Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Norveški ambasador na Kosovu, Jan Bratu, izrazio je nadu da su poslanici Skupštine Kosova svesni toga da u petak treba da bude pronadjeno konstruktivno rešenje, kako bi se obustavio politički zastoj. Ako se pridržavaju već postojećih pozicija “plašim se da u petak neće biti rešenja”, rekao je Bratu u intervjuu za program na bosanskom jeziku Radio Kosova 2.
"Ljudi shvataju da parlament treba da postane funkcionalan, i da je parlament institucija. Parlament nije institucija političkih partija, već državna institucija čije su odgovornosti iznad odgovornosti političkih partija. Nadamo se da ćemo to videti i ovde. Kada Ustavni sud kaže da poslanici trebaju da pronađu rešenje, to upravo znači to. Ne političke partije, već svaki izabrani predstavnik u skupštini ima ličnu, nezavisnu odgovornost da konstruktivno radi kako bi parlament bio funkcionalan i na usluzi države“, kaže ambasador Bratu.
On dodaje da pristup Demokratske partije Kosova i opozicionog bloka DSK-ABK-Inicijativa da obe strane imaju pravo da kandiduju predsednika Skupštine, nagoveštava da je moguće da će ponovo biti političkog zastoja na Kosovu. On poručuje da političke partije moraju biti konstruktivne kako bi se prevazišla ova situacija. Novi izbori, kaže on, poslednja su opcija.
Po njemu, sednica skupštine u julu je bila cirkus, i nada se da se to neće ponoviti.
Što se buduće vlade tiče, ambasador Bratu odgovara da se od Kosova očekuje vlada koja je sposobna da upravlja, koja će nastaviti da doprinosi regionalnoj saradnji putem konstruktivnog dijaloga sa Vladom Republike Srbije, i koja će poštovati i dalje implementirati principe i vrednosti iz Ahtisarijevog plana i Ustava Kosova o nealbanskim zajednicama.
„To ćemo reći onome ko god bude bio na čelu vlade. Međunarodna zajednica i Norveška, uložila je velike napore na Kosovu. To smo uradili u partnerstvu i očekujemo da će se to nastaviti. Ali partnerstvo znači i da treba da postoji razumijevanje od strane Vlade Kosova i političkih partija na Kosovu, da neke stvari trebaju da se urade, ne zato što mi to tražimo od njih, već treba da shvate da je to najbolje za njih, za sve građane i za državu Kosova“, kazao je on.
Govoreći o koalicionom sporazumu opozicionog bloka sa pokretom Samoopredeljenje, norveški ambasador podseća da je ovaj pokret protiv dijaloga sa Beogradom, ali da je to njihovo pravo, pravo da budu kritični. Međutim, on podvlači da nije primetio da je Samoopredeljenje pokušalo da bude kritično-konstruktivno ili konstruktivno-kritično.
„Njihov pristup prema nealbanskim zajednicama na Kosovu u suštini je antagonistički. I vjerujem da je taj njihov pristup prema ovim zajednicama problematičan. To je zato što oni ne deluju da prihvataju osnovne premise Ahtisarijevog plana i neke od ključnih odredaba Ustava Kosova.
“Za nealbanske građane Kosova, ovo je problematično. Problematično je i za prijatelje Kosova, među kojima sam i ja, zato što svi mi brinemo o stabilnosti i o budućem razvoju ove države. Ovo je multietnička država i ukoliko ima sukoba među zajednicama, to neće biti u korist Kosova, neće biti u ničijoj koristi i svi će izgubiti“, kazao je Bratu.
Ambasador Braathu je potvrdio da je međunarodna zajednica tokom ovog političkog zastoja odlučila da ostane po strani, odnosno, da se ponaša kako bi se inače ponašala u odnosu sa bilo kojom državom EU.
Norveški ambasador je i uslove Srpske liste za ulazak u vladu – stopiranje privatizacije i anuliranje ranije privatizacije u srpskim sredinama, povratak imovine SPC, formiranje Zajednice srpskih opština i održiv povratak Srba na Kosovu – ocijenio legitimnim.
