“D” OD DRŽAVE !

Gospodin Nikolić, predsednik nam susedne države, za koju se na žalost još ne može reći da nam je prijateljska, ali je u svakom slučaju susedna, i to država koja, kako bi moj sagovornik g. Antonić rekao, počinje sa velikim “D”, na jednoj regionalnoj konferenciji na kojoj su učestvovali šefovi država, počeo je da se svađa sa gospođom Jahjaga, koja je ina;e, za one koji to ne znaju, njen homolog, tj. predsednik Republike Kosovo. A Republika Kosovo, to vam je jedna država koja je jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, 17. februara 2008. godine, isto toliko jednostrano kao što je i učinila velika većina zemalja u svetu.

Svi susedi, osim Srbije, te više od polovine zemalja u svetu, priznali su tu državu, a susedne i neguju dobrosusedske odnose sa njom. Ruku na srce sa nijednom od njih, Kosovo nema toliko razvijene trgovinske odnose kao sa Srbijom, ali o tome drugi put. Naravno, vi ćete se složiti da to rade Srbiji za inat, jer je ta ljubomora Srbije poznata u globalnim razmerama. Uključujući UN. Samim tim, svi oni koju su priznali tu “samoproglašenu” državu,  oni su bez sumnje necivilizovani, i ne vole Srbiju! I sam samit u kome se g.Nikolić nedolično ponašao, održan je u jednoj susednoj zemlji sa kojom Srbija, uprkos etničkim i civilizacijskim vezama, nije uspela da gradi zajedničku državu, iako Crnogorci i Srbi manje-više govore istim jezikom i imaju…dosta zajedničkog. Nisu sa Crnogorcima, ali bi sa Albancima. Crnu Goru su priznali, a Kosovo neće… nikad! A ni tada!

Sad', kad već pričamo o nekoj logici, 'ajde da previdimo ovu logiku! Ali, g. Nikolić je sve to rekao, van protokola, očigledno i 'van' bontona, a najverovatnije i van sebe zbog …k o zna čega. Možda što je ona mlađa, pa i lepša, bez sumnje simpatičnija, ili što govori bolje engleski, pa mu je zavist proradila. Zavist je ljudska osobina. Ili što međunarodna zajednica postupa prema njoj puno pažljivije i sa velikim poštovanjem, maltene, kao da ona predstavlja tamo neku jaku državu, sa velikim “D”.

Možda je gospodin predsednik bio malo i ljut što on sam više nije bio u centru pažnje, ili možda…možda je to uradio samo da mu ne zamere kod kuće.

Gospođa Jahjaga, uprkos mnogim gafovima u njenim javnim nastupima zbog kojih je javnost na Kosovu često ironična, u ovom slučaju sačuvala je nivo koji joj i priliči – kao dama i kao državnik. Nije se posvađala sa njim. Uostalom, svađa između njih i ne bi bila nikakva vest. Vest je bila, zapravo, samo ignorisanje od strane gospođe Jahjage.

No vratimo se mom sagovorniku. I gospodin Antonić, posle jedne parade u kojoj se samozadovoljno i agresivno igra vlastitim rečima i idejama, koje usput napada kao moje, trijumfalno kaže:

“S takim stavovima, moj uvaženi kolega, nema ni 'D' od države. Smatrajući Vas intelektualcem, slobodan sam da Vas još jednom zamolim da razmislite i da pokušate da odovorite na pitanje – koja su to prava srpske manjinske zajednice na Kosovu koja su apsolutna i ničim uslovljena? 'Reciprocitet' ipak nije odgovor na to pitanje!"

U prvom redu, hvala Vam uvaženi gospodine što me smatrate intelektualcem! Da vi to niste priznali, ja verovatno ne bih bio intelektualac, bar ne za Vas! Vaš sam dužnik, no što se reciprociteta tiče, moram da Vas razočaram: jeste, uvaženi gospodine – reciprocitet je jedino rešenje! Dobri odnosi među ljudima i zajednicama se mogu graditi samo na osnovu reciprociteta.

