Da li smo za SAD ili EU?!

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Piše: Beljulj Bećaj (Belul Beqaj)

Poštovani prijatelju,

Mislim da bilo koje rešenje koje će biti posledica izraza argumenata moći, neće biti stabilno i dugoročno u odnosu na rešenje koje će biti posledica moći argumenata.

Činjenica što se na ovom podneblju prelamaju interesi velikih sila, bilo bi apsolutno glupo da se mi za rešenje naših problema opredelimo za SAD ili EU! Bilo bi porazno da naši odnosi postanu žrtva protivrečnih pristupa SAD i EU, povodom srpsko-albanskog dijaloga. Zato, oni koji zauzimaju stranu, u suštini su protiv našeg zajedničkog interesa i cilja. Kosovska država je plod neprekidnih doprinosa SAD i EU, koliko i srpsko – albanski dijalog. Dabome, sve to nije dovoljan razlog da mi ne iznesemo naše kritične stavove i poglede u vezi njihovih angažovanja na Balkanu.

Zato prijatelju, pre nego što budemo izneli naše kritične poglede u vezi sa njihovim namerama i načina kako misle da nastave prekinuti dijalog, prevashodno treba da priznamo notornu činjenicu, da politički lideršip Kosova i Srbije nije shvatio neophodnu potrebu međusobne upućenosti i zavisnosti! Upravo naša nespremnost uveliko doprinosi protivrečnom pristupu SAD i EU u vezi sa konačnim rešenjem. Obe opcije rešenja (u okviru postojećih granica i promenom granica) su neprihvatljive ukoliko ne postoji jedinstven pristup SAD i EU. Zašto?

Prvo, nastavak dijaloga se odvija u kontekstu novih političkih i pravnih okolnosti. Ali dojučerašnji nosilac dijaloga, predsednik Tači, nastavlja svoju “misiju” uz podršku aktuelne administracije SAD u suprotnosti sa presudom Ustavnog suda Kosova, i Rezolucijom kosovskog parlamenta, koji je njegovu ulogu sveo na konsultativni karakter.

Shodno ovoj odluci, nosilac nastavka procesa dijaloga treba da bude premijer Kosova, odnosno vlada. Dakle, nastavak dijaloga (tri potpisana sporazuma o namerama; autoput, železnica, avio prevoz) se odvija bez ukidanja takse i u suprotnosti sa presudom Ustavnog suda Kosova i Rezolucijom kosovskog parlamenta. Ova pravna i politička prepreka povećava sumnju da je predsednik Tači, kao najčešće pominjani za pretpostavljena krivična dela, tokom i neposredno posle konflikta, iz izveštaja Dika Martija, uslovljen da nastavi započetu konspirativnu misiju koja za krajni cilj ima podelu Kosova, odnosno realizaciju zahteva predsednika Srbije “da ne može jedna strana da dobije sve, dok druga – ništa” .

Drugo, tačno je da je ofanziva SAD, osim američkih izbora i posledica defanzive EU, koja je obeshrabrila naša stremljenja, time što su visoki zvaničnici EU izjavili da će se baviti prevashodno svojim “problemima i reformama”, pre nego što će se baviti Balkanom.

Na ovaj način EU je širom otvorila put aktuelnoj američkoj administraciji za instant rešenje srpsko-albanskog dijaloga. Upravo zbog ovoga smatram da su visoki zvaničnici EU učinili veliki propust ali, i podržavajući ovdašnje stabilokrate nisu održali svoj autoritet prema balkanskim vođama – naprotiv.

Predsednik Tači, iako je bio bezmalo sedam godina direktno uključen u proces dijaloga u zadnjem obraćanju, neprimerenim rečima govorio je o propustima i promašajima EU i u vezi dijaloga. Osim što su zvaničnici EU zažmurili zbog raširene korupcije i kriminala, oni nisu održali javna obećanja o viznoj liberalizaciji, iako su zvaničnici Kosova ispunili sve obaveze! 

Zbog toga, u pravu si kad pišeš da “Evropu zanimaju lideri, nema brige za narod. Uostalom, interesuju je samo dobri lekari, inženjeri, stručnjaci, majstori…” Ali budimo fer. Ne treba da krivimo Evropu zbog nedostaka njihovog razumevanja za naše gluposti, koliko treba da se slažemo za nedostatak spremnosti borbe protiv ovdašnjeg kleptokratizma, primitivizma i sistematskih zloupotreba.

Ruku na srce, čitam da je u poslednje vreme oko 50.000 Srba napustilo Srbiju, oko 400.000 Kosovara trenutno živi i radi u Nemačkoj, više od 300.000 u Švajcarskoj… Gospodin Borelj prilikom zadnje posete Kosovu, izjavio je da je EU, po raznim onovama, uložila dve milijarde evra na Kosovu dok je Srbija dobila nešto više….

Budimo realni, masovni egzodus je pre svega krunski dokaz za neuspešnu politiku našeg političkog lideršipa, na Kosovu i Srbiji, a ne nedostatka razumevanja i altruizma Evropljana! Između besperspektivnosti u svojoj zemlji i šanse za realan uspeh van svoje zemlje, građani se opredeljuju za odlazak.

Zato, osim penzionera, nemoćnih, etničke napetosti… na Kosovu i Srbiji će ojačati i dugoročno se cementirati politika i političari koji su uzrok i masovnog egzodusa! Na jednoj strani, mislim da imamo nerealna očekivanja od Evropljana dok na drugoj strani, nismo spremni da pokorimo i pobedimo strah od naših političara! Ali je neosporna činjenica da se proces dijaloga odvija upravo zbog naših stremljenja da budemo u dogledno vreme, deo evropske porodice.

Treće, američko prisustvo je bilo prisutno, od početka Briselskog dijaloga, ali naglo interesovanje američke administracije za sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum se neskriveno zahteva zbog novembarskih izbora u SAD. Logično, postavljamo hipotetičko pitanje: Šta ako pobede demokrate a mi podležemo unilateralnom rešenju koja podrazumeva podelu? Osim unutrašnjih, regionalnih dalekosežnih posledica, koliko smo korektni u saradnji ukoliko “podržavamo” pobedu republikanaca?! Da li će se demokrate zbog toga osvetiti?

Javni zahtevi ambasadora Grenela ukazuje na činjenicu da istinski motiv nije normalizacija i održivi srpsko-albanski sporazum nego kakvo-takvo rešenje koje će “potpomoći” novembarskim izborima administracije Tramp. Mislim da bi dinamizacija procesa doprinela rešenju ali jedino ukoliko se nastavak dijaloga usaglasi sa odlukom Ustavnog suda Kosova i sa EU.

Nije sporno da predsednik Tramp predstavlja SAD kao i bivši predsednici Klinton, Buš i Obama. Ali između njih i predsednika Trampa postoji velika razlika. Predsednik Tramp donosi odluke ne pitajući i ne konsultujući se sa drugim zvaničnicima međunarodne zajednice. Potpisuje sporazume ne mareći za potonje posledice. Naprotiv, on isključuje njih iz dosadašnjeg javnog procesa insistirajući na procesu koji je samo njemu poznat! Mislim da bilo koje rešenje koje će biti posledica izraza argumenata moći, neće biti stabilno i dugoročno u odnosu na rešenje koje će biti posledica moći argumenata. Verujem da jedino ispravno rešenje je ukoliko se posle ukidanja taksi poštuje novi kontekst pravnih i političkih okolnosti i stvori jedinstven unutrašnji i međunarodni pristup u vezi sa srpsko-albanskim sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom. Dakle, glupo je razmišljati da li smo za SAD ili EU !

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.