Apostolova: Most naš najveći projekat na Severu. O statutu ZSO uskoro u Briselu

„Most je naš najveći projekat na severu. Radovi su u toku. Naravno, bilo je potrebno vreme dok se nije počelo sa sprovođenjem. Mogu da kažem da u ovom trenutku imamo dobru saradnju sa severnom opštinom Mitrovica i zaista se nadam da će most biti završen što je pre moguće. Bilo je uspona i padova u implementaciji. To se odnosilo na zabrinutost opština u vezi sa etničkim incidentima koji su se na mostu događali. Ipak, most je simbol i najvažniji simbol dijaloga“ – kazala je šefica kancelarije EU na Kosovu i specijalna predstavnica, Natalija Apostolova. Odgovarajući na pitanje KoSSev portala o vremenskom okviru za otvaranje Ibarskog mosta u Mitrovici, navela je da se u izveštaju EK-a o napretku pozdravlja to što su prevaziđene značajne prepreke, te da se signalizira to da bi most  trebalo da se „otvori bez daljeg odlaganja ili prepreka“. Apostolova se u utorak obratila novinarima i predstavnicima diplomatske zajednice u Prištini nakon zvaničnog objavljivanja izveštaja Paketa o proširenju u Strazburu koji su predstavili visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Federika Mogerini i povernik za susedsku politiku i proširenje, Johanes Han. Ovaj paket sadrži sedam pojedinačnih izveštaja za partnere Zapadnog Balkana i Tursku. Iz Prištine za KoSSev Una Hajdari. 

Odgovarajući na pitanje KoSSeva da li će EU ignorisati, prihvatiti ili učiniti nešto treće ukoliko 20. aprila srpski predstavnici na Kosovu donesu dodatni konkretan korak ka samostalnom formiranju ZSO, Apostolova je izrazila uverenje da, s obzirom na to da je Priština nedavno saopštila da se formira Upravljački tim za izradu statuta koji bi predstavljao osnovu za formiranje Zajednice srpskih opština – ne očekuje nikakve značajne događaje u petak, 20. aprila.

„Nedavno je premijer Haradinaj najavio početak rada na Asocijaciji opština sa srpskom većinom. EU je pozdravila ovaj korak. Dugo smo čekali da počne proces. Sada za izradu statuta postoji vremenski okvir od četiri meseca. Vrlo brzo će obe strane, sa stručnjacima i Upravljačkim timom, biti pozvane u Brisel i započeće se konsultacije o tome šta će tačno sadržati statut. Naravno, to neće biti lak proces, ali je barem prvi korak urađen. Pružićemo svu potrebnu podršku timu za rad,“ kazala je Apostolova.

Šta sadrži izveštaj za Kosovo? 

Izveštaj, koji služi kao mera napretka svih, kako se ističe – partnera Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, bavi se ključnim aspektima u njihovom reformskom procesu na putu ka pristupanju EU. Ovogodišnje objavljivanje izveštaja bilo je naročito presudno za Makedoniju i Albaniju koje su dobile preporuke za početak pregovora o pristupanju.

Pitanja koja se odnose na Kosovo fokusirana su na dijalog između Beograda i Prištine, mandat sudija i tužilaca koji su deo kosovskog pravosudnog sistema na Severu, a navedene su i oštre osude za incidente na Severu Kosova.

„Nedostaje“ borba protiv organizovanog kriminala

Izveštaj navodi da se Kosovo i dalje nalazi u „ranim fazama“ u borbi protiv organizovanog kriminala. Iako je u periodu izveštavanja došlo do određenog napretka po pitanju istrage i suđenja u slučajevima na visokom nivou, „konačnih osuđujućih presuda, finansijskih istraga i konačnih konfiskacija imovine“ je malo:

„Potrebno je preduzeti mere kako bi se striktno osiguralo da ne postoji političko mešanje u operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona i tužilaštva. Situacija na severu Kosova u pogledu organizovanog kriminala predstavlja poseban izazov za agencije koje sprovode zakon.“

Takođe se primećuje da „službenici sa severnog Kosova nisu ispunili svoje obaveze u vezi sa podnošenjem prijava imovine Agenciji za borbu protiv korupcije“.

Zastrašivanje na lokalnim izborima

Parlamentarni i opštinski izbori održani 2017. godine bili su „prema opštem utisku, takmičarski i dobro vođeni u većini mesta na Kosovu“, navodi se u izveštaju. Međutim, postoji zabrinutost zbog „znakova zastrašivanja“ koji su „primećeni u zajednici kosovskih Srba“:

„Primeri zastrašivanja u zajednici kosovskih Srba, a koji su posebno usmereni na kandidate koji ne pripadaju Srpskoj listi, izazvali su zabrinutost. Kontekst na severu Kosova predstavlja posebne izazove.“

U izveštaju se ističe da je u vezi sa slučajevima zastrašivanja odgovor organa za sprovođenje zakona bio „nedovoljan“:

„Misija EU za posmatranje izbora zabeležila je da su tokom kampanje viši zvaničnici u Beogradu više puta pozivali birače da glasaju za Srpsku listu. Sve ovo pokreće duboku zabrinutost zbog stanja demokratije na Kosovu.“

Opštinski budžeti na Severu Kosova

Izveštaj pozdravlja „poboljšane odnose“ opština na Severu Kosova sa „institucijama centralne vlade“ i navodi da su se „četiri severne opštine pridržavale zakona o usvajanju opštinskih budžeta 2017. godine“.

