Beograd naređuje, Tači izgrađuje

Izvor: Gorapress (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
 
Biti vladajuća elita na Kosovu znači imati sve: bogatstvo, novac, biti moćan, imati snagu da izabereš sve najbolje – posao, kuću, stan, automobil, tender, pa čak i da budeš zgodan, srećan i ne poštuješ zakone…
 
S druge strane, građani Kosova su skeptični po pitanju bolje budućnost jer su suočeni sa brojnim problemima. Nesrećni su, razočarani, nezadovoljni, siromašni, očajni i beznadežni. Krivicu za to prebacuju na one koje su birali i koji obećavaju puno: nova radna mesta, veće plate, investicije, a vrlo malo od toga ostvare. Ne uspevaju da ožive privredu, privuku investicije, otvaraju nova radna mesta, da se efikasno bore protiv organizovanog kriminala, korupcije…
 
Na Kosovu se bogati ljudi bave politikom, a političari i biznisom. Međusobno prisno sarađuju i predstavljaju glavni deo finansijske elite. Regrutuju se uglavnom iz redova bivše Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) i ruralnih sredina. Oni su na čelu najvažniji institucija, gradova, javnih preduzeća i medija. Imaju apsolutnu moć da donose sve važne političke odluke. Takav model karijerizma prisutan je u svim kosovskim sredinama, od mesnih zajednica pa sve do najviši državnih organa. Pripadnici ove političke i financijske elite ne zalažu se za promene i reforme, jer zbog izražene korupcije, neefikasnosti rada Sudova, nedostatka slobodne konkurencije, niskog nivoa obrazovanja i obeshrabrivanja stranih investicija, najviše koristi imaju upravo oni. Lažnim obećanjima izgrađuju svoje karijere i dobijaju glasove birača, a biznismeni potrošače. Zbog toga je Kosovo krajne polarizovano i još uvek nije političko zrelo i demokratsko društvo. Ono je uronjeno u veliku političku, ekonomsku i moralnu krizu.
 
Bavljenje politikom na Kosovu je najunosniji posao i zato se vodi oštra i beskompromisna borba za vlast od strane pojedinca, grupacija, organizacija, političkih partija… To je i top tema u aktivnostima za izbor predsednika Skupštine i konstituisanje kosovskih institucija. Umesto da se bave javnim poslovima i životnim aktivnostima, oni, u cilju ostvarivanja svojih ambicija, razmenjuju teške, prljave i uvredljive reči. Neretko i skupštinska govornica liči na cirkusku pozornicu gde se pojedini poslanici nazivaju lopovima, srpskim špijunima, lažovima, prevarantima, kriminalcima…
 
Biti vladajuća elita na Kosovu znači imati sve: bogatstvo, novac, biti moćan, imati snagu da izabereš sve najbolje – posao, kuću, stan, automobil, tender, pa čak i da budeš zgodan, srećan i ne poštuješ zakone…
 
Nedostaje mi ovoliko da formiram Vladu sa Srbima: Hašim Tači, večiti
 
Vanredni parlamentarni izbori koji su održani 8. juna ove godine, ocenjeni su kao vrlo uspešni, fer i transparentni. U njima je učestvovalo 30 političkih subjekata među kojima je bilo pet iz srpske zajednice. Izbori su po prvi put održani i na severu Kosova, a Vlada Srbije je podržala listu ”Srpska”. Međutim, i posle više od tri meseca Kosovo je u političkoj blokadi jer nema nove institucije.
 
Konstitutivna sednica kosovskog parlamenta održana 17. jula obeležila je haotičan prizor sa puno sporenja i izlaska iz sale nekih poslaničkih grupa. Ipak, na toj sednici za predsednika Skupštine izabran je kandidat postizborne koalicije Demokratskog Saveza Kosova (DSK), Alijanse za Budućnost Kosova (ABK) i Inicijativa za Kosovo (IK), Isa Mustafa, koji je dobio 65 glasova. Za njega su glasali i predstavnici liste "Srpska", dok su poslanici pokreta Samopredeljenje bili uzdržani. Predstavnici Demokratske Parije Kosova ( DPK), nisu bili prisutni u skupštinskoj sali.
 
