AKO izrazila zabrinutost zbog odluke Vlade Kosova da favorizuje opštine kojima upravlja Samoopredeljenje

Izvor: Kosova Press (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran – jučerašnje izdanje)

Asocijacija opština Kosova (AKO) izrazila je zabrinutost zbog odluke Vlade Kosova da favorizuje opštine kojima upravlja Samoopredeljenje finansiranjem četiri infrastrukturna projekta u Južnoj Mitrovici, Kosovu Polju, Obiliću i Gračanici.

Izvršni direktor AKO-a, Sazan Ibrahimi, rekao je za KosovaPress da ovo nije prvi put da opštine koje imaju političku usklađenost sa centralnim nivoom vlasti imaju koristi od budžetskih raspodela ministarstava.

Na pitanje da li je Asocijacija evidentirala slučajeve favorizovanja određenih opština, Ibrahimi je naveo da analize organizacije tokom godina pokazuju da su neke opštine imale veću korist od budžetskih raspodela resornih ministarstava, dok su druge ostajale bez podrške za kapitalne investicije.

Prema njegovim rečima, većina gradonačelnika opština kojima ne upravlja Samoopredeljenje već godinama izražava zabrinutost zbog načina raspodele finansijskih sredstava.

„Mi kao asocijacija smo godinama apelovali u vezi sa budžetskim raspodelama resornih ministarstava prema opštinama Republike Kosovo, jer apsolutna većina predsednika opština nije zadovoljna budžetskim raspodelama koje dolaze iz resornih ministarstava, pošto većina smatra da se milioni evra dele na stranačkoj ili etničkoj osnovi. I to se dešava, nije prvi put, i ne verujem da će biti ni poslednji put, jer se to kontinuirano dešava već nekoliko godina“, rekao je Ibrahimi.

On je naveo da su Asocijacija i sami predsednici opština na sastancima sa premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem i vladinim kabinetom više puta tražili osnivanje četvrtog granta za kapitalne investicije, koji bi, prema njegovim rečima, obezbedio ravnopravan tretman svih opština.

„U analizama asocijacije, i pre nekoliko godina i prošle godine, vidi se da postoji favorizovanje pojedinih opština. Zbog toga su predsednici opština na sastancima sa premijerom u tehničkom mandatu tokom poslednjih četiri–pet godina tražili da se ova praksa prekine i da se uspostavi četvrti grant. Tu su formule za budžetsku raspodelu od strane resornih ministarstava — uvek naglašavam resorna ministarstva jer je tu razlika i tu se pravi najveća ‘prečica’. Međutim, sa centralnog nivoa naišli smo na gluve uši i umesto da se ovaj problem reši za kapitalne investicije u opštinama kroz resorna ministarstva, umesto da se reši problem kolektivnog ugovora, gde su opštine gotovo pred finansijskim kolapsom i nemaju sredstva za kapitalne investicije, centralni nivo nije podržao zahteve predsednika opština i većina njih nije našla podršku za nove kapitalne projekte“, rekao je Ibrahimi.

Prema njegovim rečima, „prečica“ u ovom slučaju je u budžetskim raspodelama ministarstava.

„Osnivanje četvrtog granta za kapitalne investicije obezbedilo bi ravnopravan tretman svih opština u budžetskim raspodelama resornih ministarstava, jer tu postoji ‘prečica’. Ne kroz vladine grantove, već kroz budžetske raspodele resornih ministarstava, kao što se to desilo i danas, gde prema informacijama Ministarstvo infrastrukture i, zamislite, Ministarstvo lokalne samouprave, koje kao misiju ima administriranje dokumenata iz opština, daje finansijska sredstva za infrastrukturne projekte“, rekao je Ibrahimi.

Prema njegovim rečima, ovaj grant je bio predviđen u nacrtu zakona o lokalnim finansijama, ali je, kako kaže, uklonjen iz zakonodavne agende i odložen za dve godine.

„Mi kao udruženje očekivali smo da će ovogodišnja zakonodavna strategija uključivati izmene nacrta zakona o lokalnim finansijama, što bi obuhvatilo četvrti grant za kapitalne investicije, ali ove godine, iznenađujuće, Ministarstvo finansija, na čelu sa ministrom finansija, gospodinom Hekuranom Muratijem, to nije predvidelo u zakonodavnoj strategiji za izmene, već je predvidelo da se ovaj nacrt zakona izmeni 2028. godine, godinu dana pre lokalnih izbora koji se očekuju da se održe 2029. godine. Samo po sebi je apsurdno gde centralni nivo, uz finansijsku podršku, interveniše u projektima koji su u nadležnosti opština. Na primer, u lokalnoj infrastrukturi. Zakonom o lokalnoj samoupravi njome u potpunosti upravljaju opštine Republike Kosovo. Mi kao udruženje ni u kom slučaju nismo protiv raspodele budžeta opštinama, jer opštinama veoma trebaju dodatna finansijska sredstva, ali zahtevamo da se prema svim opštinama Republike Kosovo postupa na pravičan način, ravnopravno“, rekao je Ibrahimi.

U vezi s ovim pitanjem, KosovoPress je uputio pitanja i vladi u tehničkom mandatu, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.

Četiri opštine na Kosovu, od kojih tri vode predstavnici Samoopredeljenja, dobile su 1 milion i 150 hiljada evra od vlade za realizaciju putnih projekata na svojim teritorijama.

Opština kojom upravlja Faton Peci dobija, prema Ministarstvu infrastrukture, 500 hiljada evra za asfaltiranje puteva u selima Bajgora, Rašan, Trstena, Kutlovac i Vlahi.

U okviru zajedničkog projekta opština Kosovo Polje i Gračanica biće finansirana rehabilitacija segmenta puta „Agron Rrahmani“ u prvoj, i „Ugljare“ u drugoj. Ukupna vrednost ovog projekta je 200 hiljada evra.

Takođe, u opštini Obilić biće investirano 450 hiljada evra za rehabilitaciju i proširenje puta koji povezuje Plemetinu sa Malim Bivoljakom i Sibovcem, kao i za izgradnju sistema javne rasvete.

Prema Ministarstvu infrastrukture, ove investicije imaju za cilj unapređenje lokalne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju i stvaranje boljih uslova za građane ovih opština.

Odluka o dodeli ovih sredstava doneta je prekjuče na sednici vlade u tehničkom mandatu, kojom je predsedavao premijer Aljbin Kurti.