„Čak i pitanje privatizacije, zato što mislim da privatizacija nije dobro funkcionisala nigdje na Kosovu. Ima samo par izuzetaka. Ne kažem da je sve bilo loše, ali ima problema. Potreban je bliži pregled svega onoga što se desilo. I smatram da je to legitiman uslov da se o privatizaciji u opštinama razgovara sa opštinskim vlastima, bilo da se radi o opštinama sa albanskom ili srpskom većinom“.
On dodaje da je Beograd bio konstruktivan po pitanju dijaloga u Briselu, pogotovo kada se radi o uspešnom održavanju kosovskih izbora na sjeveru zemlje, te očekuje nastavak takvog pozitivnog pristupa.
Govoreći o izazovima koji predstoje budućim vlastima, on je izdvojio formiranje Specijalnog suda za ratne zločine.
„Kada se sud formira, biće optuženih pojedinaca, i očekujemo da će ti pojedinci bili poznati javnosti. Da, biće to izazov za političko milje Kosova. Ali, drago mi je da je poslednji saziv Skupštine podržao osnivanje Suda. Ne vjerujem da bilo ko na Kosovu želi da zaštiti pojedince koji su počinili zločin. Da li se to desilo ili ne, to će se utvrditi…Ovo će biti teško, ali mislim da bi za Kosovo bilo još teže da nije podržalo ovu istragu…Ovi navodi nisu upereni protiv borbe OVK, zato što su najozbiljniji navodi koje sam ja video, u vezi događaja koji su se desili između juna 1999. i juna/jula 2000. To znači, posle rata“.
Komentarišući nedavna hapšenja pojedinaca na Kosovu pod sumnjom za učešće u terorističkim organizacijama, norveški ambasador navodi da je veoma zabrinjavajuće to što se mladi ljudi sa Kosova radikalizuju do te mere da su spremni da počine užasne zločine u Siriji i Iraku, te su oni zapravo pretnja da će počiniti slične zločine i na Kosovu i u Evropi.
„To je pitanje bezbjednosti koje moramo shvatiti veoma ozbiljno. Ovo se nije desilo preko noći, već se na tome radilo godinama. Neki od nas koji prate situaciju je očekivalo da se to i desi. Sada je ''''''''''''''''kasno u danu''''''''''''''''i sretan sam da su poduzete određene mjere, ali nije dovoljno da se samo uhapse ljudi, već su potrebni dokazi i odgovarajuće zakonske procedure. Tako da, trebamo da sačekamo šta će se sada desiti i šta će proizaći“.
Ambasador Braathu, koji je također služio i u Bosni i Hercegovini, nazvao je paradoksalnom situaciju u kojoj državljani Kosova mogu slobodno putovati ličnom kartom za Srbiju, ali ne i u BiH. To, kaže, i njemu onemogućava da automobilom putuje u BiH, koji ima kosovske diplomatske registarske tablice. Po njegovim rečima, ovaj problem potiče iz Banja Luke, ali to pitanje nije visoko na agendi ni u Sarajevu.
„Veoma sam razočaran pozicijom vlade BiH. Kako mi je rečeno, problem je taj što predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, i ljudi iz njegove političke grupe, odbijaju da vladi BiH dopusti da prizna Kosovo ili prizna dokumente. Ono što mnogo ljudi ovde ne razumeju jeste da sve odluke o spoljnim politikama BiH donose se koncenzusom. Što znači da ukoliko se predstavnici RS ne slože s time, onda nema rešenja. Pitanje je da li su predstavnici ostalih entiteta u BiH radili dovoljno na pronalasku riješenja? Iskreno, mislim da nisu. I to je bilo veliko razočarenje za Vladu Kosova i zato je Kosovo uvelo vizni režim za BiH…
Za Bošnjake koji žive na Kosovu, ovo je veliki problem. Bošnjaci su treća etnička zajednica po brojnosti na Kosovu. Oni ne mogu da putuju u BiH da posjete svoju porodicu ili prijatelje, a sada ni oni ne mogu da dođu. Ovo nije dobro. Uvedena je nova barijera između ljudi i država u Jugoistočnoj Evropi i to nije dobro. Ne vjerujem u takve barijere. Nadam se da će nova vlada na Kosovu, koja god to politička partija bila, pokušati da riješi ovaj problem. Bošnjaci, kao što sam rekao, su treća zajednica po brojnosti i svaka vlada treba pomoći i rešiti probleme svojih zajednica“, zaključio je on.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