DPK zatražila od Ustavnog suda da oceni da li se radi o kršenju ustava. Ustavni sud Kosova  proglasio je neustavnim izbor predsednika Skupštine, lidera DSK Ise Mustafe. Ocenio je da kandidata nije predložila stranka koja je osvojila najveći broj glasova na izborima, odnosno DPK Hašima Tačija. Naložio Skupštini da završi konstitutivnu sednicu u skladu sa  ustavnim odredbama. Time je još više produbljena kosovska politička blokada koja je nastala oko prava kome pripada funkcija predsednika Skupštine. DPK koja ima 37 poslanika ili podizbornoj koalicija koja broji ukupno 47 poslanika. Za izbor predsednika Skupštine potreban je 61 glas. Sa takvim dilemama zakazana je nova sednica 12 septembra na kojoj je trebalo da poslanici pokažu svoju političku i demokratsku zrelost i da donesu odluku u skladu sa Ustavom, kako se ne bi ponovila i prekinula sednica kao 17. jula. 
 
Prizren: Panorama grada
 
Međutim, lista “Srpska” koja ima mali broj poslanika, svega 9, pokazalo se da ima veliki uticaj u Skupštini Kosova koja ima 120 poslanika (20 mesta je rezervisano za pripadnike manjinskih zajednica). Zbog njih je odložena konstituivna sednica koja je trebalo da se održi 12. septembra. Na zahtev liste “Srpska” sednica je odložena za 18 septembar odlukom koja je usledila nakon sastanka predsedavajućeg Flora Brovine (DPK) sa predstavnicima manjinskih partija na kojoj nisu učestvovali predstavnici šire koalicije, DSK-ABK-IK i Pokreta Samoopredeljenje.
 
Promenjene okolnosti: Albin Kurti, lider Samoopredeljenja
 
Nakon potpisivanja  sporazuma o principima zajedničkog delovanja i formiranja vladajuće većine izmedju DSK-ABK-IK i Pokreta Samoopredeljenje uoći konstitutivne sednice Skupštine 12. septembra, lider Pokreta  Samoopredelenje Aljbin Kurti je izjavio da će dijalog biti vođen samo sa Evropskom Unijom (EU) i Evropskom Komisijom (EK), kao i sa kosovskim Srbima, a ne i Beogradom. Odmah je usledila reakcija liste “Srpska”koja je preko svog  predstavnika  rekla da ne želi da briselski dijalog ostane u rukama Samoopredelenja. Naglasili su da traže vreme da bi se konsultovali i doneli odluku da li da pruže podršku koalicionom bloku DSK-ABK-IK. "Zbog novostvorenih političkih momenata kao i potrebe za dodatnim konsultacijama sa listom “Srpska” i relevantnim političkim faktorom, tražimo da se odloži konstitutivna sednica zakazana za 12. septembar", piše u pismu koju je Aleksandar Jablanović potpisao kao predsednik liste “Srpska” i u kojem se predlaže da se nastavak konstituivne sednice održi 18. septembra.
 
Promena pozicije liste “Srpske” u kosovskoj javnosti  tumači se kao plan koji dolazi iz Beograda kako bi aktuelna srpska vlast imala što veći uticaj na političkoj sceni Kosova. Medjutim, to je i rezultat nastalog vakuuma zbog neslaganja i nedostatka komunikacije izmedju vodećih albanskih političkih partija i njihovog nastojanja da pridobiju glasove poslanika liste “Srpske”za konstituisanje Skupštine i izbor njihovog kandidata za predsednika Skupštine Kosova.
 
