Bjeloš: Poenta sporazuma je bila napraviti disperziju pripadnika CZ-a; Šekularac: 'Sami smo' zatvorili kancelarije za izdavanje dokumenata u Severnoj Mitrovici

Tekst sporazuma o integraciji pripadnika civilne zaštite napisan je na nemuštom i nepreciznom jeziku i zacementiraće budućnost narednih generacija. Osnovna zamerka procesa integracije i policije i civilne zaštite je netransparentnost, dok se Evropska unija često "krije" iza uloge medijatora, koja je, da je htela, mogla da osigura transparentnost procesa pregovaranja i u kojoj "sve dobro funkcioniše ako se na kraju dobije papir koji je potpisan". Ipak, najstrašnije je što integracijom nikom nije data mogućnost izbora, a sporazumom nisu obuhvaćeni svi pripadnici CZ-a, neće svi dobiti posao, dok oni koji budu integrisani neće vršiti svoj posao. Poenta sporazuma je bila napraviti disperziju pripadnika CZ-a u kosovskim institucijama, a gde će 358 pripadnika CZ-a biti integrisano nije poznato. U trenutku sklapanja sporazuma "niko nije bio dalekovid", a kada govorimo o integraciji, ona ne obuhvata jednog čoveka, već i porodicu tih ljudi – ključne su poruke istraživačice iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Maje Bjeloš, na nedavno održanom okruglom stolu "Briselski sporazumi: Integracija civilne zaštite, policije i sloboda kretanja" u Severnoj Mitrovici. 

"Imali ste priliku da pogledate tekst Sporazuma i mislim da nećete biti iznenađeni i da ćete se složiti sa konstatacijom – čak i kada se ovlaš pogleda, pročita tekst Sporazuma, vidi se koliko je to na nemuštom, nepreciznom jeziku napisano. Mislim da taj tekst koji ostavlja dosta nepreciznosti, nejasnih formulacija, utiče i te kako na budućnost srpske zajednice i, možda ću upotrebiti jaču reč, a to je da će zacementirati budućnost narednih generacija. Zašto to kažem – zato što ima dosta nejasnih formulacija, nekih praznina i dalje je ostalo na drugim ljudima kako da popune te praznine, tekst i svi mi se bavimo tumačenjima," rekla je Bjeloš.

Bjeloš: Ne treba navoditi integraciju policije kao uspešnu, a ni ponoviti Uredbu o penzionisanju policajaca sa pripadnicima CZ-a

"Posebno smatramo da ne treba navoditi integraciju policije kao uspešnu zato što mnoge stvari nisu funkcionisale prilikom integracije. Posebno vezano za penzionisanje. Tako da i ovaj put ne treba ponoviti sličnu uredbu o penzionisanju pripadnika CZ, posebno ograničiti slobodu kretanja ili mogućnost nasleđivanja penzija. Dakle sve ono što je ostalo neprecizno nedorečeno, protivpravno ili protivustavno- sve ono što se pokazalo kao loš primer integracije policije ne primeniti ovaj put. Nisam videla da je sačinjen i jedan pravni dokument kojim bi se odnosio na pripadnike CZ. Za pripadnike policije to je poznato i poznato je da su predstavnici- gospodin Šekularac govorili o tome u Beogradu. O bivšim pripadnicima MUP-a koji nisu integrisani i o uredbi koja diskriminiše njihova prava i koja je protivpravna i protivustavna, na čemu bi državni organi trebalo da rade u narednom periodu kako bi to rešili."

Podsećajući da je u sporazumu o integraciji policije jasno pisalo da će se za Sever formirati posebna regionalna komanda, te da se to i ne pominje u sporazumu o integraciji CZ-a, ona je dodala da su oni koji su sačinjavali dokument o integraciji CZ-a trebali da budi da budu odgovorniji kako bi tekst sporazuma bio jasniji.

"Ono što hoću da kažem je da ne samo da smo svedoci tih nepreciznosti, već se i sada mučimo kako da pronađeno rešenje za to. Ako se vodi računa o nekoj budućnosti i ako se gleda malo unapred, onda bi svi oni koji su sačinjavali taj dokument trebalo da budu malo profesionalniji i odgovorniji u svojim poslovima kako bi to bolje, jasnije, preciznije definisali, a onda kasnije iskomunicirali sa građanima šta to znači," rekla je ona.

Netransparentnost – prva i osnovna zamerka

Bjeloš je zatim podsetila da se Sporazum u medijima, kako je rekla, pojavio sasvim slučajno, te i da danas nema zvaničnog dokumenta koji može da se zatraži od Vlade Srbije kroz slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a da tako ni Vlada Srbije nije u obavezi da dostavi nekome dokument ukoliko ga zatraži.

