Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Drugog čoveka Kurtijeve vlade demantovao je visoki zvaničnik Saveta Evrope, nakon izjava u kojima se traži podrška članstvu u ovom mehanizmu. Dok su vladini i opozicioni zvaničnici tražili podršku za članstvo u Savetu Evrope, visoki srpski zvaničnici rekli su sekretaru Saveta da eventualno pristupanje krši statut i podriva jedinstvo institucije.
Izbijanje rata u Ukrajini podstaklo je kosovsku diplomatiju koja je tražila podršku zapadnih partnera u ofanzivi za članstvo u međunarodnim organizacijama. Nakon pokretanja procedura za članstvo u NATO, Vlada je izrazila nameru da konkuriše za prijem u Savet Evrope.
Ali, nekoliko dana nakon ovog aktiviranja, vladu su opovrgli zvaničnici jedne od značajnih organizacija u Evropi, nakon tvrdnji da su obezbedili podršku za članstvo.
Zamenik premijera Besnik Bisljimi napisao je na Tviteru da je zamenik generalnog sekretara Saveta Evrope Bjorn Berge pozdravio inicijativu Kosova da se prijavi u Savet Evrope.
„Drago mi je što sam upoznao Bjorna Berga tokom njegovog boravka u Strazburu, koji je pozdravio inicijativu Kosova da podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Naša diskusija je takođe bila fokusirana na isticanje napretka Kosova, reformi i usklađivanja sa evropskim vrednostima i spoljnom politikom“, napisao je Bisljimi.
Ali visoki zvaničnik Saveta Evrope u četvrtak je to demantovao.
„Nažalost, ovo nije bio tačan opis onoga što sam naveo na sastanku u vezi sa mogućom prijavom u Savet Evrope“, rekao je Berge.
Pitanje članstva pokrenuto je i u raspravama skupštinskog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Strazburu, kojima su prisustvovali funkcioneri Vlade i opozicije.
Zamenik premijera Besnik Bisljimi je izjavio da je glavni strateški cilj članstvo u EU, dok su druga dva cilja ukidanje viza i članstvo u Savetu Evrope.
„Zato očekujemo podršku Evropskog parlamenta i ovde bih podsetio na modus operandi ‘različitost u priznavanju, ali jedinstvo u posvećenosti’, što znači da nedostatak zajedničkog stava među državama članicama o statusu Kosova, ne sprečava EU da se angažuje sa Kosovom – očekujemo isti duh za primenu Kosova“, naglasio je Bisljimi.
Kosovo je 1. aprila 2022. obeležilo šest godina od prvog ugovornog sporazuma između EU i Kosova (SSP). Od tada, prema Bisljimijevim rečima, kosovske institucije rade na usklađivanju sa kopenhaškim kriterijumima Evropske Unije.
„Ovo bi trebalo da vas ubedi u našu rešenost da ispunimo našu posvećenost da podnesemo zahtev Kosova za članstvo u EU. Otvaranje EU perspektive za Kosovo bila bi snažna motivacija za vladu i administraciju da nastave sadašnji put reformi. Ilustracije radi, ove godine zemlja je imala rekordan privredni rast od 9,9 odsto, povećanje izvoza za 60 odsto, povećanje poreskih prihoda od 30 odsto. U borbi protiv organizovanog kriminala zabeleženo je povećanje od 13,4 odsto u policijskim racijama, za 75 odsto u rasturanju organizovanih kriminalnih grupa i povećanje od 85 odsto u optužnicama za privredni kriminal i korupciju“, rekao je drugi čovek Vlade.
U međuvremenu, član LDK Avduljah Hoti rekao je da je regionu potrebna jasnoća i napredak u integraciji.
„Zbog dugoročnog mira, regionu je potrebna jasnoća i konkretan napredak u evropskim integracijama. Ovo je jedini način da se zapečati dugoročni mir u regionu. Verujem da se svi slažemo da se to može postići samo kroz punu normalizaciju međususedskih odnosa, što je proces koji podrazumeva prepoznavanje realnosti i preuzimanje odgovornosti za prošlost“.
Govoreći o dijalogu, zamerio je moderatoru Miroslavu Lajčaku pristup „konstruktivne dvosmislenosti“ jer ne pominje otvoreno „uzajamno priznanje“, što je prema njegovim rečima, glavni i jedini cilj dijaloga.