Predsednica Kosova: Atifete Jahjaga
 
Manjinske zajednice su ustavna kategorija, njihovo učešće u institucijama garantuje Ustav Kosova. Po toj osnovi lista “Srpska” biće predstavljena u Vladi i drugim kosovskim institucijama. Imaće ministarska mesta i druge važne funkcije vlasti. Oni imaju čvrste veze sa Beogradom i bez sumnje biće njegov instrument u bilo kojoj kosovskoj Vladi, pa će dosta toga zavisiti i od njih. Njihovi glasovi najpotrebniji su Tačijevoj stranci – DPK koja bi zajedno sa manjinskim političkim subjektima  imala 57 poslanika, međutim, za izbor predsednika Skupštine potreban je 61 glas. Ako opoziciona koalicija koja nakon potpisivanja sporazuma sa Pokretom Samoopredeljenje može imati ukupno 63 albanska poslanika ne propusti to mesto, da bi zauzvrat formirala Vladu, automatski se ide na nove izbore koje u roku od 10 dana treba da raspiše predsednica Kosova Atifete Jahjaga. To bi još više produbilo političku krizu i u ovom trenutku to niko ne priželjkuje.
 
Odluku da se konstitutivna sednica Skupštine Kosova odloži, lideri postizborne koalicije DSK-ABK-IK i Pokreta Samoopredeljenje smatraju skandaloznom, neprihvatljivom i neustavnom. Veruju da nije bilo poptrebe da se sednica odloži i isključuju svaku mogućnost da se ide u nove parlamentarne izbora.
 
U pokretu Samoopredelenje istiću da su se političke prilike promenile, da će svoje planove ostvariti putem institucija i da ne vidi nikakav problem da budu u istom bloku sa listom “Srpska“, ali ostaju dosledni u zahtevu da se preispita postignuti Sporazum sa Beogradom. Da su političke prilike promenjene, oni ironično ističu da na Kosovu nije više aktuelna  parola „Trepča radi  Beograd se gradi“, nego „Beograd naređuje – Tači izgrađuje“.
 
U postizbornoj koaliciji naglašavaju da imaju glasove da zajedno formiraju nove institucije bez obzira na odugovlačenja. Jedinu prepreku za konstituisanje kosovskih institucija vide u DPK koja po svaku cenu želji da sačuva vlast, a nema potreban broj glasova. Sa DPK i Tačijem niko ne želi da gradi nove institucije jer oni  nisu uspeli da ostvare mnoga obećanja i nisu bili uspešni. Kosovo nije dobilo liberalizaciju viznog režima. Nisu pronađena tela preko 1.700 nestalih medju kojima i 400 Srba, Roma i nealbanaca. Nije rasvetljeno nekoliko političkih ubistava i nije otkriveno ko je ukrao 50 kg droge, oružje i novac iz sigurisne sobe kosovske Policije. Nepotizam je pretvoren u stil vladavine. Mnoge važne odluke  nisu bile transparentne kao i brojni sklopljeni ugovori. Pored toga lider DPK Tači optužen je od NATO-a za organizovani kriminal i korupciju.
 
Neophodne korenite reforme: Građani Prištine
 
Kosovo duboko stagnira. U mnogim oblastima je zadnje u regionu i Evropi i zato su neohodne korenite promene i reforme. Urgentno je potrebno da se uradi mnogo toga što prethodna vlada nije uradila. Pre svega konstituisati Parlament, formirati novu vladu i druge institucije kako bi se rešili brojni nagomilani problemi sa kojima se suočava večina albankog stanovništva, ali i pripadnici ostalih zajednica.
 
Potrebno je poboljšati  ekonomsku situaciju, povećati životni standard, smanjiti nezaposlenost, povećati efikasnost vladavine prava, borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije… Veoma je važan i nastavak dijaloga sa Beogradom na tehničkom i političkom nivou, posredstvom EU i primene Briselskog Sporazuma. To će konstruktivno voditi normalizaciji odnosa sa Srbijom. Nedavno potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju svakako će direktno uticati na evropski put Kosova što je od vitalnog značaja za sve  građane. Da bi se sve to postiglo i nova vlast bila uspešna, u aktuelnim kosovskim prilikama, neophodno je pre svega odmah  postići sporazum između dva veoma polarizovana albanska politička tabora.
 
Blokada skupštinskog rada: Parlament Kosova u Prištini

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.