Sud u Strazburu registrovao je tužbu podnetu prvu tužbu protiv Srbije u vezi sa pojedinačnom tvrdnjom o pasivizaciji adresa Albanaca koji žive na jugu Srbije.
Ovo je saopštio podnosilac te tužbe, advokat Drini Graždani, koji ju je podneo u ime građanke Teute Fazljiju.
„Sud u Strazburu je po prvi put registrovao tužbu koju sam podneo protiv Srbije, u vezi sa pasivizacijom adresa Albanaca koji žive u Preševskoj dolini. Tužba je podneta zbog kršenja ljudskih prava koja su se dogodila protiv Teute Fazljiju“, naveo je ovaj advokat na Fejsbuku objavivši i dokument.
Ovaj advokat smatra da je registracija ove tužbe i dodeljivanje broja zahteva od strane Suda u Strazburu – veoma važan proceduralni korak.
„Veoma je važno s obzirom na to da ovaj sud odbacuje preko 90% slučajeva u početnoj fazi“, tvrdi on.
Dodao je da je njegov glavni cilj da slučaj ne ostane samo za Teutu.
„Već da primora Srbiju da prekine ovu sistematsku praksu za sve i da je primeni na sve slične slučajeve. Pozivam sve one koji su pogođeni pasivizacijom da poštuju domaće pravne procedure u Srbiji, bez obzira na to što ih Srbija odbacuje. Ovo je početna pobeda i biću posvećen tome da je okončam potpunom pobedom“, naveo je Graždani.
Pasivizacija adresa
Godinama unazad, Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi se žale na navodnu namernu pasivizaciju adresa, kao najveći problem sa kojim se u Srbiji suočavaju.
Pasivizacija adresa je postupak kojim Ministarstvo unturašnjih poslova (MUP) sa adrese briše prebivalište građaninu kada utvrdi da ne živi na njoj.
Posledice su gubitak prava na ličnu kartu, zdrastvenu knjižicu i glasanje, odnosno potpuno brisanje iz civilnog registra.
„Srbija je sprovela administrativno etničko čišćenje protiv Albanaca, deaktivirajući adrese ne samo onih koji rade u inostranstvu, već i onih koji žive u zemlji. Ova deaktivacija nije simbolična, ona primorava Albance da odu, jer građani gube pravo da dobiju novu ličnu kartu/pasoš, pravo na penziju, zdravstveno osiguranje, pravo glasa itd“, naveo je na kraju ovaj advokat.
Internacionalizacija
Godinama, čak i decenijama unazad, kontinuirani su napori da se pitanje položaja Albanaca na jugu Srbije internacionalizuje, od oružane pobune OVPMB nakon uspostavljanja demokratske vlade pod vođstvom sada ubijenog premijera Zorana Đinđića, do današnjih dana.
Albanski predstavnici sa juga su u više navrata i pisali i boravili u američkoj prestonici, kao i u evropskim, uključujući Strazbur i Brisel, ukazujući na ono što opisuju kao diskriminaciju albanskog naroda na jugu Srbije, sa pasivizacijom adresa kao okosnicom.
Uz podršku, pre svega, poslednje kosovske vlade i samog premijera, Aljbina Kurtija, albanski predstavnici sa juga Srbije pitanje položaja Albanaca povezuju sa tzv. principom reciprociteta u ostvarivanju prava Srba na Kosovu. I Kurti i Albanci iz Srbije kontinuirano pozivaju da se ovo pitanje uključi u briselski dijalog. Članovi njegovog kabineta, među kojima i donedavno glavni pregovarač Besnik Bisljimi, na tome su više puta insistirali i pred međunarodnim posrednicima – ali, za sada, bez uspeha.
U američkom Kongres Sjedinjenih Američkih Država u proceduri je nacrt zakona pod nazivom „Presevo Valley Discrimination Assessment Act“, kojim se traži da Stejt department izradi detaljan izveštaj o položaju Albanaca u Preševskoj dolini, odnosno u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Predlog, koji je 3. decembra 2025, podneo kongresmen Kit (Keith) Self, već je razmatran i usvojen na nivou Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, a fokusira se na navode o pasivizaciji adresa, upotrebi albanskog jezika u institucijama, priznavanju diploma i mogućoj diskriminaciji u obrazovanju.
Dok se u Prištini i među albanskim političkim predstavnicima sa juga Srbije ovaj potez tumači kao važan politički signal i „istorijski iskorak“, u Beogradu i delu stručne javnosti preovlađuje stav da je reč pre svega o instrumentu političkog pritiska, čiji je zakonodavni ishod neizvestan i koji bi mogao ostati na dugotrajnoj parlamentarnoj proceduri.
Inače, ni kod kosovskih političara u vlasti, medija, kao ni kod više političkih predstavnika Albanaca na jugu se gotovo ne može čuti da ove opštine kategorišu kao deo Srbije, osim, u optužbama. Uglavnom se koristi termin „Dolina“, „Albanci iz Doline“ ili „Preševska dolina“.
Srpske vlasti odbijaju navode o diskriminaciji.
Albanci na jugu Srbije: Brisanje sa adresa stanovanja, nepriznavanje diploma i govor mržnje
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
