Danas je Božić. O običajima praznovanja u Ibarskom Kolašinu razgovarali smo sa Vukojem Utvićem iz Kaludre i protojerejom Milanom Vasićem.
Na Badnji dan po starim običajima troje iz kuće ide u obližnju šumu pre zore i seče tri Badnjaka koji se nose u domaćinstvo.
“Obično se praktikovalo da troje muške dece ide u seču Badnjaka. Ponese se kolač ‘Badnjakuša’ koja se ujutru umesi, žito, kukuruz, vino i rakija. Prvo što se uradi kad se dođe do Badnjaka, kaže se ‘Dobro jutro Badnjače’ i domaćin se okrene prema suncu i prekrsti se. Prvi deo, ‘ljuska’ Badnjaka, koji se odseče se sačuva i kasnije stavlja u česnicu. Badnjak se nahrani žitaricama i vinom ili rakijom da bi bila berićetna godina“, kaže Utvić.
Kod naših starih se Badnjak unosio pre mraka, dok je to danas razlikuje od doma do doma, kaže.
“Najveći deo Badnjaka unosi neko iz kuće, a ostali ga zasipaju pšenicom i kukuruzom. Badnjak se postavlja na šporet, gde ukućani jedu sa njega posnu hranu”, priča dalje Utvić za KoSSev.
Neki od običaja su modernim načinom života gotovo izumrli.
“Jedan od običaja bio je, da se dovede vo koji prednjim dvema nogama preskoči prag, nahrani se pšenicom, a kolač se polomi o rog koji on kasnije pojede”.
Prvi gost koji pokuca na vrata domaćina je polaznik i on donosi novčić kao simbol napretka, koji se kasnije stavlja u pogaču “Česnicu”.
“Polaznik unosi dva Badnjaka, dok ga domaćin dočekuje uz žito i govori Hristos se rodi. Nakon toga domaćin sa polaznikom nabraja džarajući vatru sa polaznikom u nadi za mirnom, srećnom i berićetnom godinom“.
“Koliko pšenice toliko dečice, koliko žara toliko para, da ti rodi žita, ovaca, krava…
Da ti rodi vino i pšenica i u kući muška i ženska dečica”, recituje Vukoje poznate stihove koje u jednoj ili drugoj verziji čujemo svakog 7. januara ujutru.
Polazniku se na Božić, domaćini predstavljaju kao sluge, kaže.
“Domaćini, polaznika dočekaju na podu gde je prosuta slama i postavljena gozba koju je domaćica pripremila. Gost se obično pokrije nekom prostirkom da mu bude toplo u kući. On doručkuje kod domaćina i odlazi svojoj kući, a kasnije dolazi na ručak gde gospoduju i dužu slavu, uz to se lomi česnica u kojoj se nalaze novčić, badnjak, vinova loza i nekoliko semena”, priča Vukoje.
Polaznik se, nakon Božića, daruje i poklonima.
“Jedan od poklona kod naših starih je bio ‘povesmo’, kao današnja kučina koja se pravi od trske. U to vreme ljudi nisu imali velike finansijske mogućnosti i pokloni su bili skromni, neki su poklanjali “banku” najmanji deo tadašnje valute. Danas je to drugačije, ispeče se pogača, uz to meso, slanina, voće i novčano se daruje”, priseća se Vukoje Utvić za KoSSev.
Danas se u Zubinom Potoku, za Badnji dan, meštani tradicionalno okupljaju kod hrama “Svete Trojice” u Zubinom Potoku, gde se pali Badnjak i služi vruća rakija.
“Ove, kao i prethodnih godina donosimo Badnjak u šest sati ujutru, a liturgiju služimo od osam časova u crkvi, nakon čega svi sveštenici obilaze seoske crkve i sa meštanima palimo Badnjake. Tradicionalno, Badnjak se pali u 14 časova da bi kasnije stanovnici na vreme uneli svoje Badnjake u domaćinstva. Kao i svake godine i ove smo obezbedili najmlađima poklone, a za starije vruću rakiju”, govori za KoSSev protojerej Milan Vasić.
Ove godine je bilo nezapamćeni broj vernika, nadam se da će sledeće ih biti više, poručuje.
„Hristos se rodi!“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