"…Ali mi govorimo o dokumentu koji još uvek nije javno dostupan, a tiče se ljudi, njihove budućnosti," dodala je ona ističući i da je glavna karakteristika celokupnog procesa pregovaranja netransparentnost, dok se Evropska unija zapravo "krije" iza uloge medijatora.

"Glavna karakteristika procesa je da je bio netransparentan i da je sve ono što se dogovaralo – vizija, uslovno rečeno, troje ljudi – prištinske vlasti, Beograda i Evropske unije kao treće strane – posrednika. Gde EU često voli da se krije, izvlači i kako svi opažamo, voli da se krije iza uloge medijatora, što samo znači da stvara neko lepo okruženje gde će dve strane da se dogovore o svemu na jedan miran i dobar način," objasnila je Bjeloš.

Šekularac: Nije integracija, nego gašenje srpskih institucija; Briselskom sporazumu ne piše da kancelarije za izdavanje dokumenta u Severnoj Mitrovici treba da se zatvore. Mi smo ih sami zatvorili; gde je naša mladost i inteligencija

O integraciji pripadnika MUP-a sa KiM-a u kosovske institucije govorio je predstavnik grupe neintegrisnih pripadnika MUP-a, Rajko Šekularac:

"Kada govorimo o integraciji, moje mišljenje je da to i nije integracija, nego gašenje srpskih institucija i smatram da to ljudima treba jasno reći i staviti do znanja. Dvestotine osamdeset pripadnika MUP-a na KiM-u od 1.200, koliko ih je bilo, više je silom 'ugurano' nego integrisano. Šta je sa ostalim ljudima? Ostali su na ulici. Civilni deo je na Severu maltene ostao neintegrisan, tu su plate od 16.000 do 22-23.000. To su mladi ljudi koji školuju decu, žive. Pominje se integracija dela CZ u vatrogasce, pa i vatrogasci koji su radili u Vatrogasnoj – ogroman deo je ostao neintegrisan. Ovi postojeći koji rade, nisu ni oni integrisani, to su neke privatne šeme – ovaj mi se sviđa – ovaj može da bude integrisan, ili recimo može da se dovede neko iz civilstva, može da prima platu, a recimo, radnik koji ima 30 godina radnog staža u Vatrogasnoj nema gde. To su strašne stvari. 

Ali zašto to ne može da dođe do šire javnosti? To je moje pitanje. Zato što svi znamo da se radi o gašenju srpskih institucija! Pojedini mediji neće da prenesu, ili imaju zabranu – ne daju im urednici. Ja sam na jednoj našoj televiziji tražio termin od pola sata-sat posle naših protesta, da građani znaju o čemu se radi. Nisam mogao da dobijem vreme. Rečeno mi je da nije problem do mene, ali 'mi imamo idejnog urednika', tako su mi rekli. Mnogo sam iznenađen i na neki način revoltiran.

Ovaj narod je video mnogo jada i muke da se sačuva Severna Mitrovica. Doveli smo Univerzitet ovde i sprečili njegovo utapanje u UNMIK institucije. Gde je sad ta naša inteligencija, studenti i profesori? Petak – oni su već u Srbiji – 80% studenata i profesora je vani. Gde je ta naša inteligencija da ustane i kaže – čekaj ja treba da idem da izvadim ličnu kartu u Raški, pasoš u Beogradu. Nigde u Briselskom sporazumu ne piše da kancelarije za izdavanje dokumenta u Severnoj Mitrovici treba da se zatvore. Mi smo ih sami zatvorili."

EU je, da je htela, mogla da osigura transparentnost procesa pregovaranja; Za EU "sve dobro funkcioniše ako se na kraju dobije papir koji je potpisan"

Ipak, ona ističe, da Evropska unija ima odgovornost u celom procesu pregovaranja i da nije osigurala mogućnost građanima da znaju ko pregovara u ime građana.

