BLOG 750. dan epidemije: Devet članica Šengena ukinulo sve kovid mere za ulazak u zemlju

FOTO: Ilustracija

Više članica EU i Šengena u potpunosti je ukinulo kovid mere za ulazak u zemlju, a dok je jedan broj ublažio režim ulaska, pokazuju podaci portala Schengenvisainfo. Sve mere za sve putnike za ulazak u zemlju ukinule su Danska, Mađarska, Island, Irska, Norveška, Poljska, Rumunija, Slovenija i Švedska. Sa druge strane, Češka, Letonija i Holandija ukinule su ograničenja samo za putnike iz zemalja EU i članica Evropskog ekonomskog prostora (EEA), prenosi Danas.

Nemac primio 90 doza vakcina protiv koronavirusa prodajući kovid propusnice (Beta)

Nemac od 60 godina navodno se 90 puta vakcinisao protiv koronavirusa kako bi prodao falsifikovane kovid potvrde o vakcinaciji sa realnim serijskim brojevima vakcina ljudima koji ne žele da se vakcinišu.

Čovek iz Magdeburga u istočnoj Nemačkoj navodno se vakcinisao u centrima za vakcinaciju u istočnoj saveznoj državi Saksoniji dok prestup nije uočila policija, prenosi novinska agencija DPA.

Osumnjičeni nije priveden, ali je pod istragom zbog neovlašćenog izdavanja potvrda o vakcinaciji i falsifikovanja dokumenata, a uhvaćen je kada se drugi dan zaredom pojavio u centru za vakcinaciju.

Nema informacija kakav uticaj na lično zdravlje čoveka može da ima oko 90 doza vakcina protiv koronavirusa, koje su bile različitih proizvođača.

Direktorka bolnice u Batajnici: Sa koronom još nije gotovo (Beta)

Direktorka Kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević izjavila je da pandemija koronavirusa nije završena i da, prema definiciji, može da traje od dve do pet godina.

„Ono što je izvesno jeste da je virus oslabio, da je postignut solidan kolektivni imunitet, pre svega zahvaljujući imunizaciji stanovništva“, rekla je Adžić Vukičević za Politiku.

Prema njenim rečima više od 78 odsto stanovnika u najrazvijenijim delovima sveta primilo je obe doze vakcine, dok je samo osam odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama vakcinisano, što može predstavljati dodatnu pretnju čitavom svetu.

Ona je navela da je trenutno u Kovid bolnici u Batajnici na lečenju oko 200 bolesnika, uglavnom starije životne dobi, dominantno u osmoj i devetoj deceniji života, a među njima je polovina vakcinisanih.

„Bolesnici imaju brojne pridružene bolesti, koje su zapravo i razlog njihove hospitalizacije, a kod nekih prediktor lošeg ishoda lečenja“, rekla je Adžić Vukičević.

Ona je precizirala da je u jedinici intenzivne nege 20 bolesnika, dok je intubirano 16 pacijenata.

„Od otvaranja Kovid bolnice u Batajnici do danas lečeno je oko 20.000 bolesnika“, rekla je Adžić Vukičević.

Kosovsko MZ: Jedna osoba preminula, 19 novoobolelih

Za poslednja 24 sata na Kosovu je registrovano 19 novih slučajeva obolelih od koronavirusa, od 1,027 testirana uzorka, saopštilo je kosovsko ministarstvo zdravlja.

Detaljnije pročitajte ovde.

Srbija: 993 nova slučaja zaraze, preminulo 7 osoba

Broj osoba preminulih od posledica kovida u Srbiji, u poslednja 24 sata je 7. Zvanično su potvrđena 993 nova slučaja infekcije virusom korona, saopšteno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije – covid19.rs.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.

Jovanović (Batut): Potvrđena sva tri sezonska virusa gripa

Epidemiološka situacija sa koronavirusom u Srbiji je „stabilna“ i „pod kontrolom“, ocenila je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović, ali je navela da se domovima zdravlja javlja sve više ljudi sa respiratornim problemima, kašljem i povišenom temperaturom, što ukazuje na sezonski grip, prenosi N1.

Jovanović je za RTS rekla da su tokom prethodne nedelje laboratorijski potvrđena sva tri sezonska virusa gripa.

„Ponovo se vratio grip, on obično nije udružen sa kovidom, a kad je u pitanju klinička manifestacija – simptomi traju pet do sedam dana. Grip je među nama i to sada, početkom aprila, što je neuobičajeno, s obzirom na sezonalnost pojave gripa“, ocenila je Verica Jovanović.

