Nevladina organizacija CASA pokrenula je danas proces praćenja primene Zakona o strancima u praksi, sa ciljem da identifikuje prepreke i najčešće probleme u svakodnevnoj primeni ovih zakonskih odredbi. Građane su pozvali da, ukoliko su se susreli sa poteškoćama u ostvarivanju svojih prava u administraciji – podele to svoje iskustvo kako bi se nadležnim organima predložile mere ka unapređenju.
„Pozivamo sve građane koji su se susreli sa poteškoćama u ostvarivanju svojih prava kroz administrativne procedure – na primer, u vezi sa pribavljanjem dokumenata, nejasnim koracima u postupku ili različitim tumačenjima od strane institucija – da podele svoja iskustva sa nama“, navodi se u pozivu ove NVO.
Građani to mogu učiniti mogu poslati iskustva putem imejla na adresu [email protected] ili kontaktirati ovu organizaciju preko društvenih mreža.
Njihov tim će, poručuju, potom stupiti u kontakt radi prikupljanja dodatnih informacija.
Iz CASA-e garantuju da će podaci biti tretirani poverljivo i u skladu sa zakonom, ali naglašavaju da ovaj proces ne obuhvata pružanje pravne pomoći i zastupanje pojedinačnih slučajeva.
„Ovaj proces ne predstavlja pravnu pomoć niti podrazumeva zastupanje pojedinačnih slučajeva pred nadležnim organima. Fokus je na prepoznavanju sistemskih problema i izradi rešenja koja mogu doprineti dugoročnom poboljšanju primene zakona“.
Podsetimo, pre nešto više od nedelju danas počelo je sprovođenje drugog dela dogovora Sorensen-Kurti, a u okviru sprovođenja Zakona o strancima na Kosovu.
U pitanju je dogovor koji je obuhvatao otvaranje mogućnosti za lakše pribavljanje kosovskih dokumenata, građanima koji do sada u tome nisu uspevali.
Otvorena je mogućnost, prema ovom dogovoru, da se kosovska dokumenta izvade na osnovu srpskih papira izdatih za Kosovo u periodu od 10. juna 1999. godine do 15. marta 2026. godine.
Registracije se vrše u lokalnim samoupravama, a rok za to je 16. jun.
Procena je da oko 4.000 Srba ne poseduje kosovska dokumenta, a većina do sada nije mogla da ih dobije.
U većini slučajeva, u pitanju su osobe sa nerešenim civilnim statusom koje su odrasle i školovale se na Kosovu, ali su rođene u drugim državama regiona; supružnici i deca nosilaca kosovskih ličnih karata koji žive i rade na Kosovu; usvojena deca čija su usvojenja sprovedena u pravnom sistemu Srbije ili druge države; lica u procesu verifikacije građanskog statusa; interno raseljena lica iz Srbije bez kosovskih ličnih karata, te povratnici.
Ova lica će, ipak, do kosovskih dokumenata i sada imati određene uslove, što je našem portalu potvrdilo više građana.
Procedure za njih prošle nedelje objasnio je šef Matične službe u opštini Gračanica i prema njegovim rečima, građani koji nisu rođeni na Kosovu, ali imaju roditelja koji poseduje kosovska dokumenta, mogu aplicirati za kosovska dokumenta preko naturalizacije ili verifikacije, dok supružnici onih koji imaju kosovska dokumenta mogu dobiti dokumenta na osnovu braka, uz minimalan period boravka i neophodnu dokumentaciju, uključujući izvod iz matične knjige venčanih i dokaze o prebivalištu.
Ko mоže da dobije kosovsku ličnu kartu, a ko ne: Šta su “olakšice”
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
