Izvor: Albanian Post (Deo teksta je izvorno preveden sa albanskog)
Mnoštvo zakona koje je sastavila aktuelna Vlada Kosova pokazalo se odlukom Suda neustavnim.
Za neke prekršaje ispostavilo se da su potpuno elementarni. Prosečno poznavanje Ustava bi to sprečilo.
Dodajte tome činjenicu da svako ministarstvo ima pravne stručnjake koji unapred ispituju zakone, a situacija sa tolikim neslaganjem sa Ustavom je potpuno neshvatljiva.
Jedna ideja bi mogla biti – iako naizgled radikalna – da Vlada svojim antiustavnim zakonima i uzastopnim napadima na Ustavni sud stvara novog neprijatelja s kojim se suočava, pošto opozicija više ne pravi dovoljno sukoba.
Možda aktuelna Vlada Kosova želi frontalnu bitku sa Ustavnim sudom da bi opravdala propuste u upravljanju i da napravi priču – „radili smo, ali ovde Ustavni sud blokira naše reforme“.
To može biti i njihova politička logika, da na kraju dobiju javnu bitku.
Kako se drugačije može objasniti nova uredba Centralne banke Kosova? Može li se verovati da svi državni pravnici ne znaju da čitaju članove ustava?
CBK je očigledno prekoračila svoja ovlašćenja najnovijom uredbom.
Kako je za Albanian Post objasnio advokat Ardian Bajraktari – „propis CBK je po mom mišljenju antizakonski”.
Prva tačka člana 16 Zakona o CBK sugeriše da će „valuta Kosova biti određena zakonom u skladu sa članom 11. Ustava Kosova“.
Član 11. Ustava određuje da će Kosovo imati samo jednu valutu, ostavljajući Skupštini Kosova da odluči šta je to monetarna valuta.
Dakle, CBK ima puna ovlašćenja da upravlja svime o ovoj jedinstvenoj valuti, ali tek nakon što Skupština Kosova utvrdi šta je to valuta.
„Sve dok se navodi ‘da je valuta određena zakonom’, onda je Skupština Kosova jedini organ koji ima ustavni mandat da donosi zakone i nijedna druga institucija ne može preduzimati radnje ili određivati bilo šta drugo u tom pravcu u smislu procedura“, kaže Bajraktari za AP.
Skupština Kosova to do danas nije uradila. Parlament još nije ni usvojio zakon o zvaničnoj valuti.
Dakle, sa čisto tehničke tačke gledišta, pravno, evro još uvek nije zvanična valuta na Kosovu.
„Koliko znam, mi nemamo zakon koji izričito određuje da je jedina valuta na Kosovu evro“, ocenjuje Bajraktari.
Da dalje razjasnimo, zakon je prekršila CBK, a ne Vlada.
Dakle, guverner CBK-a treba prvo da traži račun od svoje advokatske kancelarije, a zatim da pred Skupštinom odgovara – zašto se situacija pogoršala do te mere da se Kosovo osramoti pred svetom.
Vratimo se hipotezi.
Da li Vlada Kosova (u ovom slučaju preko CBK) namerno pravi nacrte neustavnih zakona kako bi predstavila Ustavni sud kao neprijatelja da bi se kasnije opravdala?
„Da, možda bi sve ovo moglo da bude istina“, kaže Afrim Kasoli (Kasolli), bivši poslanik Pokreta Samoopredeljenje, za Albanian Post.
Međutim, prema njegovoj oceni, problem može da bude negde drugde – u političkom i ideološkom pogledu na svet vladajuće stranke u odnosu na ustavni poredak Kosova.
„Pa, doktrinarna genealogija pokreta Samoopredeljenje potiče od onih tradicija koje najviše afirmišu populistički način razmišljanja. Po kome je volja naroda najviša i svaki drugi čin je podređen ovom ‘apstraktnom’ entitetu”, rekao je Kasoli za Albanian Post.
Međutim, prema Kasoliju, problem je u tome što narod nikada nije homogena kategorija.
„On je kategorija u množini. U političkoj terminologiji, ovaj model je inače poznat kao ‘neliberalna demokratija’. Nakon pada komunizma, suštinu ovog poretka analizirao je poznati istraživač Farid Zakarija. Sve što nije predmet ove šeme smatra se privatnom voljom“, dodaje on.
S druge strane, za razliku od ovog nasleđa, paradigma ustavnih demokratija, dalje ističe Kasoli, izgrađena je na principu vladavine prava.
„U ovom kontekstu, problemi Samoopredeljenja sa ustavnim poretkom moraju se shvatiti i kroz ovu dimenziju. Jer za sadašnje vlastodršce ceo politički poredak na Kosovu mora da bude normiran na tri druga principa – volja naroda manifestovana 14. februara 2021. godine, entiteta koji ga predstavlja, u ovom slučaju Pokreta Samoopredeljenje i Lidera, to je oličenje ovog homogenog duha“.
Dakle, prema njihovom dogmatskom pogledu na svet, smatra Kasoli, Ustavni sud nema pravo da odbaci njihovo zakonodavstvo, jer ono potiče od onih koji imaju mandat koji im je dodelio narod.
„I ne postoji nijedna instanca koja može da se suprotstavi njegovoj volji. U međuvremenu, nemogućnost ove vlasti da se prilagodi pravilima naše ustavne demokratije povećaće njeno neprijateljstvo prema instanci koja ima mandat da je štiti, kao što je Ustavni sud“.
Čak se i bivšem poslaniku Pokreta Samoopredeljenje, Visaru Imeriju, čini da je teško da je kršenje Ustava samo po sebi cilj.
„Mislim da je veoma spekulativno razmišljati u ovom pravcu, odnosno namerno sabotirati projekte da bi se kasnije opravdali“, rekao je on za Albanian Post.
Prema mišljenju političkog analitičara, problem je negde drugde.
„Način na koji su ovi zakoni napisani i pristup vlade ovim reformama je veoma uznemirujuć jer je u suprotnosti ne samo sa ustavnim principima naše Republike, već i sa samom idejom ljudskih prava u nekim slučajevima“, tvrdi on.
Napadi vlasti na sudije Ustavnog suda, smatra Imeri, imaju za cilj da utiru put za njihovu zamenu sudijama koji bi podržali vladu.
„Tako nešto bi bilo ozbiljno narušavanje demokratskog poretka, podele vlasti i utemeljenja Republike.
Stručnije objašnjenje sa terena za ovo pitanje daje advokat Ardian Bajraktari, koji, na osnovu činjenice da je proces izrade zakona veoma komplikovan proces, ocenjuje da bi Vlada, većina i Skupština trebalo da se obavežu da radije slušaju stručnjake iz različitih oblasti da ne bi došli u situaciju da se prave i usvajaju zakoni za koje se ispostavi da su protivustavni.
„Vlada i većina i bilo ko drugi treba maksimalno da se uzdržavaju od napada i etiketiranja pravosudnog sistema, a pogotovu Ustavnog suda“, kaže on za Albanian Post.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