Kako neke vrste astme mogu da zaštite od teškog oblika kovida-19 (N1)

Kada je počela pandemija kovida-19, oni sa hroničnim plućnim stanjima poput astme bili su zabrinuti zbog toga što je bolest posebno ozbiljna za njih. Međutim, čini se da ljudi sa nekim tipovima astme prolaze bolje nego što se očekivalo – i možda ćemo konačno razumeti zašto.

Populacione studije u Australiji, Velikoj Britaniji i Evropi, kao i SAD, do sada nisu pronašle dokaze da astma izaziva teške simptome kovida-19, prenosi Science alert.

U stvari, upravo je suprotno. Generalno, manje je verovatno da će se ljudi sa alergijskom astmom zaista razboleti nakon što zaraze SARS-CoV-2; ovo je u suprotnosti sa ljudima sa drugim plućnim stanjima kao što je emfizem, kod kojih je veća verovatnoća da će imati teške simptome kovida-19.

Dakle, šta izdvaja pacijente sa astmom? Istraživači sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu misle da su to konačno shvatili.

Da bi ovo istražio, tim je koristio ćelijske kulture iz ljudskih respiratornih puteva. Da bi oponašali disajne puteve astmatičara, tretirali su neke od uzoraka malim proteinom za koji se zna da je češći kod astme, nazvanom interleukin-13 (IL-13).

Jedna od stvari koje njegovo prisustvo izaziva kod astmatičara je povećanje proizvodnje sluzi iznad zdravih nivoa.

Zatim su zarazili ćelijske kulture SARS-CoV-2. U ćelijama tretiranim IL-13, koronavirus je pokazao probleme u invaziji na ćeliju da bi se replicirao i širio kopije samog sebe. U netretiranim ćelijama, u međuvremenu, bilo je mnogo više infekcija.

„Znali smo da mora da postoji bio-mehanički razlog zašto ljudi sa alergijskom astmom deluju zaštićenije od teških oblika bolesti“, kaže biohemičarka Kamil Era iz UNC.

Ona kaže da je njihov istraživački tim otkrio brojne značajne ćelijske promene, posebno zbog IL-13, što ih je dovelo do zaključka da IL-13 igra jedinstvenu ulogu u odbrani od infekcije SARS-CoV-2 kod određenih populacija pacijenata.

Kada su posmatrali interakciju respiratornih ćelija i virusa pod elektronskim mikroskopom, Era i njene kolege primetile su da tretmani IL-13 značajno smanjuju broj inficiranih ćelija, dok povećavaju sluz koju ove ćelije proizvode.

Međutim, čak i kada je sluz uklonjena, ćelije su i dalje pokazivale određeni stepen zaštite od invazivnog koronavirusa.

Sekvenciranje RNK je dalje potvrdilo da prisustvo IL-13 u ćelijskoj kulturi povećava regulaciju gena povezanih sa antivirusnim svojstvima, dok smanjuje ekspresiju ćelijskih receptora za koje je poznato da se koronavirusi vezuju, poput ACE2.

U netretiranim respiratornim ćelijama, ovi receptori dozvoljavaju koronavirusu da relativno lako napadne. Ako je ćelija zaista zaražena, istraživači su primetili da je veća verovatnoća da će se odvojiti od površine disajnih puteva, dozvoljavajući joj da padne dublje u pluća, čime se širi infekcija.

„Intenzivno izlučivanje virusa i ćelija izazvano infekcijom SARS-CoV-2 je oslabljeno IL-13, što je uticalo na ulazak virusa, replikaciju i širenje“, zaključuju autori.

Nažalost, IL-13 se ne može koristiti sam za sebe. To je deo imunološkog odgovora, što znači da može izazvati upalu u disajnim putevima pacijenta.

Ali detaljno razumevanje onoga što se dešava u plućima je ipak ključno. Upoređujući ćelije koje oponašaju disajne puteve astme sa zdravim ćelijama disajnih puteva, naučnici su istakli neke od osnovnih mehanizama koji stoje iza teških slučajeva kovida-19.

U budućnosti, terapeutski lekovi bi mogli da pomognu u ciljanju određenih mesta koja su više uključena u teške simptome.

„Mislimo da ovo istraživanje dodatno pokazuje koliko je važno lečiti infekciju SARS-CoV-2 što je ranije moguće“, kaže Era.

Ona je dodala da to „pokazuje koliko su važni specifični mehanizmi koji uključuju ACE2 i IL-13, u nastojanju da se zaštite pacijenti od razvoja teških infekcija“.

Studija je objavljena u PNAS.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.