Avaz: Radončić bio u pravu za Otvoreni Balkan- Džaferović i Komšić pretvaraju BiH u „evropsku Gazu“

FOTO: Radončić, Džaferović i Komšić/ AVAZ

Sjedinjene Američke Države (SAD) podržavaju incijativu „mini Šengen“, koja je nedavno promenila ime u „Otvoreni Balkan“. To su za bosanskohercegovački „Dnevni Avaz“ kazali iz Ureda za odnose s javnošću Ambasade SAD u Bosni i Hercegovini na upit ovog lista kakav je stav SAD u vezi s ovom inicijativom.

Uspostavljanje snažnijih ekonomskih i političkih veza u regionu je dodatni podsticaj postojećim nastojanjima da se završe reforme koje su neophodne za članstvo u EU. Regionalne integracije i ekonomske reforme su neophodne ukoliko Bosna i Hercegovina želi da privuče investicije i osigura održivi rast ekonomije – kazali su iz Kancelarije za odnose s javnošću Ambasade SAD.

Na ovaj način su i zvanično demantovane neistine članova Predsedništva BiH Željka Komšića i Šefika Džaferovića i pratećih stranačkih medija da, kako navodi Avaz, „Otvoreni Balkan“, navodno, nema podršku SAD i EU, te da se radi o „podmuklom“ poduhvatu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, putem ekonomske unije, stvori nekakav „srpski svet“ ili novu Jugoslaviju.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama 29. jula u Skoplju su održali sastanak na kojem su potpisali memorandum o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na zapadnom Balkanu, memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada i sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu.

Realizacija inicijative „Otvoreni Balkan“ i postizanje pratećih sporazuma tako su započeli bez Bosne i Hercegovine.

Neistine Komšića i Džaferovića

Za razliku od Srbije, Makedonije i Albanije, Kosovo, Crna Gora i BiH se još nećkaju u vezi s pristupom ovoj uniji. Nakon sporazuma u Vašingtonu između Vučića i tadašnjeg premijera Kosova Avdulaha Hotija, a pod pokroviteljstvom američkog predsednika Donalda Trampa, (Trump), Kosovo se obavezalo da će ući u „Otvoreni Balkan“, no novi premijer Aljbin Kurti (Albin) protivi se ovom projektu, koji naziva „četvrtom Jugoslavijom“. Crna Gora se nije izričito izjasnila, nudeći čak da bude domaćin nekog od budućih sastanaka, ali je predsednik Milo Đukanović naglasio da su prvenstveno orijentisani ka evropskim integracijama.

„Kada je u pitanju BiH, odnos pojedinaca iz naše vlasti prema ovoj inicijativi je, najblaže rečeno, licemeran i neodređen“, piše dalje Avaz.

Predsedništvo BiH je još 17. septembra 2020., na inicijativu Milorada Dodika, razmatralo pristupanje ove države „Otvorenom Balkanu“. Druga dva člana Predsedništva Željko Komšić i Šefik Džaferović su „diplomatski“ odbili da BiH pristupi ovoj uniji, zahtevajući da prethodno Veće ministara izradi studiju o benefitima i potencijalnim štetama „Otvorenog Balkana“. Ipak, nakon sastanka s predstavnicima Evropske unije u Briselu krajem septembra prošle godine, koji podržavaju ovu inicijativu, Komšić i Džaferović su naglo promenili mišljenje pa su, i bez studije, nakon sastanka podržali „Otvoreni Balkan“, koji je pozdravio i lider SDA Bakir Izetbegović kao „veliku šansu za BiH“.

No, nakon gotovo godinu, studije o „Otvorenom Balkanu“ i dalje nema, a Komšić i Džaferović, osim što nisu ništa učinili na pokretanju inicijative, odnosno uključenja BiH u pregovore o pristupu ovoj uniji, opet su u međuvremenu promenili mišljenje. Savetnik Željka Komšića Slaven Kovačević „Otvoreni Balkan“ je nazvao „srpskim svetom“, koji „ne može biti institucionalno delom EU integracija“, dok je drugi član Šefik Džaferović rekao da „mi nećemo ući ni u jednu regionalnu inicijativu koja nije u okviru evropskog puta Bosne i Hercegovine“.

