Centralni deo Briselskog sporazuma je formiranje Zajednice srpskih opština

Intervju Marka Đurića za list "Jedinstvo"/ tekst je izvorno preuzet.
 
Suštinska normalizacija u odnosima može doći jedino kroz politički proces između Beograda i Prištine i zbog toga je ovaj dijalog važan. Dakle, borba za normalizaciju odnosa koju mi vodimo je borba za normalan život i za Albance, a ne samo za Srbe. Očekujemo da i Priština i međunarodna zajednica ispune svoj deo odgovornosti, odnosno, da omoguće da Briselski sporazum zaživi u celosti. Pred ljude koji su prognani sa KiM izaći ćemo sa sveobuhvatnim planom i ponudom da svoje živote i svoju budućnost mogu da planiraju i na taj način što će im biti ponuđena prilika da žive na KiM, da tamo imaju kvalitetno stambeno zbrinjavanje, posao i pristup osnovnim uslugama države.
 
Posle održavanja izbora na Kosovu i Metohiji osnovno pitanje je na koji način će srpska zajednica ostvariti svoj uticaj na procese u pokrajini ali i na potpunu primenu Briselskog sporazuma kao ključnog elementa za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i formiranje Zajednice srpskih opština. O ovim i drugim pitanjima vezano za Kosovo i Metohiju, za “Jedinstvo” govori Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. 
 
U kojoj meri deset poslanika srpske zajednice mogu uticati na procese u parlamentu Kosova i Metohije?
 
Uticaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji ne ogleda se samo u deset poslanika u pokrajinskom parlamentu. On se ogleda u činjenici da ne može biti funkcionalne pokrajinske Vlade, niti ona u političkom smislu može biti formirana bez volje predstavnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji da u njoj učestvuje. Da bi Srbi učestvovali u toj pokrajinskoj Vladi u okviru Privremenih institucija za njih nije prevašodno važan ni broj ministarskih mesta ni drugih položaja u samoj Vladi, već mogućnost da kroz učešće u tim pokrajinskim institucijama ostvare neke od proklamovanih ciljeva srpske liste i državne politike Srbije po pitanju trenutnog stanja. Prioriteti u vezi sa ovim su formiranje Zajednice srpskih opština, odnosno, usvajanje njenog statuta, zaustavljanje pljačkaške privatizacije, na način na koji je ona vršena do sada, i formiranje novih opština na području KiM. To bi bila svakako opština Gora i razgovarali bismo o formiranju još jedne opštine u centralnom delu KiM. Zatim, ono što bi za srpsku zajednicu bilo važno je da se i u finansijskom smislu učešće srpskih predstavnika u tim institucijama reflektuje na taj način što će doći do realizacije, do sada samo pominjanih razvojnih projekata, ne samo za sever, već za srpsku zajednicu na celoj teritoriji KiM. Takođe, učešćem u pokrajinskim institucijama stvoriće se povoljniji uslovi za realizaciju jednog od prioriteta u radu Kancelarije za KiM, a to je povratak izbeglih i raseljenih sa KiM.
 
Učešćem u izvršnoj vlasti lakše se ostvaruju ciljevi
 
Da li je sve navedeno bilo presudno da Republika Srbija preporuči Srbima da učestvuju u izvršnoj vlasti i verujete li da će to mudro iskoristiti?
 
Srbija je preporučila Srbima da uzmu učešće u izvršnoj vlasti da bi lakše ostvarili svoje ciljeve. Od velikog je značaja što se prvi put od 1999. godine na KiM može očekivati da svi srpski predstavnici uz podršku Vlade Republike Srbije jedinstveno deluju u pokrajinskim institucijama, da svoje političke poteze vuku tako što će ih usaglasiti između sebe i, naravno, da imaju stalnu koordinaciju sa Kancelarijom za KiM i Vladom Republike Srbije. Na taj način naš uticaj raste i jača. Mnogo je bolje da budemo aktivni nego da stojimo po strani. 
 
Srbima se zamera da postavljanjem Parka mira onemogućavaju slobodu kretanja. Nije li to ironično i licemerno s obzirom da je Srbima već 15 godina ugrožena sloboda kretanja na KiM, a u mesta poput Srbice i Glogovca Srbi ne smeju ni da uđu?
 
U razgovoru sa međunarodnim predstavnicima neprekidno potenciramo činjenicu da bezbednost na Kosovu i Metohiji još uvek nije jednaka za sve. Srbi koji žive u enklavama najbolje znaju koliko su slobodni i koliko mogu bez bojazni za svoju decu i za sebe same da govore srpskim jezikom i kreću se po sredinama čak u neposrednoj blizini mesta u kojem sami borave. Hiljade incidenata koji su zabeleženi u prethodnim godinama najbolje govore o tome koliko je sloboda kretanja za Srbe garantovana. Ta situacija se mora popravljati. Međunarodna zajednica je uložila u prethodnim godinama značajna finansijska sredstva i radi na tome da se ta situacija popravi. Međutim, suštinska normalizacija u odnosima može doći jedino kroz politički proces između Beograda i Prištine i zbog toga je sada ovaj dijalog važan. 
 
