Član 7 EU predloga – glavna tema današnje skupštine u Prištini

Na predlog opozicione stranke LDK, u dnevni red kosovske skupštine danas je uvršten izveštaj kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, o poslednjim pregovorima u Briselu ovog ponedeljka. Nakon njegovog kratkog govora u kom je predstavio, odnosno praktično ponovio svoje stavove o predlogu EU, o kome se u Briselu početkom ove nedelje pregovaralo i čiji je sadržaj konačno poznat, usledile su izjave opozicionih poslanika. Kako se od ukupno 11 članova EU predloga, jedan tiče konkretno srpske zajednice na Kosovu, upravo taj član pod rednim brojem 7 – privukao je najveću pažnju opozicionih poslanika koji su se danas nalazili u skupštini. Smeta im i što u predlogu nije naznačeno „uzajamno priznanje“, na šta je Kurti ponavljao da termin „dobrosusedski odnosi“ zapravo to i znače.

Na samom početku sednice, Kurti je i pred poslanicima ponovio da je on predlog Evropske unije odnosno „Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije“, hteo da potpiše odmah, ali da je to kategorički odbio Aleksandar Vučić.

„Na trilateralnom sastanku sam ponudio EU zvanični potpis kao premijer Republike za osnovni sporazum, koji takođe moraju da potpišu visoki predstavnik Borelj i predsednik Srbije i odobren na Samitu Evropskog saveta. Moj predlog je Vučić odmah i kategorički odbio. On je to kazao i nakon što je napustio sastanak. Boreljov stav je da se o ovom dokumentu više neće raspravljati. Dakle, obrasci su završeni i objavljeno je na sajtu EU, obe strane su se složile oko ovog stava, ali to ne znači da su i zvanično prihvatile sporazum. Konačno prihvatanje se vrši potpisom svih strana. Odbijanje Srbije pokazuje da se ne slaže sa sporazumom”.

Objasnio je da o planu implementacije ovog sporazuma tek treba da se pregovara, ponovivši da je sporazum važan korak u regulisanju odnosa Prištine i Beograda, jer, pre svega, govori o ravnopravnosti, poštovanju teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i odustajanju od prepreka za članstvo u međunarodnim organizacijama, kao i razmeni diplomatskih misija, priznavanju državnih simbola, pasoša.

„Sporazum otvara put našoj Republici za učlanjenje u mnoge međunarodne organizacije, najvažnije kroz prihvatanje pravnog kapaciteta za članstvo u NATO, i potpisivanje Partnerstva za mir sa NATO-om, gde po prvi put Vojska Kosova postaje partnerski saveznik u NATO“, kazao je Kurti.

Naznačio je ponovo i da on nikada ne bi prihvatio nešto što je protiv kosovskog ustava, te da se „istorijske političke greške prošlih vlada“ neće ponoviti.

„Dozvolite mi da ponovim da kao premijer ne bih dozvolio da se pregovara o bilo čemu što nije u skladu sa našim ustavnim i pravnim sistemom ili o nečemu što ima za cilj teritorijalizaciju, monoetničnost ili stvaranje mostova za mešanje Srbije u unutrašnje poslove Kosova. Istorijske političke greške prošlih vlada nikada se neće ponoviti. Uložićemo maksimalne napore da te greške otklonimo, ili ih bar suštinski umanjimo kako ne bi bile prepreka za stabilan, demokratski i unitarni karakter Kosova“.

Kurti: Jedini problematičan deo „nasleđene obaveze“

Po njegovom mišljenju, jedina problematična stavka u predlogu EU je ona koja se odnosi na nasleđene obaveze, za koje postoji međunarodni konsenzus koji se mora primeniti.

„To je tačka 10 sporazuma u ​​poslednjoj rečenici, koja sadrži normu da se svi sporazumi moraju sprovoditi. Ovo treba shvatiti kao obavezu prema celini i nejasnoću koja to prati u celini, a ne kao nešto posebno, element sporazuma Tači-Dačić od 19. aprila 2013. godine i ratifikovanom u ovoj Skupštini, a proširenim sporazumom Mustafa-Vučić od 25. avgusta 2015. o Zajednici (srpskih opština na Kosovu). Dakle, osnovni sporazum ne razdvaja elemente, već ih smešta u normu tipa kategorije“

Stoga je poručio poslanicima da ako se on pita Da li treba da se sprovede ono što cela međunarodna zajednica očekuje da bude sprovedeno jer su to odobrile i ratifikovale prethodne vlade?, njegov odgovor bi bio da, ali:

„Samo ako se svi sprovode i budu u skladu sa ustavnim odredbama naše Republike, poštujući demokratiju, ravnopravnost, ljudska prava i simetriju. Ne dozvoljavam izuzetke. Garantujem da ništa novo što nije izričito prihvaćeno u prethodnim sporazumima nije prihvaćeno, nije pregovarano i nije uključeno u osnovni sporazum”.

