Abot: Dijalog Kosova i Srbije u veoma teškoj fazi

Interesi Velike Britanije na Zapadnom Balkanu su nacionalna bezbednost, ekonomski, trgovinski i razvoj regiona. Zapadni Balkan ima priliku da pokaže da zapravo može da bude proizvodno tržište za Evropsku Uniju i za Britaniju. Istovremeno, ova zemlja je veoma zabrinuta za situaciju u BiH, te je imenovanje specijalnog izaslanika upravo za Zapadni Balkan njen dodatni resurs za regionalnu bezbednost. U tom pitanju nema strateškog nadmetanja sa EU i SAD, već upravo suprotno, namera da pojača evropske i američke resurse, kazao je u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev britanski ambasador u Prištini Nikolas Abot.

Pitanje koje žulja Srbe na Severu jesu informacije da iza akcije Kosovske policije 13. oktobra stoji upravo njegova zemlja, pa i on lično.

„Lažna vest. Potpuna dezinformacija. Nema ni nagoveštaja istine u tome“, kaže. Ali Britanija snažno podržava borbu protiv organizovanog kriminala i očekuje da policija nastavi da se bori protiv toga.

U odlazećoj 2021, dijalogu Beograda i Prištine očitao je dijagnozu: U veoma je teškoj fazi. I dok mu je jasno šta Priština traži, kaže da je Srbija pred većim izazovom – jer se tiče „njene budućnosti“.

A u pravom izazovu su Srbi sa Kosova, zbog sumorne situacije u kojoj se i oni, kao i dijalog nalaze. Ipak, onim Srbima koji bi mu rekli da su spremni da plate cenu da i dalje žive tako, baš kao što su i vekovima preživeli pod Turcima, kako bi i dalje mislili da je ovo neka Srbija, kazao bi da je to veoma visoka cena.

Britanski ambasador govorio je i o Zajednici srpskih opština, Otvorenom Balkanu, o tome da li postoji pretnja Velike Albanije ili srpskog sveta, te ovonedeljnom sastanku ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Londonu.

U nastavku objavljujemo intervju.

Pažnja Piča usmerena najpre na BiH, situacija tamo sve gora

Od nedavno imamo još jednog specijalnog izaslanika i to iz Ujedinjenog Kraljevstva – Stjuarta Piča, za dijalog Beograda i Prištine…

…Više od toga, mislim. Imenovan je za izaslanika za Zapadni Balkan.

Na šta će biti njegova pažnja usmerena?

U početku mnogo na situaciji u Bosni. Sada je tamo. On je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan kojeg je imenovao premijer. U velikoj meri kao rezultat očigledno rastuće zabrinutosti u parlamentu za situaciju u regionu. Videli smo bivše ministre kao što je Vilijam Hejg da su pisali u Tajmsu. Mislim da su premijer poslova i sekretar priznali da UK treba da poveća svoj angažman na Zapadnom Balkanu. Očigledno je da je situacija u Bosni sve gora, i naši saveznici i mi smo želeli da postavimo nekoga ko bi mogao da se fokusira na to, za početak. Istovremeno, ako je on specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, onda je jasno da postoje i druga pitanja oko dijaloga Srbije i Kosova. U veoma velikoj meri očekujemo da će se na tome angažovati, sa specijalnim predstavnikom Lajčakom, sa specijalnim izaslanikom Eskobarom. A, očigledno, imaće priliku i za bilateralne razgovore.

Znam da postoji neka vrsta utiska da dolazi neko sa vojnom biografijom, ali ovo će se sve odnositi na bezbednost. Regionalna bezbednost će očigledno biti prioritet. U to nema sumnje. Pošto sam razgovarao sa njim ove nedelje, razgovore smo vodili kao ambasadori.

Razgovarali ste pre ili posle sastanka ministara u Londonu?

U ponedeljak popodne, posle sastanka ministara spoljnih poslova. Bio je vrlo jasan da želi da bolje razume i veća ekonomska pitanja u regionu, pa smo pričali o depopulaciji, načinu imigracije, iseljavanju ljudi iz regiona, zašto to rade, koja su privredna pitanja u regionu. Dakle, on se neće baviti samo regionalnom bezbednošću, on želi da bolje razume region. On već ima dosta znanja iz svog posla u NATO-u. I mislim da će to biti veoma pozitivno za nas, ali i pozitivno u smislu procesa koji se odvijaju i mehanizama.

Bezbednost prioritet

To znači da se Velika Britanija vraća u region, s obzirom na to da u poslednje vreme nije bila baš vidljiva? Kakvi su trenutni interesi Velike Britanije na Zapadnom Balkanu?

Mislim da je „vraćanje“ malo prejaka reč. Mislim da je, ako pogledate naše prisustvo u regionu, prilično je ostalo isto od Bregzita. Imali smo ministarku Morton, koja je redovno posećivala region, koja je redovno u kontaktu sa svojim kolegama, a zaista je dodatni resurs sada imati i specijalnog izaslanika. Što se tiče interesa Velike Britanije, pa, oni su svuda. Što se tiče Zapadnog Balkana, jasno je da imamo interes nacionalne bezbednosti. Očigledno imamo ekonomske i trgovinske interese. Veoma smo zainteresovani i za razvoj regiona. Tačka. Mislim da je energija pitanje koje mi zaista snažno pada na pamet u ovom trenutku, kao jedan od izazova sa kojima se suočavamo ove zime, bilo na Kosovu ili negde drugde.

Ministarski sastanak u Londonu informativnog karaktera

Kada se pročita saopštenje britanske vlade nakon sastanka ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana, potom šta su kosovski mediji pisali o tome, te šta je ministarstvo spoljnih poslova Srbije navelo, stičem utisak kao da su se desila tri različita događaja. Koliko je London ohrabren ishodom sastanka i šta je ključna poruka?