Problem kriminala takođe se pokušava prebaciti na sever, iako je on u velikim razmerama prisutan južno od Ibra…?
 
Punih 15 godina funkcionisanja Privremenih institucija samouprave u Prištini nije ni Albancima, ni Srbima, ni ostalima na KiM donelo ni veću bezbednost, ni bolji životni standard, a ni izvesniju budućnost. Naprotiv, u prethodnih 15 godina od kako Republika Srbija ne upravlja neposredno preko svojih organa izvršne vlasti celom teritorijom Kosova i Metohije, na KiM su se razvili i procvetali najteži oblici organizovanog kriminala i šverca droge. Mislim da su veliku štetu od toga trpele i zemlje izvan našeg regiona u kojima su stanovnici bili žrtve trgovine drogom, trgovine ljudima i drugim najopasnijim pojavama organizovanog kriminala. Radeći zajedno sa Evropskom unijom, međunarodnom zajednicom i Privremenim institucijama, doprinosimo tome da se vanredna i nenormalna atmosfera koja je vladala i vlada u dobroj meri, u našoj južnoj pokrajini u poslednjih 15 godina, promeni i popravi. Dakle, borba za normalizaciju odnosa koju mi vodimo je borba za normalan život i za Albance, a ne samo za Srbe.
 
Poglavlje 35 i ZSO 
 
Zbog otvaranja poglavlja 35 neophodno je rešiti pitanje pravosuđa, energetike, telekomunikacije i učešće Prištine u međunarodnim organizacijama. Očekujete li da i ti pregovori budu teški i kako pregovarati, a ne naneti štetu evrointegracijama Srbije?
 
Proces evropskih integracija Srbije zavisi od svakog poglavlja koje postaje u procesu pregovora pridruživanja Srbije EU. Međutim, poglavlje 35 je takvog karaktera i u pregovarač kom okviru tako definisano da će biti otvoreno tokom čitavih pregovora između Srbije i EU i kroz ovo poglavlje prelamać e se naši odnosi sa Privremenim institucijama samouprave u pokrajini. Nesumnjivo da su pred nama brojni izazovi. Mi želimo da ovo poglavlje bude otvoreno što pre bez dodatnih kriterijuma i želimo da izbegnemo da u ovom poglavlju bude korišćen takozvani pristup mete u pokretu, odnosno, cilja u pokretu. Dakle, da se lestvica kriterijuma za otvaranje ili kasnije za zatvaranje poglavlja stalno pomera. Zbog toga mi vodimo intenzivne razgovore sa preds t a v n i c i m a E v r o p s k e k o m i s i j e pokušavajući z a j edn i č k i d a definišemo način na koji će se voditi razgovori o ovom poglavlju, tako da Srbija ne zavisi od političkih prilika među kosovskim Albancima, odnosno, od stanja u Privremenim institucijama samouprave u Prištini. Dakle, ako Priština nije u nekom trenutku spremna da o nečemu razgovara, postigne dogovor ili postavlja nerealne uslove da to ne bude na štetu evropskih integracija Srbije. Tu je odgovornost i na Evropskoj komisiji ali i na zemljama članicama koje moraju da prepoznaju strateški značaj članstva Srbije u EU i uspešnog završetka pregovora. Dosadašnji dijalog između Beograda i Prištine rezultirao je jednim brojem sporazuma kao što su sporazumi koje ste spomenuli. Srbija je u punoj meri posvećena tome da onaj deo obaveza koje je preuzela tokom ovih dogovora sprovede. Međutim, mi ne možemo biti jedina strana koja poštuje i sprovodi dogovore. Svi znamo da je centralni deo Briselskog sporazuma formiranje ZSO. O tome, uostalom, govori i činjenica da su i stalne članice Saveta bezbednosti UN na prošloj sednici zatražile da što pre bude formirana ZSO. Ali, postavlja se pitanje šta je Priština uradila do sada na stvaranju preduslova za formiranje ove Zajednice. 
 
Pokrajina mora menjati zakonsku regulativu kako bi se nesmetano formirala Zajednica srpskih opština. Da li vidite potencijalne probleme i oko formiranja ZSO?
 
Naš stav je da je potrebno prilagođavanje zakonskih okvira u Prištini u izvesnoj meri da bi se u potpunosti sproveo Briselski sporazum i u delu koji se odnosi na formiranje ZSO. 
 
Očekujete li ustupke i kompromis od strane Prištine?
 