„Fokus dijaloga je sada prebačen na tehnička pitanja, koja nisu od suštinskog značaja za normalizaciju dugoročnih odnosa dve zemlje. Ne kažem da tehnička pitanja nisu bitna za život građana obe zemlje. Ali, ovi tehnički problemi su derivat nedostatka međusobnog priznavanja. Kada se postigne sporazum o međusobnom priznavanju, tehnički problemi se prirodno rešavaju primenom evropskih standarda u susedskim odnosima“, napisao je Hoti.
Zahteve Kosova u Evropskom parlamentu prokomentarisao je i šef poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje.
Članovi kosovske delegacije ponovili su zahteve od izuzetnog značaja i hitnog okončanja procesa liberalizacije viznog režima, zahtev za podršku u skorim budućim procesima povodom podnošenja zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope i NATO-u, nameru da podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, kao i u drugim međunarodnim organizacijama“.
S druge strane, Srbija se vratila u diplomatsku ofanzivu da spreči članstvo u ovom mehanizmu.
Nakon što je Kosovo objavilo nameru da postane deo Saveta Evrope, srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković krenuo je u ofanzivu. Ministar spoljnih poslova Srbije je na sastanku sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Marijom Pejčinović-Burić rekao da pristupanje Kosova predstavlja kršenje statuta i jedinstva Saveta Evrope.
„U skladu sa politikom normalizacije odnosa sa Prištinom, Srbija podržava svako zalaganje Saveta Evrope na Kosovu u cilju poboljšanja standarda u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244. Saveta bezbednosti UN i neutralnim pristupom statusu“, rekao je Selaković, preneli su srpski mediji.
„Srbija se oštro protivi otvaranju pristupne procedure Prištine Savetu Evrope, jer bi se time prekršio Statut SE i narušilo jedinstvo ove organizacije“.
Bivši šef hrvatske diplomatije je putem Tvitera najavio sastanak sa Selakovićem, srpskim premijerom i predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem. U jednoj od njih, gde se ne pominje Kosovo, ona je rekla da su „teme o kojima se razgovaralo o saradnji sa Srbijom i geopolitičkoj situaciji u Evropi“.
Kosovo se nada da će imati koristi od povezivanja sa Zapadom u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Čekanje na brzo članstvo u EU podstakla je suspenzija Rusije.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore, Donika Gervala, tokom svog nedavnog izveštaja Parlamentarnom odboru za spoljne poslove, izjavila je da postoje dešavanja koja povećavaju optimizam za članstvo u Savetu Evrope.
„Možemo samo da predvidimo našu ulogu i šta radimo da tako nešto bude moguće. Čak i tamo smo se zajedno sastali sa nekoliko institucija i razgovarali o tome koji su koraci“, rekla je ona odbijajući da navede datum kada Kosovo može da postane deo ovog mehanizma.
Kosovo je takođe podržala jaka država unutar Evropske unije. Nemačka je najavila da će glasati za pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama. Ovo je prošle nedelje, posle privremene suspenzije Rusije, rekao nemački specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
U prvom intervjuu po preuzimanju dužnosti, Saracin je za „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ rekao da je Nemačka zemlja koja u potpunosti podržava pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama.
Nakon suspenzije Rusije od strane Saveta Evrope, povećale su se šanse da se dvotrećinskom većinom u ovoj organizaciji izjasni za pristupanje Kosova.
„Nemačka je priznala Kosovo. Svakako računamo na to da će država koju mi priznajemo biti zastupljena u međunarodnim organizacijama. Pogotovo kada jedna od njih, poput Saveta Evrope, znači veliku zaštitu prava građana, pa i manjina na Kosovu. Kada je pravi trenutak za prijavu, naravno da Vlada Kosova mora da odluči“, rekao je on.
Savet Evrope je organizacija evropskih država osnovana 5. maja 1949. godine.
Ova organizacija ima 47 država članica, pokriva približno 820 miliona ljudi i radi sa godišnjim budžetom od oko 500 miliona evra.
Za razliku od Evropske unije, Savet Evrope ne može da izdaje obavezujuće zakone, ali ima moć da utiče na sprovođenje međunarodnih sporazuma. Glavna institucija Saveta Evrope je Evropski sud za ljudska prava, koji sprovodi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Povezane vesti:
Zamenik generalnog sekretara Saveta Evrope demantovao Bisljimija o zahtevu za prijem
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
