Ćirilica ili novi identitet kosovskih Srba?

Moj uvaženi sagovornik insistira da mi razgovaramo o Kosovu! Zapravo, mi razgovaramo o Srbima i Albancima, sa naglaskom na Kosovo, na severni deo Kosova. Ali, to je samo čvor. Severno-kosovski čvor. Neko misli da se to jedino može odseći mačem! Ima dosta njih koji veruju da se taj čvor može odvezati. Jedan od njih sam i ja. U svakom slučaju, ispostavlja se da je to i svesrpsko pitanje, a samim tim i svealbansko. Pa, radi se o granicama!

Uopšte uzev, postoje nekoliko opcija o granicama: Ratovaćemo zbog njih, ali to smo već probali. Shvatam da bi neko opet probao, ali srećom…ne daju ratovati.

Neko bi pregovarao o granicama. Ni to ne daju. Ne sme se otvarati ta kutija. Svet nema više energije, ni volje da dežura pokraj nas. Ne žele da opet budu vezani za bandere, da se ponove Srebrenica, kosovski egzodus, bombardovanje, ali i posleratne osvete nad Srbima!

Postoje i neki koji bi ukinuli granice u jednom evropskom integracijskom procesu. Ja verujem da oko prve i druge opcije, granice na Balkanu nikad neće biti definitivne. Sad smo ušli u proces, na čijem kraju će granice biti prohodne i sve više će biti simbolične! Na kraju ćemo valjda shvatiti da je sloboda važnija od granica i da barikade nisu prirodne pojave u odnosima među ljudima!

Znam da ćete reći – “E ako je ovo uvod …”?!

Uvek je problem pisati kratko. No, molim čitaoce KoSSev-a, a posebno čitaoce NSPM za razumevanje. Ma jeste, pročitao sam sve vaše komentare na NSPM! I preživeo! Ne shvatam kako neki ljudi preživljavaju sa toliko negativne energije u sebi. Izgleda da to vremenom prerasta u mazohizam. Ljudi jednostavno uživaju u tome. Pročitaću i ubuduće, nema veze. Nisam uopšte siguran da, kad bude bilo prevoda ove besede i na albanskom, da će moji “Šiptari” biti  uopšte blaži! Pa zato i pričamo. Nego, ‘ajde da stvarno popričamo o današnjoj temi.

Naime, čitao sam po novinama da kosovske srbe u Srbiji nazivaju “Šiptarima”. Da ih ‘gore’ tretiraju kao primitivne i agresivne. Ne mogu da se uklope. Za mene, ono što je osobito važno jeste kako kosovska vlast tretira Srbe? Kao manjinsku zajednicu, deo srpskog naroda u Srbiji, ili kao poseban identitet, koji tek treba da se artikuliše, kulturno i politički?

Naime, dešava se na Kosovu da se, recimo, bivši Muslimani sad deklarišu kao Bošnjaci, iako sa Bosnom i Hercegovinom nisu imali neke veze. To se isto dešava sa zajednicom koja se nekada deklarisala kao romska, a sad ispada da tu ima Egipćana, Aškalija…itd! Naime, oni stvaraju nove identitete, s’obzirom na nove okolnosti.

Da bih objasnio moje stanovište o tom problemu identiteta, pa i ćirilice, počeću prvo sa “Šiptarima”!

Pre nekoliko decenija, pokojni akademik, Esad Mekuli, uskliknuo je u jednoj svojoj pesmi: “Ne zovi me Šiptar”? On, inače, beogradski đak, očito se osećao jako uvređen, kad su ga tako nazivali! Pa zašto vas to vređa, kad vi sami sebe nazivate “Šiptar”, mogao je da kaže neki dobronamerni, neupućeni Srbin. Albanski intelektualci su u tome prepoznali nameru jugo-komunista, da jugo-albance tretiraju kao posebnu “narodnost”.  Jer, ako su isti, onda njima treba priznati legitimno pravo na ujedinjenje sa Albanijom, a to se nije moglo!

Iako nespretno, takvo preimenovanje skoro polovine albanskog naroda, bio je prvi pokušaj  jugokomunističkih ideologa da promene nacionalni identitet Albanaca. I ne samo njih.

