Ban: Priština da se uzdrži od koraka koji bi omeli dijalog, primena sporazuma spora, ali značajan napredak u normalizaciji odnosa

Pozivam predstavnike kosovskih institucija da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih koraka, ili odluka koji bi mogli da ometu napredak u dijalogu sa Beogradom, kao i na pažljivije konsultacije i dijalog, kada su u pitanju zakoni koji su osetljivi, a sa posebnim fokusom na to da se obezbedi da manjinske zajednice učestvuju u odlukama koje se odražavaju na njihove živote – poručio je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun u izveštaju o radu UNMIK-a, za period od 16. jula do 15. oktobra 2016. U izveštaju se navodi i da se sprovođenje sporazuma Beograda i Prištine odvija relativno sporo. Ipak, obe strane su signalizirale da žele da učine pomake, uključujući u vezi sa ZSO. Postignut je "opipljiv" napredak u vezi sa sporazumom o slobodi kretanja i registarskim tablicama. Nastavljeno je integrisanje adminstrativnog osoblja srpskog MUP-a, odabrane su sudije, tužioci i pravosudno osoblje i imenovanja slede, saradnja opština na Severu Kosova i kosovskih ministarstava je bolja, posebno u vezi sa finansiranjem opština. Broj povratnika na KiM je i dalje mali, a u protekla tri meseca zabeleženo je 69 incidenata – navodi se, takođe. Ban ocenjuje da je u pomenutom periodu u središtu političkih tenzija bio spor u vezi sa demarkacijom sa Crnom Gorom i usvajanjem novog Zakona o Trepči, što je, navodi, stvorilo dodatne tenzije između Prištine i Beograda. Predstavljanje najnovijeg izveštaja o radu UNMIK-a Savetu bezbednosti UN predviđeno je za 16. novembar.

Zalaganja za ukidanje sednica SB UN o Kosovu 

Tokom prethodnog predstavljanja izveštaja UNMIK-a diplomatski predstavnici SAD i Velike Britanije zatražili su u SB UN ređe sastanke o Kosovu. Umesto na svaka tri, izveštaji o stanju na Kosovu treba da se podnose, na šest meseci, jer bi Savet bezbednosti, kako su naveli, trebalo da se "bavi važnijim pitanjima".

Isti stav imala je i kosovska ambasadorka u Americi, Vljora Čitaku. 

"Kosovo je spremno da nastavi dalje, ali Srbija mora da digne ruke od Kosova. Srbija treba da se okrene ka prošlosti i razmisli. Za većinu dece koja su na Kosovu ubijena, nikome nije ikada suđeno, iako postoje dokazi o tome ko su počinioci,"​ bila je njena poruka. 

Ipak, potpuno suprotna zapažanja od svojih zapadnih kolega izneo je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin: "Skrećemo pažnju da je Kosovo 'siva zona' u Evropi, ne samo za organizovani kriminal, već i za islamiste."

On je istakao i da je pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom iznelo na površinu i jače pozive za ujedinjenje svih albanskih zemalja i stvaranje "velike Albanije". 

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je prethodno upozorio da Priština želi da "otera" UN i UNMIK sa Kosova i ukine sednice Saveta bezbednosti, te da u tome ima podršku nekoliko zemalja, a to pokazuje i time što na sednicama Saveta bezbednosti, na kojima se podnosi izveštaj – ne želi da učestvuje na najvišem nivou, već šalje svog predstavnika u SAD, Vljoru Čitaku, i tako što pokušava da "minimizira status Kosova onako kako je predviđeno rezolucijom 1244". 

"U vezi sa usvajanjem zakona o pitanjima koja su osetljiva za važne aktere, pozivam na pažljivije konsultacije i dijalog, s posebnim fokusom na to da se obezbedi da manjinske zajednice učestvuju u odlukama koje se održavaju na njihove živote", poručio je Ban.

Odlazeći generalni sekretar UN, pozdravlja, kako je naveo, značajan napredak u normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda kroz dijalog pod okriljem EE, ali je istovremeno veoma zabrinut zbog odlaganja primene nekih važnih sporazuma.