"Međutim, EU i te kako ima različite odgovornosti, ona je mogla, da je htela, da osigura transparentnost i vidljivost procesa. Posebno da osigura da mi kao građani znamo ko to učestvuje u tim radnim grupama, ko se to svaki put sastaje i da na taj način ukaže ko su ti ljudi koji pregovaraju u ime nas, ili u ime zajednice, i onda bi te iste ljude mogli da pozovemo na odgovornost, pored visokih funkcionera, pa i da ih pitamo šta je sve bio predmet pregovora. Ali EU to nije učinila," rekla je ona i dodala:

"To ne znači da obe strane imaju manje odgovornosti, trebalo to i same da učini, nezavisno od EU. I ono što je karakteristika EU je da je to sve dobro i sve dobro funkcioniše ako se na kraju dobije papir koji je potpisan, odnosno EU pokazuje da voli da ima sve na papiru, i da je sve na papiru dogovoreno, a sad – šta je u praksi, to, kolokvijalno rečeno, nema veze. EU se sigurno izvlači iz uloge koju ima u obezbeđivanju, osiguravanju uspeha u primeni sporazuma – koju takođe može da ima."

Najstrašnije što nikom nije data mogućnost izbora

Maja Bjeloš je zatim istakla i da je još jedna karakteristika procesa pregovaranja o integraciji i pripadnika srpskog MUP-a i CZ-a to što u proces nisu bili uključeni oni kojih se proces i direktno tiče, ali i da je "najstrašnija nemogućnost izbora.

"Ono što je karakteristika oba procesa, pored netransparentnosti, jeste neuključenost civilnog društva, ali i samih onih kojih se taj sporazum direktno tiče. Ono što je meni najstrašnije je nemogućnost izbora. Nikom nije data mogućnost izbora. Čovek kad ima izbora, on može da kaže – želim jedno, ili želim drugo. Ali mi se nekako čini da su oba procesa karakteristična po tome što ta mogućnost nije pružena ni pripadnicima MUP-a, ni pripadnicima civilne zaštite," objasnila je. 

Nakon sporazuma pripadnici CZ-a neće vršiti svoj posao; poenta je bila napraviti disperziju pripadnika CZ-a

Ona je dalje objasnila da je razlika u integracijama pripadnika MUP-a i CZ-a ta što su bivši pripadnici MUP-a i nakon integracije nastavili da rade policijski posao, ali i da to nije slučaj sa civilnom zaštitom, te da je ideja kosovskih vlasti bila da se civilna zaštita rasformira i da se nikako ne integriše kao jedinica.

"Poenta je bila razbiti, odnosno napraviti disperziju – da pripadnici budu raspoređeni na više različitih mesta po njih nekolicina. Možda najveća integracija koja se desila je u Agenciju za vanredne situacije koja je na centralnom nivou, gde je dogovoreno da će 80 pripadnika CZ ući u Agenciju koja se bavi vanrednim situacijama, što je deo poslova zaštite i spasavanja. Svi ostali će biti raspoređeni u različite institucije," dodala je ona.

Integracijom nisu svi obuhvaćeni i neće svi imati posao

Vi znate o kojim brojevima je bilo reči kada se vršila integracija pripadnika MUP-a i Civilne zaštite. Kada je u pitanju policija, bilo je predviđeno da srpska strana predloži listu od 337 pripadnika koji treba da budu integrisani. Nisu svi bili obuhvaćeni procesom. U suštini, većina njih nije bila obuhvaćena procesom – što stvara dodatno problem. Isti slučaj je i sa pripadnicima Civilne zaštite, tu je garantovano mesta za 483 pripadnika CZ od ukupno 751 koliko ih je bilo na listi srpske vlade. Ali, opet nisu svi obuhvaćeni ovim procesom, i neće svi imati posao.

Ako je domet srpske politike da "izboksuje" 100 radnih mesta više u pregovoru, onda su nam ciljevi vrlo ograničeni

Podsećajući na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, da je Srbija pre razgovora imala 380 stalno zaposlenih, a da će nakon razgovora imati više od 500 stalno zaposlenih ljudi, te da se "udvostručio broj ljudi koji će primati novac kao rezultat tih dogovora", ona je dodala:

"Imala sam jednu posebnu kritiku nakon teksta koji je objavljen na portalu KoSSev, vezano za izjavu Marka Đurića koja je glasila da je od ukupnog broja pripadnika CZ – 751, 380  bilo na platnom spisku RS, stalno zaposlenih, preostali su bili pod ugovorom. Sada, ako vidite tu brojku od 380, a naša vlada je sa predstavnicima kosovskih vlasti ugovorila broj od 483 – što znači da smo mi 'izboksovali' još 100 radnih mesta i da je to jedan veliki uspeh srpske politike. Moj stav je da ako su to dometi srpske politike, onda imamo vrlo ograničene ciljeve."

