London je ove nedelje bio političko središte Zapadnog Balkana, gde su lideri iz regiona učestvovali na ukupno 12. Samitu u okviru Berlinskog procesa. Britanski premijer Kir Starmer danas je otvorio zvanični skup porukom da je Zapadni Balkan „evropski kotao“ u kojem se testira bezbednost kontinenta, istovremeno predlažući da region prihvati deo odbijenih tražilaca azila iz Velike Britanije. Kosovo je već izrazilo spremnost, dok Srbija poručuje da čeka kompletnu ponudu.
Na Samitu je prisustvovala zapadnobalkanska šestorka iz Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova.
Samitu su prisustvovali i drugi evropski lideri, uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca i visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas (Kallas).
Ovogodišnji samit fokusiran je uglavnom na rešavanje izazova migracija.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je Nemačka pokrenula 2014. godine radi jačanja regionalne saradnje i podrške evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana. Uključuje lidere Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, zajedno sa predstavnicima Evropske unije i drugih članica. Kroz redovne godišnje samite, okuplja lidere regiona i EU kako bi se podstakao razvoj ekonomije, infrastrukture i rešila otvorena pitanja. Cilj je da se konkretnim projektima približe evropskoj budućnosti i unapredi život građana Zapadnog Balkana.
Britanski premijer Kir Starmer u svom obraćanju u sklopu otvaranja samita opisao je Zapadni Balkan kao evropski „kotao“.
„Region je opisan kao raskrsnica Evrope, ali je tako često bio i evropsko iskušenje – kotao gde se sigurnost našeg kontinenta stavlja na iskušenje“, rekao je britanski premijer.
Starmer je dodao da će se razgovori fokusirati na bezbednost, migracije i ekonomski rast i da će lideri razgovarati o tome kako se suočiti s „zloćudnim uticajem“ Rusije, kao i o iskorenjivanju korupcije i zajedničkim pitanjima migracija.
Velika Britanija je, kazao je takođe, u tekućim pregovorima s nekim od zemalja o primanju takozvanih centara za povratak gde bi Velika Britanija mogla da šalje odbijene tražitelje azila pre nego što budu deportovani.
Kurti: Napad u Banjskoj ne sme ostati nekažnjen, Kosovo spremno da primi migrante iz Velike Britanije
Iz Prištine na Samit je došao v.d. premijera Aljbin Kurti.
Iskoristio je govor na 12. samitu Berlinskog procesa da i tu uputi oštre kritike na račun Srbije, ističući da bezbednost i stabilnost regiona ostaju ugroženi sve dok, kako je rekao, „napadi na suverenitet Kosova prolaze nekažnjeno“.
Kurti je posebno istakao sukob u selu Banjska iz septembra 2023. godine, za koji je odgovornost preuzeo Milan Radoičić, tadašnji potpredsednik Srpske liste.
Naglasio je da pravda u tom slučaju još uvek nije zadovoljena i da međunarodna zajednica ne sme da zatvara oči pred, kako je naveo, „ponašanjem neprijateljski nastrojenog suseda na severu“.
„Ne sme se dozvoliti da se ovakvi napadi ponove. Ćutanje i nekažnjivost ohrabruju nove upade i šalju poruku da se suverenitet Kosova može nekažnjeno narušavati“.
Smatra i da ceo region ne može smatrati bezbednim dok je Zapadni Balkan, kako je rekao, „van evropskih i evroatlantskih struktura“.
Pozvao je na snažniju podršku regionu u procesu pristupanja EU i NATO-u, navodeći da bez tog koraka ostaje prostor za „ruski i kineski uticaj“.
Govoreći o unutrašnjem razvoju, Kurti nije spominjao višemesečnu političku krizu na Kosovu uz još uvek neformiranu vladu iako su se izbori održali 9. februara, ali jeste to da je Kosovo zabeležilo, kako tvrdi, stabilan ekonomski rast i unapređenje u međunarodnim ekonomskim i bezbednosnim indeksima, te da je uklonjeno sa liste krhkih i konfliktnim državama pogođenih zemalja, prema klasifikaciji Svetske banke i MMF-a.
Osvrnuo se i na pitanje migracija, gde je kazao da je Kosovo spremno da sarađuje s Ujedinjenim Kraljevstvom na suzbijanju uzroka neregularnih migracija.