Kasnije, u istoj ‘sovjetskoj’ ideološkoj kuhinji, da bi rešili pogranične probleme, među narodima, isfabrikovana su tri nova nacionalna identiteta. Da bi držali pod kontrolu srpsko-hrvatske pretenzije na Bosnu i Hercegovinu, stvorena je muslimanska nacija, a taj isti princip je upotrebljen i za  bugarsko-albanske pretenzije, na teritorijama koje su Srbi smatrali kao svoje, logikom srednjevekovnih tapija.

Tako, posle neuspeha sa “Šiptarima”, po istom principu, u tadašnjim ideološkim kuhinjama izmišljen je i pojam “kosovar”, sa idejom da se stvori posebna nacija. Uz Muslimane i Makedonce, te krunom svega – jugoslovenskom nacijom – oni su računali da su rešili nacionalno pitanje sovjetskom metodologijom.

Na kraju tog procesa, imamo Bosnu i Hercegovinu u tri entiteta, Makedoniju sa Ohridskim sporazumom i nepriznatim imenom, te nezavisno Kosovo, koje je priznalo više od stotinjak zemalja među kojima skoro ceo “neprijateljski” zapad. Srbi i Albanci,na Balkanu žive u nekoliko država i pred istorijskom su dilemom – šta dalje?! Posle propasti dve Jugoslavije, Srbi više nemaju integrativnu ideju. Velika Srbija to ne može biti, kao ni bilo koja ‘velikodržavna’ ideja!

Sad, da li i dalje ‘ratovati’ za velikodržavne ideje i po logici “ajde Jovo nanovo”, krenuti u novo prekrajanje granica, ili ćemo ići u ‘integracije’ gde granice neće odvajati narode, nego će ih spajati?!

Pa kakve to veze ima sa ćirilicom i Srbima na Kosovu, pitaće me uvaženi sagovornik? Pa, recimo da je neko od ideologa, koji su  stvarali zakone na Kosovu, počevši od Ustava, smislio kako da kosovski Srbi budu drugačiji Srbi. Druga bi bila ideja da odvajanjem od ćirilice Srbi budu manje proruski, a više prozapadni. Pa da li će to funkcionisati?

I mi Albanci smo imali tu dilemu, još kad je izglasana prva svealbanska azbuka, 1908. u Bitolju! Bilo je ideja o azbuci sa turskim slovima, pa sa grčkim i na kraju je nadvladala ‘latinska’ ideja. Jer je to za albanske ‘romantičare’ predstavljalo evropsku ideju. Iako Evropa u to vreme nije baš bila naklonjena Albancima, ali su albanski prosvetitelji bili naklonjeni njoj.

Sad, šta ja mislim o ćirilici, pita uvaženi sagovornik? Pa ja mislim da je to prvenstveno srpsko pitanje i da Srbi treba da odluče o tome. Da li će kosovski Srbi ići na konsultacije u Beograd, po tom pitanju, ili će sazvati neku ovdašnju skupštinu, ja mislim da Albanci ne treba da se mešaju u to!

Sad, da li se kosovski Srbi smatraju delom srpskog naroda, te žele da se izbore za maksimalna manjinska prava u državi Kosovo, koju će na kraju ovog procesa i sama država Srbija priznati, ili žele biti poseban identitet, te postaviti nove zahteve, čak i o političkoj autonomiji, kao što je kosovska politika 90-tih uradila?

Ali ‘problem’ sa Srbima je druge prirode. Ja se bojim da ni sama Srbija ne bi priznala neku autonomiju, koju bi morala posle  priznati i drugim manjinama u samoj Srbiji. Ako to narod i neki srpski intelektualci još ne shvataju, političari su sasvim svesni te činjenice: Evropa insistira na zajedničkim principima. Ne može za Srbe važiti jedno pravilo, a za ostale drugo!

Shodno tome, vratimo se opet, na ono što je neki čitalac nazvao mojom pretnjom Srbiji, federacijom. Zapravo, to je samo jedno dobronamerno upozorenje.

Pa, zašto ne ćirilica, pita se uvaženi sagovornik?! I ja se pitam, zašto ne ćirilica?! Ja mislim da je to odluka koju moraju sami kosovski Srbi doneti i time odlučiti hoće li biti različiti Srbi i hoće li biti evropski Srbi! To je pitanje budućnosti!

Na kraju, moje pitanje za uvaženog sagovornika, sa one strane “barikade” bi bilo: da li su Srbi stvarno zainteresovani za evropske integracije, ili bi jos želeli biti “nešto između” istoka i zapada? 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.