Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada, poruka je iz ovogodišnje Božićne poslanice SPC. Mir i ljubav, ali ona istinita za slobodu drugog čoveka – dve su ključne poruke, uz pozive na pokajanje i praštanje i očuvanje zdravlja. Posebna zahvalnost upućena je lekarima.
Božić vernici SPC ove godine dočekuju bez patrijarha i najuticajnijeg i među vernicima najomiljenijeg mitropolita. Patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije preminuli su krajem godine od posledica koronavirusa. Na početku godine preminuo je i valjevski vladika Milutin, takođe od posledica koronavirusa. Sv. Arhijerejski sabor na kojem će se birati novi patrijarh zakazan je za 18. februar.
Ovogodišnju poslanicu uputio je mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji, kao najstariji arhijerej, trenutno obavlja dužnost predsednika Sinoda i namesnika trona srpskih patrijarha.
Hristovo Rođenje anđeli su pozdravili pesmom: Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja, podsetio je vernike.
„Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti“.
Uočavajući da je jedna od najspominjanijih reči u Svetom pismu „mir“, arhijereji naglašavaju: „Mirom sve počinje i mirom se sve završava“.
Mir je stanje srca i duše, takođe.
Upravo se to prepoznavalo kod preminulih srpskih arhijereja, navedeno je u poslanici:
„U svesti ljudi i u pamćenju Crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog Кneza mira“.
Poruka Božića obavezuje i nas, naglašava se u poslanici, da svuda oko sebe gradimo mir, ali i da: „Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje“.
Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.
„Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim“.
Iako je Božić, podsećaju dalje u crkvi, prepun običaja iz bogate istorije srpskog naroda, naglašavaju i da njegov smisao nije samo u istoriji, već da se radi o živom događaju koji je važan za svaku generaciju i za svakog čoveka pojedinačno.
„Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja“.
Kako je istaknuto u poslanici, događa se da se zbog običajâ upravo životodavni smisao praznika previdi ili zaboravi. Božić upravo treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem, te da ga time usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu.
„To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologijâ bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po Jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju“.
Uz osnovne vrline – vera, ljubav, nada, naglašeno je da se ne iskazuje ljubav kao „dobro raspoloženje prema neome ili nečemu“.
„Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja“, objašnjava se dalje u poslanici i dodaje da ljudi imaju obavezu da takvu ljubav gaje jedan prema drugom.
„Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njegove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer, kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš“.
Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim čovekom, takođe se ističe.
Srbima na KiM: „Ne boj se, malo stado!“
Upućene su poruke podrške Srbima na Kosovu: „Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Кosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim učenicima: Ne boj se, malo stado!“
Podrška je poslata i svim Srbima u rasejanju, uz poruku da budu ponosni na svoje poreklo i da ga sačuvaju, pre svega svoju kulturu, jezik i veru.
U poslanici se pozivaju ljudi da se prisete nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih.
Odaje se počast medicinskom kadru: „Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje“.
Upravo ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za ljudski rod, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta, istakao je mitropolit Hrizostom.
„Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje, već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda Кoji je Sami Život“, istakao je.
Neka ovaj Božić unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditeljâ, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njemu.
A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu. Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo Rođenje nebeske Ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi! – poručeno je na kraju poslanice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
