Čeličnom voljom preko 100 km do finiša: Zvečanac do uspeha samo vredno i pošteno!

"Ironman" – čelični čovek. Prva asocijacija na ove reči bila bi – film. Ali ne, ne radi se o naučnofantastičnom kinematografskom delu i njegovom glavnom akteru. Ovog puta u pitanju su upornost, snaga, volja. Ovog čeličnog čoveka ste možda baš danas sreli na ulici. Prijatnog lika, pitomog pogleda, sa nepunih trideset godina. Fizionomijom pre podseća na momka iz komšiluka, nego na snagatora. Ipak, Zvečanac Stefan Vučković čelične je i volje i izdržljivosti. U šestočasovnoj triatlonskoj trci, sa pre svega samim sobom – preplivao je dva kilometra, odmah potom – vozio bicikl 90 i za kraj – istrčao 21,1 kilometar. U ovoj disciplini najmanje je važno koje je mesto osvojeno; najvažnije – izdržati do kraja. Stefan, kao neko ko nije profesionalni sportista, u svom Ironman filmu pomerio je sopstvene granice i sebi dokazao da je moguće sve ono u šta se ulaže – uporno, svakog dana, bez izuzetka. "Odlazi na spavanje i budi se sa mišlju da treniraš i uspeš – to je jedina magija," kaže.

Ajronmen trijatlon je najteža disciplina olimpijskog sporta. Verzija ajronmena održanog krajem prošlog meseca u Beogradu – Half Ironman Triathlon je naredna najizazovnija verzija ove teške discipline. Upravo zato se među takmičarima nađu i profesionalni i iskusni sportisti. A beogradska verzija bila je i Otvoreno državno prvenstvo na kojem su učestvovali trijatlonci iz zemalja u regionu.

Sama pomisao na tri discipline bila teška, dvomesečni trening još teži 

Medalja posvećena preminulom drugu

Svi takmičari koji u okviru ograničenog vremena završe trku dobijaju medalje. Stefan je svoju posvetio iznenada preminulom drugu, koji je, kako kaže, bio izvanredan ribolovac.

Zvečanca, međutim, to nije pokolebalo da se upusti u napornu sportsku avanturu. Ideja i plan da učestvuje u trijatlonu, odnosnu takozvanoj polu-distanci je, kaže, bila aktuelna nekoliko godina.

Sama pomisao da se trči, pliva, vozi bicikl u jednom danu bila je teška, kaže Stefan u razgovoru za KoSSev: 

"Prvo sam samo razmišljao kako je uopšte preći sa sporta na sport. Svaka grupa mišića se napreže u tih nekoliko sati. Izazovno je i to što samo disanje u svakoj disciplini nije isto."

Ali, trening je bio znatno teži, a sve se pokrenulo, dodaje – početkom leta kada je na kultnom zvečanskom bazenu počeo da radi kao spasilac.

"Tih, oko šezdesetak dana, koliko je trajala sezona – plivao sam gotovo svakog jutra – po sat-dva," kaže. 

Naravno, trening se nije tu završavao.

"Posle radnog vremena, vozio sam bicikl od 40 do 60 kilometara. Koristio sam i dodatne kilometre – bicikl je bio i moje prevozno sredstvo do posla i nazad," dodaje.

Naporno, ali ako nešto želite i volite – ništa ne pada teško 

Zar nije bilo naporno provesti radni dan na suncu, a potom i trenirati na visokoj temperaturi?

"Jeste, ali sam kombinovao discipline tokom dana. U sedam ujutru – vožnja bicikla, do 9 sati doručak, pa od 10 do 11 plivanje. Onda sledi smena – do 17 časova. I tako svaki, ili svaki drugi-treći dan, u zavisnosti od vremena. Bilo je naporno, ali ako nešto baš volite i želite – ništa vam, zapravo, ne pada teško," odgovara Stefan.

I, posle gotovo dva meseca istrajnih priprema, Stefan se našao u Beogradu.

Krizu u vodama Save preplivao 

U masi sportista, trijatlonaca, mirno je stajao na startu. Na znak pištaljke trčalo se ka vodi široke Save.

Tu je, dodaje Stefan, zabeležena jedina "kriza".

Start na Savi/foto: Fejsbuk profil Mihajlo Cvetković"Najteži trenutak. Prva disciplina i svi sveži, u naponu snage, a bore se za bolju poziciju. Guranje, pljuskanje vodom, gotovo davljenje. Sve to je bilo ni približno mirnoj bazenskoj vodi u Zvečanu," objašnjava Stefan uz osmeh.

Ipak, krizu je preplivao. Posle gotovo dva kilometra, po izlasku iz Save, nastavio još 90. Ali, na bicikli.

90 kilometara vožnje bicikle – bole ruke, noge, ali nema stajanja: Moram do medalje!

Tu je upravo ključna čelična volja. Kilometarski duge distance bude u takmičarima različita stanja, ali pregaze li "granice" i "pragove" u glavi, sigurno će pregaziti i liniju finiša.

O čemu je ovaj Zvečanac razmišljao gurajući satima pedale?

"Kroz glavu prolazi svašta. Prolazio sam kroz sva godišnja doba," odgovara.

"Šest sati i šest minuta bilo je moje vreme. Ipak, u tih šest sati meni nije palo na pamet da neću uspeti. Vodilo me je to što sam znao da moram do medalje. Bole ruke, noge, ali, zaista, bol je prolazna – pobeda je večna," dodaje.

Do uspeha samo vredno i pošteno

U vremenu kada je jedina zvezda vodilja za mlade da do svega dođu brzo, jednostavno i sa što manje truda, šta je  tvoja poruka?  

"Vredno i pošteno! I uspećeš!"

Stefan na kraju polutrijatlona

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.