Mi očekujemo da i Priština i međunarodna zajednica ispune svoj deo odgovornosti, odnosno, da omoguće da Briselski sporazum zaživi u celosti. 
 
Postoji li mogućnost da opštine Prilužje i Gora uđu u sastav ZSO?
 
Odluka o učešću u ZSO leži na svakoj od opština pojedinačno. Poznavajući raspoloženje stanovništva u ovim opštinama, siguran sam u to da najveći deo ljudi koji u njima žive želi da bude sastavni deo ZSO, što mi daje optimizam da ćemo u skorijoj budućnosti to i videti.
 
Povratak
 
Ima se utisak da su od povratka Srba na Kim svi već “digli ruke”, i Priština i međunarodna zajednica ali i Beograd. Ima li Kancelarija za KiM planove za povratak raseljenih?
 
U periodu do 2012. godine zanemarivano je pitanje interno raseljenih lica čiji se broj sistematski smanjivao uz pristanak, u dobroj meri, i naših institucija, što nas je dovelo da od gotovo 300 hiljada registrovanih interno raseljenih lica u centralnoj Srbiji taj broj danas bude gotovo deset puta manji. Država je na neki način hrabrila ljude da promene prebivalište i gotovo kažnjavala administrativno one koji bi rešili da prebivalištem ostanu na području Kosova i Metohije. Mi ćemo ući u temeljnu reviziju statusa interno raseljenih lica. Zašto sve osobe koje su od 1999. godine prognane sa KiM ne mogu da budu od strane države prepoznate kao prognana i interno raseljena lica, bez obzira na to gde im je trenutno prijavljeno prebivalište. Ako biste danas obavili istraživanja među ljudima koji su prognani sa KiM od 1999. godine, neki i pre toga, i postavili im pitanje da li želite da se vratite na KiM, odgovor ubedljive većine njih bi bio da ne žele da se vrate. Ali, ako biste im to isto pitanje postavili i da im uz to ponudite konkretan i sveobuhvatan plan koji nudi i odgovore na pitanje gde će ljudi živeti, gde će raditi, kakav će pristup imati zdravstvenim ustanovama, školstvu, kakve administrativne usluge i kakva će njihova bezbednost biti i ako to budu jasni i nedvosmisleni odgovori, onda isto tako ubedljiva većina ljudi pozitivno odgovara. Nasuprot predrasudama koje postoje u delu javnosti u centralnoj Srbiji, više od sedamdeset posto ljudi koji su prognani sa KiM, a žive u centralnoj Srbiji i danas su nezaposleni, lošeg su socijalnog ekonomskog stanja, vrlo često njihovo prihvatanje u novim sredinama ne ide tako glatko. Mi naravno želimo da cela Srbija bude solidarna. Međutim, ne vidimo rešenje za pitanje interno raseljenih lica, samo u njihovoj integraciji u centralnu Srbiju. Naprotiv, nama je prioritet rad na povratku. Pred ljude koji su prognani sa KiM izaći ćemo sa sveobuhvatnim planom i ponudom da svoje živote i svoju budućnost mogu da planiraju i na taj način što će im biti ponuđena prilika da žive na KiM, da tamo imaju kvalitetno stambeno zbrinjavanje, posao i pristup osnovnim uslugama države. To je jedan od ključnih prioriteta u radu Kancelarije za KiM, jer se nekako čini da je pitanje povratka bilo u senci takozvanih velikih političkih pitanja. A, to je zapravo suštinsko pitanje jer onoliko koliko nas bude toliko će i KiM biti naše. 
 
Da li je Srbija zakasnila da reaguje po pitanju nelegalne privatizacije na KiM i zašto su, po vašem mišljenju, prethodnih godina vlasti u Srbiji bile potpuno pasivne po tom pitanju?
 
Država je od 1999. do 2012. u velikoj meri zanemarivala pitanje oduzete srpske imovine na KiM, i privatne, i državne. Stiče se utisak da nisu u dovoljnoj meri korišćeni domaći i međunarodni pravni instrumenti da bi se zaštitila prava građana i, na kraju krajeva, prava države nad svojim stambenim i privrednim objektima u pokrajini. Mi danas ubiramo gorke plodove takve politike. Srbija želi da otvori široke razgovore sa kosovskim Albancima i Privremenim institucijama samouprave o imovini. A, jasno je da ne može biti ni trajnog ekonomskog razvoja, sigurne klime za investitore i ljude koji bi potencijalno dugoročno svojim novcem učinili da na KiM budu otvorena nova radna mesta, novi proizvodni pogoni, dok se ne reši pitanje imovine. Dakle, uveren sam da je rešavanje pitanja imovine u interesu i Albanaca i Srba i ostalih na KiM. Zbog toga mislim da je svaki dan u kome se ne razgovara o pitanju imovine izgubljen dan i za Albance i za Srbe.
 
