Ćutanje je zlato!

Piše: Nada Smikić

Na sve dosadašnje konferencije za novinare održane u sedištu GI SDP odazivao se veliki broj novinara. Na onoj održanoj juče, povodom odustajanja kandidata za odbornike koji se nalaze na listi GI SDP i GI Za naš Zvečan bilo ih je manje od pet. Neki nisu došli jer znaju da ta tema neće moći da prođe u medijima u kojima rade, neki su se pravdali da imaju malo novinara a da je juče bilo mnogo događaja… Opravdanja nemušta, tema vruća; nekome ko je umislio da je mnogo 'važan', neće se svideti.

I na kraju – ko je Oliver? Čovek koji se tri i po godine brani od lažnih optužbi, koji je do početka ponovljenog sudskog postupka imao podršku države i njene garancije da će biti dostupan pravosudnim organima. Možda nam je promaklo, ali nekako od marta vlada uglavnom ćutanje kada je ta podrška u pitanju. Pomene ga poneko u uopštenom razgovoru na temu kršenja ljudskih prava na Kosovu. Valjda je 'grešan' što želi da učestvuje na lokalnim izborima. Da, on je za jedinstvo Srba, ali misli da na lokalnim izborima nema potrebe za samo jednom listom. Radi se o tome ko može uspešnije da rešava probleme na lokalnom nivou. Saglasan je, kaže, da neki drugi izbori nameću potrebu jedne liste i jedinstvo oko najvažnijih pitanja za ostanak i opstanak kosmetskih Srba.     

Oliver je uvek bio magnet za medije. Kad god je nešto aktuelno trebalo da se prokomentariše, analizira, upozorava, prvo smo od njega tražili izjavu. I uvek je bio spreman da predstavnicima svih medija izađe u susret; bez obzira da li su o njemu pisali kritički ili objektivno. On je zahvalan sagovornik, oko njegovih izjava ne treba gubiti vreme.

Tema jučerašnje konferencije bila je kao i uvek aktuelna. Dragiša Milović i Nebojša Vlajić su imali takođe šta da kažu. Ali, gotovo da niko nije 'mogao' da dođe.

Ipak, mnogi su uspeli da iz nekoliko medija saznaju kakav je stav lidera GI SDP i GI Za naš Zvečan; o pretnjama i pritiscima kojima su izloženi gotovo svi njihovi kandidati za odbornike. Pitanje je ko će sledeći pokleknuti i odustati od kandidature. Treba li nam to?

Ponekad je tišina glasnija od izgovornih reči. Mislim da je i ova konferencija za novinare koju su predstavnici nekad 'sedme sile' izbegli, jasna poruka kakvo je stanje u našim medijima. Strah ili medijski mrak, svejedno. Nekako mi se čini da ako treba pisati o onome šta radi aktuelna vlast – mislim  na lokalnu, svi treba da su tu. Ali ako treba reći nešto što im se možda ne bi svidelo, ne treba se zamerati. Možeš da, ne daj Bože, ostaneš bez posla, zasluženog radnog mesta, obećanja da će ti zaposliti dete… Ćutanje je zlato, kaže stara izreka. I zato hajde da ćutimo, možda će nam biti bolje! 

Tatjana Ivaz, Dalibor Antić i Tomislav Dejanović su se odlučili da ćute. Bili su u zabludi, napisali su u gotovo identičnim izjavama, podržavaju Srpsku.

U redu, imaju pravo da priznaju da su pogrešili. Ma kakve GI SDP i GI Za naš Zvečan, jer su oni krivi što su kandidati za odbornike "dovedeni u zabludu".

Zapravo, istina je da su prestrašeni, da im neko preti ali ne smeju da kažu ko. I zato ćute… Neka se na tome završi.

Atmosfera se usijava. I zato treba reći – dosta je bilo. Ne trebaju nam 'heroji' koji pale automobile pod okriljem noći, ni oni kojima je zanimanje da seju strah, beznađe, da prete samohranim majkama ili penzionerima. Ne trebaju nam ni lažna obećanja, ni konferencije za novinare. Ako ne umemo da razumno razgovaramo – bolje je da ćutimo. Ćutanje je bolje od pretnji, zastrašivanja, uništavanja nečije imovine.

Znamo se godinama i sve smo već čuli. Znamo ko je ko, koliko može, zna, hoće, ume.

Predlažem da koliko danas proglasimo izbornu tišinu i sve što imamo kažemo 22. oktobra. Biće to najveći doprinos srpskom jedinstvu, koje nam je zaista neophodno.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.