S’druge strane, potpuno se slažem sa Vama, sa Vašim zaključkom do kojeg ste došli raspravljajući sa samim sobom. Slažem se potpuno da ljudska i građanska prava Srba na Kosovu sigurno ne zavise od tog reciprociteta. Vi u nedostatku nekog, za civilizovan svet – prihvatljivog načina da odbacite reciprocitet, dajete mašti na volju, ili tačnije rečeno, predrasudama na volji, te moje insistiranje na reciprocitetu vidite kao poziv na osvetu. Možda ću vas razočarati, ali ja reciprocitet vidim samo kao pozitivnu kategoriju! Poštovanje ljudskih i građanskih prava su obaveza za svaku demokratsku državu. Tu nema reciprociteta!

Pa gde onda ima reciprociteta, pitaćete me s’pravom, Vi, ili uvaženi čitalac?! Pa, ako je Srbija strana u pregovorima o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, onda svakako normalizacija tih odnosa zavisi i od stava srpske države prema Albancima koji žive u Preševskoj dolini i koji taj region nazivaju Istočno Kosovo!

Ljudska i građanska prava ne zavise od reciprociteta i položaj srpske manjine na Kosovu stvarno ne zavisi od reciprociteta, ali sigurno je da normalizacija odnosa između Srbije i Kosova zavisi od reciprociteta. Još preciznije, prava Srba na Kosovu uopšte ne zavise od ponašanja Srbije prema Albancima u Preševskoj dolini, ili kako oni to nazivaju “Istočno Kosovo”. Kosovo će Srbima priznati sva ljudska i građanska prava, pa i kolektivna prava na Kosovu u jednom demokratskom procesu pregovaranja sa, slobodno izabranim predstavnicima Srba sa Kosova.

A šta će tu Srbija? To je dobro pitanje. Srbija ne bi trebalo da bude strana u tim pregovorima. Sem u pružanju dobrih usluga.

Na kraju, dozvolite mi par reči kao kratak osvrt na istorijski odnos srpskih intelektualaca prema državi i narodu!

Sa mojim skromnim poznavanjem srpske istorije, Srbi kroz istoriju nikad nisu imali toliko problema sa 'slabom' državom kakve imamo mi na Kosovu! Naime, po onoj 'mnogo babica, kilavo dete' i država Kosovo teško da  ima više od onog pocetnog “D”! Srbi, naprotiv, po mom mišljenju, uvek su imali probleme sa (pre)jakom državom, koja je u njihovo ime činila svašta i retko je ko  od intelektualaca smogao snage da se njoj usprotivi, ili da bar to ironično komentariše. Za razliku od Srbije, intelektualci i država na Kosovu nisu radi viših ciljeva u nekom miru među sobom. 

Srbi toliko glorifikuju državu da su tokom prvog svetskog rata, uz velike gubitke, preko Albanije ostavili sve ostalo, tj narod, ostale vrednosti i zemlju bez zaštite, ali su poneli sa sobom državu! 

I za vreme prve Jugoslavije, srbijansko insistiranje na jakoj državi dovelo je do raznih problema sa sabraćom sa kojima su u ime južno-slovenstva i stvorili prvu Jugoslaviju u vidu Kraljevine SHS. Nema sumnje, SHS je nestala i to se preobrazilo u jednu tvorevinu, sa jakim “D” koju više ni Slovenci, ni Hrvati nisu više osećali kao svoju.

I druga Jugoslavija je počela sa tom tendencijom Srba i srpskih heroja poput Rankovića – ka jakoj državi, to jest, državi sa jakim “D”! I onda kad je vlast u bivšoj YU decentralizovana, te uplitanje države sveden na podnošljiv nivo, onda se pojavio iz ničega g. Milošević…Prvi je nastradao Stambolić, pa onda redom…

Ali, to je samo istorija. Od istorije se uči, a ko ne uči, ponavlja razred! 

Uvaženi sagovorniče,  da li verujete isto kao i ja da će Srbija i Kosovo u skorijoj budućnosti premostiti ove realno nepostojeće probleme, te zajednički raditi na tome da pomažu jedni druge u procesu evropskih integracija, ili ipak ne vidite niti evropsku, ni zajedničku perspektivu? Molim vas nemojte eksplicitno odgovoriti! Jednostavno popričajmo o tome…! Šta znaš, možda i pripomogne!