BLOG: Šta je priznanje Kosova?

Uzeti ste sve vrste ličnih dokumenata i tablica sa grbom Kosova, nadmetati se za mesta direktora režimske televizije, mesta u prištinskoj vladi, ministara, sada i predsednika, i sprečavati uspešnu teniserku.

Piše: Isak Vorgučić

Teško je onima koji se ne bave aktivno i profesionalno sportom da zamisle kroz šta sve treba da prođe jedna mlada osoba, kroz koje vrste odricanja, truda, zalaganja, borbe i stroge discipline, da bi u onome čemu teži bila prva.

Nasuprot tome, vrlo je lako onima koji se aktivno i profesionalno ne bave političkim laktašenjem, da zamisle kroz šta sve treba da prođe jedna mlada osoba, kroz koje sve vrste odricanja od morala, gaženja principa, podle borbe protiv sunarodnika koji su politički neistomišljenici i unutrašnjeg smrada prilikom stupanja u protivprirodne saveze – da bi uspela da postane aparatčik u institucijama Kosova.

Nema nezaposlenog kosovskog Srbina i Srpkinje koji za osrednju platu ne bi radili bilo koji posao u kosovskoj vladi, nekom od ministarstava, opština, institucija… samo da se zaposli. Vrh kosovskog srpskog novinarstva, ako tako nešto postoji, bori se za mesto direktora kosovske režimske televizije RTK2. Naši politički predstavnici na Kosovu ne biraju koalicione partnere samo da bi bili ministri u vladi sa Tačijem, Haradinajem, Čekuom, nema veze. Poslednjih dana imaju i kandidata za predsednika Kosova. Hej! Ko zna koje se tu zakulisne i prljave borbe i unutar-jedinstvene-liste podmetanja da se dođe do tog imena, iako je ono bez ikakve šanse da ga u skupštini izglasaju; ali sama ta pomisao da, nakon spuštanja ruke na kosovski ustav i svečane zakletve uz himnu, u odelu od par hiljada evra, predstavlja najmlađu evropsku demokratiju (tako mu dođe reč, mislim, za demokratiju) u svetu… neprocenjivo! 

Svaku od ovih težnji Kosovaca, gazda iz Beograda – ne samo da podržava, nego i teži da utiče da tu postavi, imenuje, baš svoje ljude. Ako i nazivaju te ministre, a nazivali bi i predsednika "pokrajinskim", svojim radom i zalaganjam svi ti ljudi bi doprinosili prvo institucijama Kosova, a tek onda, možda, i svojoj zajednici.

I svakako ne kažem da sve to i ne treba; a u svemu postoji i pravi način.

Međutim, pri svemu pomenutom, u ovakvom stanju stvari, suludo je sprečavati najbolju kosovsku teniserku, osamnaestogodišnju Mariju Đorđević iz Gračanice, da se bori na Fed kupu. Ona je to zaslužila svojim radom i upornim treningom, bez ičije pomoći, bez rodbinskih i partijskih veza i vezica.

Groznim pretnjama, prebacivanjem, etiketiranjem, prekornim pogledima sunarodnika, i iznad svega ćutanjem i nedostatkom podrške naših izabranih predstavnika, uz pritiske na njih od gorepomenutog gazde, ona je donela odluku koja sa njih skida teret donošenja iste. Oni koji se ne libe da od svih nas traže podršku na izborima za svoje mesto u kosovskim vlastima, oni koji su na sebe time preuzeli odgovornost za svoj narod, vrlo lako uskraćuju podršku onome što je u tom narodu najbolje.

Ako se njihova uloga ne svodi na prihvatanje izazova i stajanje iza svog izbora, onda su beznačajni. Priznanje Kosova nije borba da se u sportu koji voliš bude najbolji; to je pomirenje sa činjenicom da je članstvo u partiji jedini put do uspeha, korupcija vrhovni princip međuljudskih odnosa, a reket najdraža teniserska reč.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.