Apel civilnog društva, novinara, političara SAD/EU/NATO: Primite Zapadni Balkan, založili se za uzajamno priznanje Kosova i Srbije i protiv Otvorenog Balkana

„Bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropsku perspektivu. Kao prvi korak Kosovo treba dobiti viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi“, poručila je grupa civilnih aktivista, profesora, političara i novinara u apelu EU, SAD i NATO o tome da je neminovnost da se Zapadni Balkan pridruži EU.

„Da se jasno stavi do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU. Kancelar Šolc je najavio oživljavanje Berlinskog procesa, što uz pojačanu kontrolu Berlina i Brisela, otvara perspektivu za intenzivniju regionalnu saradnju na kojoj EU insistira, kao osnovi za nastavak evropskog puta za sve zemlje regiona, na osnovu njihovih individualnih zasluga i dostignuća“, jedna je od 9 tačaka.

Među potpisnicima, najviše ih je iz Srbije, njih 18, sledi BiH, Crna Gora, a po jedan je sa Kosova i iz Hrvatske.

Apel prenosimo u celini:

Ruska agresija na Ukrajinu temeljno je promenila evropski bezbednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana.

Iako je okružen državama članicama EU i NATO, Zapadni Balkan je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture. Nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i (deo) BiH otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada.

Nove okolnosti su vratile Zapadni Balkan na evropsku agendu.

U toku je prilagođavanje EU politike proširenja novom geopolitičkom okruženju i razvija se novi proces pristupanja.

Uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan, do sada Zapad, pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu regionu za budućnost.

Pridruživanje EU je geopolitička neminovnost celog Zapadnog Balkana – s obzirom na stalne pretenzije Rusije da ga destabilizuje.

Efikasnija politika EU nije moguća sve dok zemlje EU balansiraju između principa vrednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka. Taj odnos ima pogubne posledice na Zapadni Balkan.

Imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne spekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane su bojazni i strah građana svih naših zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u našem regionu. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je Balkan u celini, a posebno njegov neintegrisani deo, kad je reč o evropskom kontinentu, najpodložniji ruskom uticaju i njegova eskalacije je na delu. Da bi se sprečio takav razarajuci uticaj, svojevremeni vizionarski prijem “nespremne” Bugarske i Rumunije u EU odigrao je odlućujuću ulogu.

Zbog svega pomenutog, mi, dolepotpisani, očekujemo od EU, kao i od SAD:

1. Da se dosledno vodi politika nepromenjivosti granica na Balkanu i da se otkloni svaka mogućnost njihovih menjanja;

2. Da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda koja neometano dve decenije integriše/pripaja bh. entitet Republiku Srpsku (RS) na svim nivoima (ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i informativnom). EU i SAD, osim suzbijanja korupcije i radikalne nacionalne politike, trebalo bi da ohrabre objedinjavanje obrazovnog i kulturnog prostora, kako bi se uz partikularne posebnosti gradio i bosansko-hercegovački identitet. Samo kulturna osvešćenost i obrazovanje kao temeljne okosnice društva, garantuju integraciju i solidarnost unutar Bosne i Hercegovine;

3. Zagovaranje novog izbornog zakona koji bi samo doprinio daljnjoj etničkoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine je neprihvatljivo i krajnje je vreme da EU i SAD jasno osude i spreče takvu politiku. Dodeljivanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini bila bi jasna poruka i Beogradu i Zagrebu i Moskvi da EU i SAD stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine;

4. Da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznuitog konflikta. Bez medjusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropske perspektivu. Kao prvi korak Kosovo treba dobiti viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi;

5. Da se, kada je u pitanju Crna Gora, snažno i delotvorno podrži proces evropskih integracija, što je i osnovni proklamovani cilj nove manjinske Vlade Crne Gore. Trebalo bi, takođe, sprečiti mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore, koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbednosnih službi Srbije, ali i posredno i neposredno Rusije;

6. Da se deblokira situacija u vezi sa Severnom Makedonijom u pristupnim pregovorima. Neprihvatljivo je da je Severna Makedonija, koja je ispunila sve zahteve EU za dobijanje statusa kandidata, još uvek na čekanju zbog ucenjivačkog i destruktivnog odnosa Bugarske;

7. Da se pomogne Albaniji, koja zaslužuje status kandidata. U suprotnom – ohrabruju se druge tendencije i politike – slično kao i u svim drugim zemljama Zapadnog Balkana;

8. Da se jasno stavi do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU. Kancelar Šolc je najavio oživljavanje Berlinskog procesa, što uz pojačanu kontrolu Berlina i Brisela, otvara perspektivu za intenzivniju regionalnu saradnju na kojoj EU insistira, kao osnovi za nastavak evropskog puta za sve zemlje regiona, na osnovu njihovih individualnih zasluga i dostignuća;

9. Da se bez kompromisa nastave i prodube bezbednosni i pravni mehanizmi u svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala unutar državnog aparata, korporacija i društva u

Imajući sve ovo u vidu, Evropa i Sjedinjene Države moraju povećati svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljeg malignog uticaja vanbalkanskih i ne-evropskih faktora. Istovremeno, neophodan je njihov aktivan odnos s proevropskom opozicijom i političkim strukturama u svim zemljama regiona, kao i s autentičnim civilnim društvom, kako bi se potvrdila i ojačala podrška evroatlantskoj orijentaciji i budućnosti Zapadnog Balkana.

Dr prof. Ivo Komšić, sociology, BiH

Dr prof. Edina Bećirević, BiH

Momcilo Radulović, Crna Gora

Izabela Kisić, executive director of Helsinki Committee for Human Rights in Serbia, Srbija

Dr prof. Zarko Korać, psiholog, Srbija

Tamara Nikčević, novinar, Crna Gora

Miodrag Vlahović, biši ambassador Crne Gore, predsednik Crnogorskog helsinskog odbora, Crna Gora

Dr Aleksandra Bosnić-Djurić, kulturološkinja, Srbija

Dr prof. Nikola Samardžić, istoričar, Srbija

Dragan Banjac, novinar, Srbija

Boško Jakšić, novinar, Srbija

Iljber Hisa (Ylber Hysa), istoričar, Kosovo

Adil Kulenović, novinar, Krug 99, BiH

Senad Pećanin, advokat, BiH

Prof. Ejup Ganić, BiH

Slađan Tomić, novinar, BiH

Dr Boris Varga, novinar, Srbija

Dr prof Husnija Kamberovic, istoričar, BiH

Dr prof. Dubravka Stojanović, istoričarka, Filozofski fakultet, Srbija

Dr. prof. Dinko Gruhonjić, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Dr Milivoj Bešlin, istoričar, Srbija

Akad. prof. Rusmir Mahmutčehajić, predsednik Međunarodnog Foruma Bosna, BiH

Jelena Krstić, politikološkinja, Srbija

Andro Martinović, reditelj, Crna Gora

Škeljzen Maljići (Shkelzen Maliqi), pisac i filozof, Kosovo

Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbija

Dr Vesna Pusić, ministrica za vanjske i evropske poslove (2011-2016), Hrvatska

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, Srbija

Rade Radovanović, novinar, Srbija

Nerzuk Ćurak, profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, BiH

Srećko Đukić, ambasador u penziji, Srbija

Dušan Mijić, preduzetnik, Srbija

Aleksandra Jerkov, osnivačica Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbija

Petar Todorov, istoričar, Makedonija

Dino Mustafić, reditelj, BiH

mr sci. Memnuna Zvizdić, aktivistkinja, BiH

Stefica Galic, urednica Tacno.net portala, BiH

Milan Jovanović, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, Srbija

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.