodne zajednice u njihovoj fizičkoj i pravnoj zaštiti, imajući u vidu aktuelna političkih dešavanja u Pokrajini", dodao je Dačić i naglasio da napadi na spomenike verske i kulturne baštine nikad nisu prestajali.
To je, kako je dodao, neoborivi dokaz da većinska zajednica nikad nije prihvatila srpsku kulturnu baštinu kao deo zajedničkog nasleđa i kulturnih vrednosti koje baštinimo na Kosovu i Metohiji.
"Samim tim, albanska zajednica na Kosovu nema ni sa pravnog, ni sa istorijskog, moralnog ili bilo kog drugog stanovišta pravo da svojata spomenike srpske kulture i duhovne baštine, koji su od 1999. godine bili mete sistematskog uništavanja," istakao je on.
Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.
"Prisustvo i delovanje Unmika od ključnog je značaja za Republiku Srbiju, budući da je okvir UN, zasnovan na rezoluciji SB UN 1244, garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji," dodao je.
Šef srpske diplomatije je na početku sednice najoštrije osudio nedavne terorističke napade u Parizu i Bejrutu, kao i obaranje ruskog putničkog aviona iznad Sinaja, izrazivši sasučešće porodicama žrtava.
Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.
Vljora Čitaku:"Kosovo neće tražiti pristanak od Srbije"
Predstavnica KiM Vljora Čitaku rekla na sednici SB UN posvećenoj radu UNMIK-a, da Priština neće tražiti od SRB pristanak da se učlani u međunarodne organizacije.
"I to ne zbog sujete, već zato što smo član globalne zajednice i zbog svih građana Kosova, bez obzira na versku i etničku pripadnost", istakla je, dodajući da Priština ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i da će dati članicama SB UN argumente da je podrže u budućnosti.
"Obećavamo da ćemo primeniti sve što je dogovoreno sa Srbijom, ali očekujemo isto i od strane Srbije," kazala je Čitaku.
"Mi na Kosovu smatramo da naši severni susedi zloupotrebljavaju ovu sednicu da u očajničkim pokušajima projektuju lažnu sliku i veštački unesu ideju da nezavisnost i državnost Kosova nisu prihvatljivi," istakla je.
Dodala je da je Kosovo "slobodna, nezavisna i suverena država" i da nikada neće pregovarati o pravu da postoji kao ravnopravan član slobodnog sveta.
"Nastavićemo da težimo ka članstvu u međunarodnim zajednicama, mada na tom putemo nailazimo na krivine, ali smo sigurni da ćemo na kraju uspeti," rekla je Čitaku.
Govoreći o neuspelom pokušaju Kosova da se učlani u UNESCO, kazala je da je Kosovo vodilo pozivitnu kampanju, ali da je bilo suočeno sa "brutalnoim, nepoštenom i činjenično netačnom kampanjom".
"Sada kada postiže veći nivo interakcije sa institucijama EU, Priština smatra da bi trebalo da promeni i prirodu odnosa sa UN," rekla je, primetivši da se večerašnja sednica SB UN odvija u posebnom formatu i napomenuvši da će Kosovo od sada biti predstavljeno na nivou ambasadora.
Kako je rekla, "Kosovo je, uz pomoć UNMIK-a, posle rata, kada se dizalo iz pepela i kada je trebalo izgraditi sve strukture, uspelo u tome, mada nije bilo lako".
"Danas, 16 godina kasnije, Kosovo je nezavisna i suverena država, koju priznaje većina slobodnih zemalja u svetu. Mi smo konstruktivan partner u regionu i šire", istakla je i dodala da je Kosovo manjinama dalo ogromna ovlašćenja, "čime se ponosi".
Ona je navela i da su "posvećenost i naporan rad Kosova nagrađeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što pokazuje da Kosovo ima evropsku budućnost, i to je njegovo jasno opredeljenje, uz reforme na svim nivoima".
S druge strane, i EU se obavezala da će dati jasnu "mapu puta" Kosovu za pristupanje, zaključila je Čitaku, navodeći da Kosovo sada očekuje pozitivne preporuke Evropske komisije kad je reč o procesu vizne liberalizacije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