Gde će biti 358 pripadnika CZ-a nije poznato; ako je domet srpske politike da "izboksuje" 100 radnih mesta više u pregovoru, onda su ciljevi vrlo ograničeni

Bjeloš je zatim objasnila i da nije poznato gde će biti integrisano 358 pripadnika civilne zaštite od njih ukupno 750, da zvaničan odgovor u vezi sa tim nije dobila od Prištine, a da je iz Beograda kao odgovor stiglo objašnjenje da oni znaju gde će ti pripadnici biti integrisani, ali da nisu bili spremni da pojasne o kojim se institucijama konkretno radi. 

Ona je dodala i da joj je potvrđeno da će pripadnici CZ-a nastaviti da primaju plate do trenutka kada svi oni budu "preuzeti", a da je rok 1. septembar  dokle bi trebalo da se završi integracija – preambiciozan.

"I onda sam pitala za pojašnjenje, pošto, po našim analizama i zaključcima, neće svi moći da nađu radno mesto, kako je moguće da se nađe izjava da će ipak svi nastaviti da rade. Ono što sam dobila kao odgovor jeste da, iako je sporazumom dogovoreno da RS prestane da finansira pripadnike CZ, ona to neće uraditi do trenutka do kad kosovska vlada ne preuzme sve one za koje je bio dogovor. Zato što rok koji dat sporazumom je 1. septembar, što je po mom mišljenju vrlo ambiciozno postavljeno i uvek skrećem pažnju da je bilo koja integracija proces," rekla je ona.

Istakla je, međutim, da je i dobila uveravanja da je moguće da se ceo proces završi do 1. septembra, ali i da je jedna od ključnih preporuka za integraciju na "profesionalna i odgovoran način" integracija koja će se vršiti na osnovu obrazovnog i stručnog profila pripadnika civilne zaštite.

"…Mada, kažem i dalje sam skeptična da se u toliko brzom roku na profesionalan i odgovoran način uradi. Zašto? Zato što smo mi dali jednu od ključnih preporuka, a to je da se sagleda ne samo profil pripadnika, kad kažem profil mislim na obrazovanje i stručni iskustvo koje pripadnici CZ poseduju i onda koje je to adekvatno radno mesto koje može da im se ponudi, da bi imali smisleno zaposlenje. To je jedan proces," rekla je ona, podsećajući da je kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, saopštila da je formirana komisija koja treba da izvrši analizu ko su pripadnici civilne zaštite sa spiska, kojeg su profila, obrazovanja i iskustva.

U trenutku sklapanja sporazuma "niko nije bio dalekovid"; kada govorimo o integraciji ona ne obuhvata jednog čoveka, već i porodicu tih ljudi

"Ono što ja mislim da u niko nije bio dalekovid, nije imao neko dalju viziju u trenutku kada se sklapao Sporazum…Smatram da u tom trenutku, u tom procesu, oni koji su to radili nisu bili dalekovidi, već kratkovid. Neću ulaziti u razloge zašto je to tako, jer su mi nepoznati. Uglavnom, smatram da se nije dovoljno i sveobuhvatno promislili o tome šta sve može da se desi, do kakvih stvari može da dođe u samoj praksi kada govorimo o bilo kojoj integraciji," objasnila je ona dalje.

Bjeloš je dodala da zapravo misli na pripadnika MUP-a "za koje je bilo evidentno i tada da neće biti integrisani u policiju“, a da je to evidentno i sada za pripadnike CZ-a.

"Da se malo bolje promislilo, onda bi se moglo u nekom istom trenutku i kad je sklopljen i jedan i drugi sporazum doći do rešenja – koja je opcija B za ljude koji nemaju zaposlenje. To se nije uradilo sa policijom. Kaže se da se razmišlja o tome, ali ne vidim jasan plan šta će biti sa ljudima koji neće biti integrisani," istakla je ona, dodavši da je preporuka Centra za bezbednosnu politiku bila da se osmisli plan zapošljavanja, ili da se u saradnji vlade sa međunarodnom zajednicom omoguće programi, ili krediti za start-up biznis, a ukoliko ti ljudi izvorno ne mogu da pronađu zaposlenje u svojoj struci u Srbiji.

"Kada govorimo o integraciji, ona ne obuhvata jednog čoveka, nego ima širi uticaj, ne obuhvata samo društvo, nego i porodicu tih ljudi i onda kad kažem da nismo bili dalekovidi, mislim da nismo razmišljali koliko to može imati uticaja i efekta na druge ljude pored onih za koje je planirano da se integrišu, ili ne integrišu," istakla je ona. 

Ovo je bio peti od pet okruglih stolova u organizaciji nevladine organizacije Centar za razvoj zajednica, u okviru projekta "Sever za transparetniji Briselski sporazum", koji finansijki podržava Kosovska fondacija za otvotreno društvo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.