„Kosovo nije izvor migracija, već tranzitna tačka sa veoma malim brojem migranata. Ipak, spremni smo da preuzmemo deo odgovornosti, uključujući i prijem migranata iz Velike Britanije“.
Najavio je i jaču saradnju u oblasti kontrole prelaza, borbe protiv organizovanog kriminala i upravljanja migracionim tokovima.
Macut: Srbija treba da izađe iz „začaranog kruga neprihvatljivih političkih uslovljavanja“ koja se odnose na status Kosova
I srpski premijer potvrdio je, nakon samita, da se na njemu razgovaralo o migracijama u Evropi, što je Velika Britanija posebno akcentovala i to tako što je predložila neka rešenja vezana za migratorna kretanja.
U tom smislu, kaže Macut, britanski zvaničnici su pohvalili vrlo intenzivnu aktivnost koju ima Srbija sa Mađarskom kada je reč o migracijama u regionu.
Dodao je da je pitanje migratornih kretanja nazad iz Velike Britanije i otvaranja kampova za njih u drugim zemljama nije otvoreno danas na Samitu i dodao da će se Srbija opredeliti po tom pitanju kada bude dobila kompletnu ponudu.
Macut je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da to pitanje nije otvoreno direktno, već da se razgovoralo i najavilo da će se o tome pričati.
„Nije se pričalo o detaljima i postoji spremnost nekih zemalja, odnosno možda nekih regiona da tu više odgovore na to ili manje. Neki direktno nisu za to, neki su raspoloženi da razgovaraju“, kazao je Macut, prenose mediji.
Sve to mora se rešavati upravo u zajednici evropskih naroda, smatra Macut, i zbog toga bi trebalo ubrzati pristup zemljama Zapadnog Balkana.
„Svakako je potrebno ubrzati pristup zemalja Zapadnog Balkana EU. Srbija je najduže u čitavom procesu ka pristupanju Uniji, sada je Unija bez Velike Britanije, ali Britanija je deo Evrope, tako da je ovde provejao jedan duh Evrope. Nije baš bila priča isključivo o Evropskoj Uniji, pošto je tu bilo dosta asimetrije. Mislim da će sledeći Samit imati konkretnije odgovore na mnoga pitanja i nadam se da ćemo se sledeće godine u Podgorici više baviti tim, ali i drugim nekim stvarima u Evropi“.
Naveo je i da je tokom samita razgovarano o gorućim temama za region.
Takođe, na samitu je, kako kaže, poručio i da Srbija treba da izađe iz „začaranog kruga neprihvatljivih političkih uslovljavanja“ koja se odnose na status Kosova.
„Treba da izađemo iz tog začaranog kruga stalnih političkih uslovljavanja, koja su za nas apsolutno neprihvatljiva. Stalno smo uslovljeni određenim koracima ka privremenim vlastima u Prištini“.
On je naveo da ta uslovljavanja „ne treba da budu kamen spoticanja“ za Srbiju.
Merc: Hitno unaprediti dijalog Beograda i Prištine i primeniti postojeće sporazume
Pored ostalih evropskih lideri koji su se na samitu obraćali, obratio se učesnicima i nemački kancelar Fridrih Merc. Iz Londona je, pored ostalog, pozvao na hitno unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine, naglašavajući da je potpuna i verodostojna primena dosadašnjih sporazuma ključna za napredak u procesu normalizacije, prenose mediji.
Merc je istakao da postoji spremnost evropskih partnera da podrže dijalog, ali da sve zavisi od konkretne političke volje dve strane.
„Hitno nam je potreban napredak u procesu normalizacije između Beograda i Prištine. Ključna je verodostojna i potpuna primena već postignutih sporazuma. Oko ovog stola naći ćete zemlje spremne da to podrže, uključujući i moju zemlju, Nemačku, ali sve zavisi od vaše posvećenosti“, rekao je Merc, prenosi Reporteri.
Kancelar je dodao da je među partnerima u procesu već postignuta saglasnost o važnosti pomirenja, ali da je sada, kako je naglasio, vreme za konkretnu realizaciju tih principa.
„Budućnost šest zemalja Zapadnog Balkana je unutar Evropske unije, a Berlinski proces pomaže na tom putu. Koliko će vremena biti potrebno da se stigne tamo zavisi od svake zemlje. Reforme su ključne i Evropska unija ne može i neće praviti nikakve kompromise ovde, jer to ne bi bilo u interesu budućnosti zemalja kandidata“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