I dok SDA i DF celom pitanju pristupaju krajnje diletantski, trojka, sastavljena od NiP-a, SDP-a i Naše stranke, o inicijativi sve vreme ćuti.

Jedan od retkih lidera u BiH koji je prepoznao značaj ideje „Otvoreni Balkan“ je predsednik SBB-a Fahrudin Radončić, koji je još u oktobru prošle godine (kako se sada ispostavilo tačnim), naglašavao da „iza ideje „mini Šengen“ stoje Vašington i Brisel, a to su prijatelji Bosne i Hercegovine i Bošnjaka“.

„Sada nam stotine ili hiljade kamiona stoje nepotrebno satima na granicama, a minuta stajanja jednog kamiona je oko dva dolara ili dva evra i mislim da se radi o ideji koja će unaprediti CEFTA-u“, rekao je Radončić i podsetio na to da je BiH loše prošla s CEFTA-om jer nije osigurala zaštitu svojih proizvoda.

Podršku ovoj inicijativi Radončić je ponovio i pre nekoliko dana gostujući na N1.

„Mini Šengen“ je ideja čijom realizacijom naši kamioni ne bi čekali po 48 sati na granici Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova i Crne Gore. Da naši ljudi mogu angažovati radnu snagu koja nedostaje iz tih zemalja, te da će to pomoći SAD sa 17 ili 18 milijardi dolara ekonomske injekcije za brži razvoj. U tom smislu, vi nemate problem s ‘mini Šengenom’. Problem nastaje s političkom dimenzijom, da li je to stvarna namera ili se đavo krije u detaljima… Ja sam čovek koji je uvek za to da se prihvate ekonomske ideje, brža integracija. Ako mi, kao region, stabilizujemo svoje odnose, mnogo bolji smo kandidat za prijem u EU nego kada smo u konfliktu – naglasio je Radončić. 

Upravo i samo odbijanje učešća u pregovorima i procesima u početnoj fazi formiranja „Otvorenog Balkana“, kao i u slučaju CEFTA-e, dovodi BiH u opasnost da, u slučaju kasnog priključenja ovoj inicijativi, prihvati uslove i pravila koje će za njih kreirati drugi.

Među političarima koji shvataju, s jedne strane, važnost toga da BiH učestvuje i preuzme inicijativu u procesu formiranja „Otvorenog Balkana“, a s druge opasnosti da BiH ostane ekonomski izolovana je i bivši ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija.

„Vreme je da se zaustavi ovakvo ponašanje ljudi koji nas vode. U protivnom, perspektiva Bosne i Hercegovine, a naročito delova Federacije je da postanu Zapadna obala i Gaza Evrope, koji bi postali „tamni vilajet“ okružen EU i „malim Šengenom“ – dramatično je upozoravao Lagumdžija.

Guranje u izolaciju

Neodgovornost Džaferovića i Komšića i njihovih stranaka koje opstruiraju i samo učešće BiH u razgovorima prema „Otvorenom Balkanu“ BiH dovodi u realnu opasnost da, nakon godina stagnacije u evroatlantskim procesima i ekonomske izolacije, sada (p)ostanu čak i „Gaza“ regiona, dalje piše u opširnom tekstu Avaz.

„Naravno, ne treba ni spominjati kolika bi tek šteta za bh. ekonomiju bila da naše kompanije ostanu bez prednosti i prilika koje pruža zajedničko tržište i slobodno kretanje naših roba, kapitala, ljudi i usluga na tržištu od oko 20 miliona ljudi“, navode i dodaju:

Pri svemu tome, stav Američke ambasade jasno je demantovao tvrdnje Komšića i propagandne mašinerije SDA da je „Otvoreni Balkan“ ekskluzivno srpski projekt, čak pod tajnim uticajem Rusije i Kine, koji bi našu zemlju odvojio od EU integracija i Zapada“. 

„S te strane, Komšić i Džaferović trebaju bh. javnosti položiti račune i odgovore zbog čega, uz lažne navode i isprazne fraze, vode našu zemlju u izolaciju“, zaključuje Dnevni avaz.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.