Istaknuto je i da bi zbog „kontinuiranih nedoslednosti u broju stanovnika, trebalo da se sprovede popis u sve četiri opštine“.

„Ubrzati“ dijalog 


I Apostolova i Mogerini su naglasile važnost postizanja „pravno-obavezujućeg sporazuma“ kako bi „Srbija i Kosovo“ mogli „da napreduju na svojim evropskim putevima“.


Pročitajte još: 

Mogerini o ZSO: Priština je predugo čekala

Iako je u periodu izveštavanja održano četiri sastanka na visokom nivou između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, „sprovođenje sporazuma od 25. avgusta 2015. godine bilo je sporo“ – navodi se. Podseća se da su kosovske vlasti 4. aprila 2018. dale mandat Upravljačkom timu da „započne izradu statuta za  Asocijaciju/Zajednicu“.

U pogledu energetike, navodi se da Srbija mora pod hitno da registruje i licencira dve srpske energetske kompanije koje bi trebalo da se osnuju na Kosovu. Sa druge strane, pozdravlja se osnivanje kompanije za telekomunikaciju kao, navodi se, podružnice Telekoma Srbije, a u skladu sa dodeljivanjem pozivnog broja Kosovu 2017.

Podseća se i da su 40 sudija i 13 tužilaca i odgovarajuće pomoćno osoblje dobili mandate u oktobru 2017, te da trenutno prolaze kroz dvanaestomesečni proces obuke u okviru priprema za potpuno preuzimanje poslova u pravosuđu na severu. Potrebni su, dodaje se – dalji napori kako bi se omogućio pristup sudskim postupcima na albanskom i srpskom jeziku širom Kosova, kao i za korišćenje „oba jezika u radu pravosudnih organa“.

Sporazumi o tehničkom dijalogu, poput onih koji se odnose na pitanje univerzitetskih diploma, kako se navodi  – nisu u potpunosti primenjeni.

Ratni zločini

S obzirom na to da je predviđeno da misija EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) završi svoj mandat u junu, znatan broj predmeta se prenosi ili je prebačen odeljenju za ratne zločine Specijalnog tužilaštva Kosova.

Pristup pravosuđu „ugrožavaju mali broj tužilaca koji rade na ratnim zločinima, nedovoljna saradnja između kosovskih i srpskih tužilaštava, uključujući za žrtve koje su preživele seksualno nasilje tokom sukoba“ – stoji u izveštaju.

Nedostatak saradnje između kosovskih i srpskih tužilaštava otežava procesuiranje slučajeva za oba strane – ističe se.

„Značajna zabrinutost ostaje u vezi sa spremnošću da se vrši istraga, goni i sudi u predmetima ratnih zločina koji se odnose na bivše pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova,“ dodaje se i podseća na nedavno pomilovanje tri bivša člana OVK od strane Hašima Tačija, što je – „izazvalo ozbiljnu zabrinutost“.

Srpsko pravoslavno nasleđe

U izveštaju se podseća i da je u maju 2016. Ustavni sud Kosova doneo pravosnažnu presudu u vezi sa predmetom zemljišta manastira Visoki Dečani i potvrdio manastiru zakonitost vlasništva nad zemljištem. Presuda se nije sprovela zbog otpora na lokalu, uključujući i „očigledno osporavanje od strane opštinskih zvaničnika“. Odnosi između kosovskih vlasti i Srpske pravoslavne crkve bili su „napeti“ tokom ovog perioda izveštavanja, dodaje se.

Ministarstvo kulture Kosova sa Srpskom pravoslavnom crkvom traži načine podrške za rekonstrukciju nedovršenih radova na hramovima, stoji u izveštaju i ističe se da je potrebno pojasniti uslove podrške kako bi SPC mogla da koristi „puno pravo“ u upravljanju svojim imanjima.

Etnički motivisani incidenti

U izveštaju se navodi da „ukupna bezbednosna situacija za manjinske zajednice ostaje relativno stabilna“.

Međutim, incidenti krađe imovine i provale se ponavljaju i meta su često kosovski Srbi – povratnici, u zapadnom delu Kosova i druge manjinske zajednice u drugim opštinama.

„Nedovoljno praćenje“ pravosudnih organa povećava nesigurnost i otežava proces povratka. Organi za sprovođenje zakona i sudske vlasti trebalo bi da preduzmu „hitne“ akcije kako bi izvršioce izveli pred lice pravde. Potrebni su kontinuirani napori da bi se „pravilno i dosledno“ bavilo pitanjima podsticanja na mržnju i zločinima iz mržnje protiv manjina.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.