Članice Evropske Unije ne razmatraju sankcije prema partnerima na Zapadnom Balkanu, kazao je portparol Evropske komisije Peter Stano, nakon što su SAD odlučile da prošire listu osoba kojima je zabranjen ulazak u ovu državu i blokiraju imovinu zbog „uticaja na destabilizaciju“ na Zapadnom Balkanu.
„Nije EU ta koja treba da komentariše poteze američke administracije, EU ima sopstvenu politiku prema Zapadnom Balkanu, što pokazuje i da je na nedavnom zasedanju šefova diplomatija Unije jedna od ključnih tačaka bilo angažovanje i saradnje EU sa partnerima na Zapadnom Balkanu“, kazao je Stano, prenosi Beta.
Time je odgovorio na pitanja kako EU gleda na odluku američke vlade o kažnjavanju onih koji na Zapadnom Balkanu ugrožavaju stabilnost regiona i da li Unija smera da sličnim potezima utiče na poboljšanje prilika u tom regionu.
Zvaničnik EK je istakao da o svojstvenoj politici Unije prema regionu „govori i to što je visoki predstavnik EU Žozep Borelj obnovio tradiciju nezvaničnih susreta s vođama sa Zapadnog Balkana i razmatranja tamošnjih prilika i, prema tome, naš angažman s tim područjem je veoma snažan“.
„A neko razmišljanje o sankcijama nije na dnevnom redu EU i svaka odluka o režimu sankcija zahteva jednoglasnost zemalja članica Unije“, zaključio je Stano.
Američki predsednik, Džozef Bajden, izdao je juče naredbu u kojoj se navodi da je proširena lista osoba kojima je zabranjen ulazak u ovu zemlju i blokirana imovina zbog uticaja na destabilizaciju na Zapadnom Balkanu.
Reč je o naredbi koja je prvi put donesena 26. juna 2001. godine, a rok za obnovu bio je 26. jun ove godine.
Iako se navodi da je lista proširena, nije saopšteno i o kojim osobama je reč.
Kako prenosi Nova.rs, među onima koji su od ranije pod sankcijama su bivši predsednik Albanije, Salji Beriša (Sali Berisha), Milorad Dodik, Radovan Karadžić, Vojislav Šešelj.
Kako su naveli, dodatne sankcije se odnose na vlasti i pojedince koji su odgovorni ili su saučesnici u ugrožavanju mira, bezbednosti, stabilnosti i teritorijalnog integriteta na Zapadnom Balkanu.
Ipak, odgovornima se smatraju i oni koji su kršili sporazume o regionalnoj bezbednosti i miru, što uključuje Prespanski sporazum, Ohridski okvirni sporazum, Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum.
Bajden je poručio da područje Zapadnog Balkana mora poštovati zaključke Visokog predstavnika i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
U tekstu Izvršne naredbe navodi se da bilo kakav oblik korupcije nije dozvoljen, samim tim oni koji koriste državničke funkcije i moć, ali i lično bogatstvo, kako bi osigurali bolji položaj ili oštetili matičnu državu na bilo koji način podležu novim sankcijama.
Situacija na teritoriji bivše Jugoslavije tokom protekle dve decenije je složena i uključuje podrivanje posleratnih sukoba, kao i široko rasprostranjenu korupciju u mnogim institucijama na ovom području. Ovakav poredak predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici regiona, ocenio je Bajden.
Saopštenje Bele kuće prenela je i ambasada SAD u Prištini.
Uz poruku da „korupcija šteti spoljnoj poiltici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD, partnera i saveznika, poručili su da je Bajden potpisao nalog kojim se „modernizuje režim sankcija Zapadnom Balakanu, kako bi odražavao zabrinutost u pogledu vladavine prava“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
