Blic: Država ima rešenje za Trepču, a Kosovo je već izgubilo jedan takav spor

Srpskim vlastima već su se javili eksperti za međunarodnu arbitražu, koji žele da pomognu u rešavanju slučaja "Trepča", koji danima unazad "trese" odnose Beograda i Prištine, saznaje Blic.

Izvor Blica međutim, nije želeo da otkrije o kojim se tačno zainteresovanim pravnicima radi.

"U pitanju su i domaći i inostrani eksperti. Još ne žele da se pominju imena, jer nije doneta konačna odluka da se ide na međunarodnu arbitražu. Oni su zainteresovani da rade i pro bono, odnosno besplatno, jer smatraju da slučaj nema šanse da izgube. Pomogli bi i Srbiji, a značilo bi i njima zbog reputacije. To je njihov motiv," kaže izvor Blica iz Vlade Srbije.

Ko su akcionari Trepče

Fond za razvoj Republike Srbije (55,1 odsto vrednosti kapitala)
"Generaleksport" Beograd (6,8)
"Jugobanka Jug Banka" Kosovska Mitrovica (2,3)
"Progres" Beograd (1,9)
Dunav banka a.d. Zvečan (1,9)
Elektroprivreda Srbije (1,6)
"14 Oktobar" Kruševac (0,14)
"Termoelektro" Beograd (0,07)
"Ratko Mitrović" Požega (0,07)
Dunav Osiguranje Beograd (0,03)
Luka Bar Beograd (0,01)
 

Kako navodi, jedno od rešenja za Trepču koju prištinske vlasti pokušavaju za uzrupiraju mogla bi da bude upravo međunarodna arbitraža, s tim što se država Srbija u njoj ne bi pojavila kako jedna strana, jer bi to značilo da priznaje Kosovo kao državu.

"Međutim, akcionari Trepče bi mogli da pokrenu spor, u ovom slučaju Fond za razvoj Srbije, koji učestvuje sa oko 55 odsto vrednosti kapitala. Pritom, Fond je samo jedan od 11 akcionara, od kojih su skoro svi srpska preduzeća. U ovom slučaju, saglasnost Kosova nije potrebna," objašnjava naš izvor, istakavši da kosovski zakon o stranim ulaganjima predviđa arbitražu, na šta je moguće pozvati se pri pokretanju postupka.

Kako objašnjava, postoji nekoliko varijanti arbitraže – trgovinska arbitraža pod okriljem UN-a, investiciona arbitraža pod okriljem Svetske banke ili arbitraža pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu i to u bilo kojoj državi EU koja je članica Njujorške konvencije.

"Praktično, u njihovom zakonu je data saglasnost pokrajine da ta mogućnost postoji. Srbija bi u tom slučaju mogla da da saglasnost Fondu za razvoj, tako da bi arbitraža bila statusno neutralna jer nije između dve države, već između pravnog lica i Kosova," objašnjava izvor Blica.

Suština tužbe bi zapravo bila povrede prava svojine konfiskacijom ili nelegalnom eksproprijacijom.

Prema saznanjima Blica, kosovske vlasti već su izgubile jednu arbitražu poput ove. Reč je o austrijskoj državnoj štampariji koja je dobila pravni spor zbog kašnjenja u isplati i prevremenog otkazivanje ugovora o isporuci biometrijskih pasoša, zbog čega je austrijskoj strani moralo da bude isplaćeno oko pet miliona evra, ali i sudski troškovi.

Blic

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.