"Kao što lideri obeju strana kažu, nema praktične alternative za dijalog u cilju normalizacije odnosa. Pozivam one koji su angažovani na svim nivoima da odole iskušenju javnog pozicioniranja i provokacija i da, umesto toga, sarađuju međusobno na odgovaran način, stremeći ka pravednim i trajnim kompromisima," poručuje Ban.

Primena sporazuma postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine je i dalje relativno spora, ocenjuje Ban. On je, međutim, naveo i da su obe strane signalizirale želju da učine određene pomake, uključujući po pitanju uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i podsetio da su imenovana dva nova člana upravljačkog tima zaduženog za izradu statuta ZSO.

"Opipljiv napredak" postignut je u skladu sa sporazumom o slobodi kretanja iz 2011, sa daljim pregovorima o racionalizaciji registarskih tablica pre isteka prvobitnog sporazuma u novembru, dodao je on.

Ban podseća političke lidere u Beogradu i Prištini na njihovu odgovornost da nastave dijalog na visokom nivou bez odlaganja i sa hrabrošću i političkom voljom koje su potrebne kako bi se savladale preostale prepreke i obezbedila puna primena svih sporazuma postignutih do sada.

Osvrnuvši se na situaciju na severu Kosova, Ban navodi da je, u poređenju sa periodom na koji se odnosio prethodni izveštaj, saradnja između opštinskih vlasti u tom delu Kosova i kosovskih ministarstava poboljšana, posebno u vezi sa finansiranjem opština.

Takođe, izražava žaljenje zbog i dalje malog broja povratnika na Kosovu, ukazujući da su potrebni snažniji napori kako bi se izgradilo poverenje između povratnika i zajednica koje ih primaju, kao i pouzdane garancije za fizičku bezbednost, nediskriminaciju i obrazovne i ekonomske mogućnosti za povratnike, uz versku toleranciju i poštovanje običaja.

Kad je reč o bezbednosnim incidentima, generalni sekretar UN navodi da je u protekla tri meseca zabeleženo 69 takvih incidenata širom Kosova koji su pogodili manjine, u poređenju sa 94 koliko ih je registrovano u periodu na koji se odnosio prethodni izveštaj.

Ban ističe i da je bliska regionalna saradnja odlučujući preduslov za odgovor Zapadnog Balkana na mnoge izazove sa kojima se suočava, i poziva lidere na najvišim položajima da se fokusiraju na udruživanje napora u tom cilju.

U izveštaju se napominje da prioritet UNMIK-a ostaje unapređenje bezbednosti, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava na Kosovu i u regionu, te da UNMIK nastavlja konstruktivnu saradnju sa Prištinom i Beogradom, svim zajednicama na Kosovu i regionalnim i međunarodnim akterima.

Takođe se navodi da EULEX nastavlja svoje prisustvo na Kosovu, kao i da OEBS i Kfor nastavljaju da obavljaju svoje uloge u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

U okviru Banovog izveštaja objavljen je i izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost generalnom sekretaru o aktivnostima EULEX-a od 16. jula do 15. oktobra, u kojem se kaže da postoji napredak u primeni sporazuma postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"Strane su se saglasile o daljim modalitetima primene sporazuma o slobodi kretanja u vezi sa registarskim tablicama. Nastavljeno je integrisanje bivšeg administrativnog osoblja srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova u kosovske strukture. Odabir svih sudija, tužilaca i pomoćnog osoblja u okviru pravosudne integracije je završen, a imenovanja tek slede," navodi se u izveštaju.

Kaže se i da je saradnja Prištine i Beograda kroz redovne sastanke o integrisanoj pograničnoj upravi bila veoma konstruktivna i konstatuje se da je izvestan broj presuda izrečen u slučajevima koji se tiču ratnih zločina, organizovanog kriminala, korupcije i drugih ozbiljnih zločina.

Što se tiče Specijalnog suda za ratne zločine OVK, navodi se da je je imenovan glavni tužilac i da su preduzeti značajni koraci kako bi se Specijalna veća učinila potpuno operativnim.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.