Četiri meseca od izbora na Kosovu: I 29. konstitutivna sednica bez uspeha

Tačno je četiri meseca od održanih izbora na Kosovu, a Kosovo je i dalje bez konstituisane Skupštine i formirane Vlade.

Danas je održana ukupno 29. skupštinska sednica koja do toga nije dovela.

I ova sednica trajala je kratko i završena je bez rezultata, budući da ponovo nije bilo kvoruma za formiranje komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.

Počelo je kao i sa prethodnim – inicijativom Pokreta Samoopredeljenje da se glasanjem formira komisija, ali bez podrške opozicionih stranaka.

U sali je danas bilo ukupno 102 poslanika, od kojih je glas dalo samo 53 i to svi ZA. Ni protiv ni uzdržanih nije bilo.

Predsedavajući konstitutivnih sednica, Avni Dehari je potom prekinuo sednicu i najavio nastavak za sredu, 11. jun u 11 časova.

Ovo više nije politika

Da će i ova 29. sednica biti bez uspeha moglo se naslutiti i pre nego da je počela.

Armend Zemaj iz LDK optužio je Pokret Samoopredeljenje da pokušava da kupi vreme i da ova stranka odbija da dozvoli konstituisanje Skupštine.

„Vidite da se ne postižu politički dogovori. Samo koncenzus među parlamentarnim političkim subjektima može da reši ovu pat poziciju. Jasno smo dali do znanja da se ne radi samo o kupovini vremena, kako to pokušava Samoopredeljenje, već o tome da se građanima pruži prilika da ima ujedinjujući pristup u određenom vremenskom periodu…“.

Daut Haradinaj AAK ponovio je stav ove stranke, da su oni spremni da glasaju, ali ukoliko bude tri ponuđena imena za predsednika parlamenta.

Spremni su i za opozicionu vladu, kaže Haradinaj.

A nakon sednice obratio se i Memlji Krasnići iz PDK koji je naglasio da smatra da je već „svaka granica racionalnosti pređena“.

„Pre tačno 4 meseca – građani su izašli na slobodne izbore da daju svoj glas o tome šta žele za zemlju i ko treba njom da upravlja. Njihov sud je bio jasan, rekli su ne jednopartijskoj vladavini kako je to bilo protekle četiri godine. Četiri meseca kasnije, ta ista stranka, monističkog mentaliteta – ne dozvoljava da se konstituiše skupština, a ni da se zatim formira vlada. Svaka granica racionalnosti je pređena, ovo više nije politika…“

Rašić žali što je došao

Još jednu propalu sednicu prokomantarisao je nakon njenog završetka Nenad Rašić, kosovki ministar za zajednice i povratak u tehničkom mandatu.

Kaže, žali što je došao na sednicu koja ponovo nije pokazala rezultat.

Kaže – odgovornost je u većini na albanskoj zajednici.

„Verujem da albanska zajednica ima veću odgovornost nego mi, koji smo ovde manjina. I meni je žao što dolazim 29 puta bez ikakvih rezultata“, kazao je, prenose prištinski mediji.

A njegova koleginica iz ministarstva spoljnih poslova, Donika Gervala, smatra da je upravo tajno glasanje, na kom instistira Samoopredeljenje – najdemokratskiji način da se do odabira dođe.

Iako ni za to, kao ni za kandidata ne dobijaju većinu u Skupštini, Gervala je danas ponovila stav Pokreta Samoopredeljenje – da će većinu u vladi imati.

Saga

Danas je tačno četiri meseca od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.

LDK predlaže formiranje prelazne vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.

Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 29. puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na poslednjih 19 Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.

U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.

Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.

Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.

Uz političku bokadu i ustavna praznina

Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.

Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.

Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.

Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.

Na sve to, očekuje se svakog trenutka da kosovska predsednica odredi datum redovnih lokalnih izbora koji se očekuju na jesen, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.

Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.

Konstitutivna sednica koja to nije: Po 28. put prekid, Hadžiju ponavlja imaju većinu, ali za vladu