Opstanak i radna mesta
 
Za zločine nad Srbima na KiM niko nije odgovarao. Deluje li ohrabrujuće formiranje suda sa zločine na KiM i istraga Klinta Vilijamsona?
 
Za budućnost i Albanaca i Srba na KiM važno je da među nama ne hodaju zveri koje su odgovorne za neke od najbrutalnijih zločina koje je ovo, inače krvlju natopljeno podneblje, videlo u periodu kada se na KiM vodio rat. Dakle, ne može biti ozdravljenja društva na KiM bez obzira na nacionalnost pre nego ti i takvi ljudi ne budu odstranjeni iz političkog i javnog života i izvedeni pred lice pravde, kako bi odgovarali za svoj zločin. Uveren sam da gospodin Vilijamson i međunarodna zajednica preduzimaju konačne korake na tome da se takvi ciljevi ostvare i to nam daje nadu. 
 
Da bi Srbi opstali na KiM neophodno ih je ekonomski ojačati. Šta će država Srbija učiniti u narednom periodu za ekonomski prosperitet našeg naroda na ovim prostorima?
 
Srbija ulaže značajna sredstva na KiM svake godine. Ti podaci su dostupni javnosti i mogu se videti ako se pogleda buxet Republike Srbije. Ono što smo primetili i šta smo kao iskustvo dobili od 2012. godine od gospodina Vulina i ljudi koji su radili u Kancelariji za KiM jeste činjenica da je dobar deo tog novca nesvrsišodno trošen, odnosno, da se kroz sive kanale vraćao u centralnu Srbiju. U prethodne dve godine udaren je temelj tome da se započne sa projektima da bi srpska zajednica na KiM bila samoodrživija. Predsednik Vlade je zatražio da ovaj deo Vlade, koji je zadužen za KiM, podigne privredu na KiM na noge. Jer, stav Vlade je da je neprihvatljivo da imamo u sredinama, koja su inače na svaki način ugrožena, stopu nezaposlenosti koja uveliko prelazi i šezdeset odsto, kada je reč o mlađim ljudima. Dakle, borba za opstanak Srba na KiM je danas borba, ne samo za njihovu bezbednost nego borba za radna mesta. Zbog toga u Kancelariji za KiM formiramo tim za privredu, a kome ćemo postaviti vrlo zahtevan i težak cilj, a to je da u roku od narednih nekoliko meseci ljudi na KiM mogu da vide neku perspektivu.
 
Park mira ostaje 
 
Kakva će dalja dešavanja biti vezana za most na Ibru, odnosno, Park mira?
 
Gospođa Edita Tahiri je duhovita žena. Moram da kažem da je gotovo šaljiv ton u kome je ona dala saopštenje nakon sastanka na kome smo se nesumnjivo dogovorili oko toga da Park mira ostaje i da će se o budućnosti mosta dalje razgovarati. Dakle, ona je izašla i saopštila nešto što je potpuno drugačije od svega onoga što smo razgovarali. Da se ne radi o sudbinama ljudi, možda bi na trenutke moglo da bude smešno. Ovako mogu samo da primetim da su te izjave verovatno date zato da bi se zadržala makar minimalna politička podrška među kosovskim Albancima. Ali, sudeći po rezultatima upravo završenih izbora, opcija gospođe Tahiri ne uživa značajniju podršku među kosovskim Albancima, a i po njenim rečima, njeno dalje učešće u procesu pregovora je neizvesno. Meni je ovo ličilo kao odlazak u velikom stilu.
 
Poštovati zakon o amnestiji
 
U kojoj meri normalizacija odnosa i suživot Srba i Albanaca podrivaju optužnice protiv Srba i kako to da Priština i Euleks ne poštuju Zakon o amnestiji, koji je sastavni deo dogovora o pravosuđu?
 
Poštovanje Zakona o amnestiji je od suštinskog značaja za ukupnu političku klimu i za neophodnu pozitivnu atmosferu kako bismo mogli dalje da napredujemo u procesu normalizacije procesa. Svako pritvaranje ili držanje u pritvoru ljudi bez optužnica podriva veru naroda na KiM u domaću i međunarodno pravdu i udaljava nas od željenih ciljeva. Neki od ljudi koji su u pritvoru doživljeni su, od preko devedeset odsto stanovništva u sredinama iz kojih potiču, kao ljudi visokih ličnih i moralnih kvaliteta koji nisu umešani u bilo kakva krivična dela. Činjenica da se oni bez optužnice drže u zatvoru toliko dugo i da su izloženi šikanoznom vršenju prava na druge načine, u znatnoj meri urušava poverenje u institucije i otežava vladavinu prava na KiM.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.