Aleksandar Bocan-Harčenko: Nova rezolucija, ali kao rezultat dogovora Beograda i Prištine


Nemoguće je nametanje rešenja kosovskog pitanja spolja, a svako takvo rešenje ne može da bude trajno. Uopšte ne mislimo da je moguć neki ugovor sa nekim međunarodnim faktorima i drugim zemljama iza leđa Srbije. Za nas je najvažniji stav Beograda i potpuni i otvoreni dijalog sa Beogradom koji je ključan faktor u celoj ovoj priči, rekao je ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Bocan-Harčenko, u intervjuu za Sputnjik, povodom spekulacije da je moguće da „velike sile na osnovu svojih interesa, mogu skrojiti kartu Balkana iza leđa Srbije.

Povod za ovu vrstu spekulacija je nedavni intervju ruskog ambasadora koji je izazvao pravu buru reakcija. Pojavile su se spekulacije — s jedne strane da će format pregovora o rešenju kosovskog pitanja biti izmenjen, da Rusija „traži novu rezoluciju“, i da će u pregovorima direktno učestvovati Rusija, a s druge strane — da velike sile „kroje“ kartu Balkana…, prenosi Sputnjik.

Bocan-Harčenko: Rešenje kosovskog pitanja treba da bude utvrđeno novom rezolucijom u SB UN

– Nisam očekivao da će intervju izazvati tako burnu raspravu. Glavna tema intervjua bila je 75. godišnjica Pobede nad fašizmom i dešavanja na međunarodnom planu u vezi sa ovim veličanstvenim datumom. O Kosovu sam izneo glasno i jasno poznati stav Rusije i nisam dodao i nisam imao nameru da dodam nešto novo. Na naslovnoj strani izvučeno je iz konteksta nekoliko reči. Zbog toga je došlo da toga da mi tobože tražimo novu rezoluciju što nije slučaj. Što se Rusije tiče, to je prva zemlja koja zna i traži da se, kad je reč o Kosovu, postupa po rezoluciji 1244 koja ostaje u punoj meri na snazi. Rekao sam i mogu da ponovim da će, kad i ako dođe do nekog rešenja, a smatramo da je moguće samo rešenje dve strane bez nametanja spolja, Savet bezbednosti moći da potvrdi tu odluku, putem rezolucije, što je uobičajen postupak. Takva potvrda Saveta bezbednosti UN je neophodna.

Dakle, svaka promena mora se definisati novim dokumentom?

— Da. Mi poštujemo rezoluciju 1244 i nema nikakvog drugog stava — poštujemo suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije. Od toga uvek polazimo. Ima puno pitanja u rezoluciji 1244 koja se odnose na privremene institucije, privremeni status, međunarodne aktivnosti itd. Ako dođe do nekog stabilnijeg rešenja između Beograda i Prištine, verovatno će biti moguća i promena više tačaka rezolucije 1244 koje se odnose, na primer, na međunarodno prisustvo. Mi ne mislimo da su KFOR ili Euleks zauvek, ili neke druge međunarodne institucije. Zbog toga su moguće i promene. Ali sada je u svakom slučaju preuranjeno da pričamo o detaljima, jer sad niko ne može tačno da kaže šta je moguće. Niko pouzdano ne zna kad je moguće početi dijalog između Beograda i Prištine, bez obzira na puno pritisaka. Što se tiče Rusije, mi ne tražimo da nama neko dozvoli da učestvujemo jer je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti. Mi smo, kao stalna članica Saveta bezbednosti, prisutni. Naravno, za nas je najvažnija želja i interes Beograda da Rusija učestvuje u dijalogu.

Ukoliko vas Beograd pozove vi ste spremni da učestvujete u dijalogu…?

— Mi bi smo, pre bilo kakve odluke o učešću u dijalogu želeli da pouzdano znamo suštinu i da je sve ono što je već dogovoreno pod okriljem EU, prisutno na terenu, u životu, a ne samo na papiru. Ključni ugovori sve do sada nisu ispunjeni. Ima još nekoliko stvari: da sud u Hagu radi, a ne da samo prikuplja neke podatke i stvara privid da radi. I naravno, mi mislimo da je dijalog moguć ako želimo realno, trajno, dugotrajno rešenje koje bi odgovaralo interesima Srbije i stabilnosti u regionu. To može biti samo dijalog na osnovu rezolucije 1244.

Između predsednika Rusije Putina i predsednika Srbije Vučića, po pitanju Kosova, kao i po svim drugim pitanjima naših bilateralnih odnosa, postoji otvoren i iskren, neprekidan dijalog i razmena mišljenja. Naravno, postoji i dijalog na nivou ministara inostranih poslova. Sve je to na osnovu potpunog razumevanja i poklapanja stavova.

Nedavno smo bili svedoci jedne izjave predsednika Crne Gore koji odnose između Rusije i Amerike smatra uzrokom za loše odnose Rusije i Crne Gore.

— Problem je veliki i ozbiljan, mislim na nivo, ako uopšte mogu da kažem da postoji neki nivo naših odnosa. Niko, u svakom slučaju u Rusiji, nije očekivao da je tako nešto moguće u odnosima Rusije i Crne Gore. Ovo se razvilo kad sam bio u Moskvi na čelu departmana koji se bavi celim Balkanom. Problem je što je na svom putu ka učlanjivanju u NATO, rukovodstvo Crne Gore rado ispunjavalo neke spoljne zahteve koji ne odgovaraju pre svega interesu crnogorskog naroda, rado se pridružilo sankcijama protiv Rusije. Naravno, ne odgovaraju ni stabilnosti u regionu, ni ciljevima naših bilateralnih odnosa. Mi smo bili otvoreni. Rusija nije bila ta koja je učinila prvi korak ka ograničavanju bilateralnih odnosa. Reakcija Rusije je bila reakcija na rešenja doneta protiv Rusije i na štetu naših odnosa i naroda, koja su usvojena u Crnoj Gori na putu ka učlanjivanju u NATO. I što je to učlanjivanje postajalo intenzivnije, to je više takvih negativnih odluka bilo usvajano u Podgorici. Uprkos svoj bogatoj istoriji naših veza.

Sputnjik

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.