Kritikovao ga je potpredsednik LDK, Ljumir Abdidžiku, da na prošloj sednici koja je bila održana pre nego je Kurti otišao u Brisel – nije govorio o prevazilaženju „nasleđa iz prošlosti“ kao sada.

Slaže se da Kurti nije doveo Zajednicu srpskih opština, ali da je prihvata uprkos višegodišnjem protivljenju.

Abdidžiku ga je optužio i da je sporazumom prevazišao prošlost sa Srbijom, pa i zaboravio „masakre“, ali i što se u članovima predloga ne spominje priznanje.

Kurti mu je odgovorio, rekavši da se sporazumom ne oprašta ništa u vezi sa prošlošću, već da je cilj da se civilizovanim sredstvima bori protiv ratnih zločinaca.

„Osnovni sporazum ne samo da ništa ne oprašta, već ima za cilj da se civilizovanim sredstvima obrati prošlosti u cilju borbe protiv ratnih zločinaca, isticanje istine, zaštita narativa žrtava i obrazovanje novih generacija na osnovu prošlosti. To je isticanje prošlosti i izgradnja budućnosti“.

Član 7 govori o srpskoj zajednici, a srpska zajednica nisu opštine sa srpskom većinom

Govoreći o članu 7 Evropskog plana Kurti je naglasio da srpska zajednica ima prava i po Ustavu Kosova, predviđena okvirnom konvencijom Evropskog saveta za manjine.

„Član 7 govori o srpskoj zajednici. Ne o Zajednici. Srpska zajednica nisu opštine sa srpskom većinom. To su kategorički različita pitanja. Srpska zajednica postoji i u Ahtisariju i u Ustavu. Sporazumom je predviđeno da se prava Srba moraju garantovati u skladu sa Konvencijama Saveta Evrope. Jedina konvencija EK koja reguliše aspekte prava zajednica je okvirna konvencija za zaštitu manjina, koja je već deo Ustava Kosova“, podsetio je Kurti.

„Maksimum što može da podrazumeva jedno samoupravljanje – jedna takva tačka je čl.22 Ustava. Glavna tvrdnja nema glavnu referencu na to šta takvo jedno samoupravljanje znači. Rezultat bi trebao biti oblik poštovanja individualnih neteritorijalnih prava manjina. Ovde nisam ništa dao. Zajednica kakva je srpska podrazumeva socijalnu, neteritorijalnu, vaninstitucionalnu i političku dimenziju skupa pojedinaca. Okvirna konvencija podleže pojedincima“.

Sa druge strane, šef poslaničke grupe LDK, Arben Gaši, smatra da je član 7 EU predloga „veoma problematičan“, jer iza njega stoji zapravo Zajednica srpskih opština, a njime su se, kaže ovaj poslanik, na Kosovu otvorili problemi za narednih 10 godina.

Kosovskom premijeru savetovao je da otpusti savetnike koji su mu rekli da je to samo jedan dokument.

Da se o tom članu 7, ali i o članu 10 EU predloga – mora posebno voditi računa smatra i Abelard Tahiri iz AAK, jer oba imaju dvostruka tumačenja.

U nastavku je ponovio stav svoje stranke, da oni EU predlog podržavaju.

I predsednik PDK, Memlji Krasnići ocenio je da je član 7 evropskog predloga „veoma problematičan“, odnosno problematičniji nego što kosovski premijer kaže.

„Član 7 ne govori o nadležnostima lokalne samouprave, premijer je rekao da govori o instrumentima Saveta Evrope, da bi zaboravio da kaže šta je sledeća rečenica – ’na osnovu dosadašnje prakse’. Poznate su nam dosadašnje prakse. Ne optužujem vas za izdaju, premijeru, samo kažem da je dogovor loš. Član 7 je problematičniji nego što vi kažete. Član 10 je veliki znak pitanja, da vidimo šta ćete uraditi po pitanju plana“.

Kosovski premijer odgovorio je na primedbe o članu 7, i to nakon što mu je Arben Gaši doneo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi:

„U članu 7. reč lokalna ne postoji, reč samouprava ne postoji, reč samoupravljanje ne postoji, reč autonomija ne postoji. Zašto mi ovo donosiš bez potrebe? Član 7 nije teritorijalni. Da postoji reči samouprava, samoupravljanje bi bilo drugačije. Postoji izraz samouprava i srpska zajednica koje imamo u Ustavu i u vezi sa Savetom Evrope. Reč nacionalne manjine je prvi izraz u tekstu u trećem govoru preambule, toga se moramo držati“.

Na samom kraju poslanicima je ponovio da kosovske vlada ima šest uslova za formiranje Zajednice srpskih opština i da su oni i dalje tu.

„Ponavljam da se nisam promenio ni u konceptu ni nameni“.