Glavna ambicija je bila da se ministri spoljnih poslovi dovedu u Britaniju kako bi se razgovaralo o problemima sa kojima se region suočava. Ovo je bila prilika da se naš sekretar spoljnih poslova prvi put sastane sa mnogim ministrima spoljnih poslova. To je bila početna stvar. Takođe, očigledno, postoji mogućnost da specijalni izaslanik bude tamo i da on takođe dobije priliku da sluša i razume različite poglede širom regiona o tome šta se dešava. Mislim da niko ne može da kaže da postoji zajednička perspektiva. To je bila prilika da oni sve to shvate. I istovremeno da saopštim da je Ujedinjeno Kraljevstvo ozbiljno u vezi sa tim pitanjima. Kao što sam rekao, nema strateškog nadmetanja po ovom pitanju, ne radi se odjednom o Velikoj Britaniji – jer smo van Evropske unije – koja pokušava da se takmiči. Nismo. Ono što pokušavamo da uradimo jeste da pojačamo ono što rade SAD, ono što radi EU, i da u to unesemo naše znanje i stručnost.

Velika Britanija ne stoji iza akcije 13. oktobra, ali naš stav jasan: Organizovani kriminal štetan za sve zajednice 

Da se  težim temama vratimo na lokalnu scenu, pa da se ​​podsetimo na ono što se dogodilo 13. oktobra, tokom, kako je to saopšteno, akcije protiv šverca koju je Kosovska policija pokrenula širom Kosova. I premda su iz Prištine tokom celog dana upućivali snažnu poruku da akcija nema etničku pozadinu, kod većine srpskog stanovništva na to se i dva meseca kasnije gleda upravo kao na ‘antisrpsku operaciju’. Postojale su informacije da V. Britanija stoji iza ove akcije. Najpre je to rekao kosovski ministar unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare, iako nije imenovao državu, ali da je akcija izvedena u koordinaciji sa međunarodnim saveznikom/službom koja više nije član EU. Potom je g. Vučić u Beogradu kazao da iza operacije stoji V.Britanija. Je li to tačno, ako jeste – zašto?

Jednostavan odgovor je – ne. Ideja da ja, ili moj kolega iz OEBS-a stojimo iza policijske operacije na Severu Kosova je smešna. Dozvolite mi da to još jednom naglasim – to je smešno. Kosovska policija radi veoma nezavisno.

Rečeno je u koordinaciji sa Velikom Britanijom?

To nije urađeno u koordinaciji sa Velikom Britanijom, ni u kom obliku.

Da li ste razgovarali sa kosovskim zvaničnicima o ovom pitanju nakon što se podigla prašina?

Propratili smo akciju i razgovarali smo sa vlastima nakon akcije ali ne pre. Ali tu prašinu je proizvela lažna vest. Potpuna dezinformacija. Nema ni nagoveštaja istine u tome. Ideja da nekako ja rukovodim policijskim operacijama na Kosovu je više nego smešna.

Nisu rekli ambasada, samo su rekli partner?

Naravno… Ono što je važno u ovome je da u isto vreme mi blisko sarađujemo sa kosovskim institucijama. Blisko sarađujemo sa carinskim organima, poreskom upravom, sa policijom. To su institucije sa kojima radimo.

Kada kažete „blisko sarađujemo“… to znači… šta?

Često je to u pružanju obuke i podrške. Ali to ni u kom smislu nije podrška za akcije, tako da mi nismo ni na koji način uključeni u operacije koje oni izvode.

Ipak ste narednog dana bili prva međunarodna institucija koja je javno podržala akciju?

Apsolutno, jer podržavamo akciju protiv organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je štetan za sve zajednice na Kosovu. Nije od pomoći. To nije neka vrsta mreže socijalne podrške. Ovi ljudi su često umešani u kriminalne aktivnosti koje su opasne, nasilne i očigledno nezakonite. Sasvim je normalno da država Kosovo želi da obezbedi da na njenoj teritoriji takve aktivnosti bude ograničene i smanjene. I to je ono što se dogodilo u ovom slučaju. Žao mi je što ljudi na Severu Kosova smatraju da je ovo bilo usmereno protiv njih. Ali za tako nešto nema dokaza. Ovo je bila akcija koja se odvijala širom Kosova, na različitim lokacijama.

Ranjen je čovek, koji, prema dosadašnjim informacijama, nije učestvovao na protestu. Dakle, već smo imali žrtve?

Da, apsolutno. Ali u ovakvoj operaciji, na način na koji je operacija ispala, uvek postoji rizik. Postoji rizik od onoga što bi moglo da se dogodi.

Kada kažete „ispala“ mislite na šta?

Način na koji se odvijala operacija, reakcija koja je usledila na tim različitim lokacijama, dovela je do porasta i eskalacije nasilja. I na veliku nesreću, jedan siroti gospodin, koji je upravo bio kod kuće, bio je veoma teško ranjen. Nažalost, ovo su rizici onoga što može da se dogodi.

Takođe ste upoznati i sa drugim bezbednosnim rizicima tog dana – da je akcija spovedena u centru grada, u neposrednoj blizini najveće škole, i da je, u vreme akcije u ovoj apoteci radila trudnica. Bilo je više rizika po bezbednost civilnog stanovništva. Dozvolite mi da dodam još jednu stvar, kada je u pitanju vlasnik apoteke kog je policija tražila, mnogi su mi u gradu kazali da on tamo skoro i ne ide. Ali da se vrlo lako mogao zateći u teretani ili kafiću. Radi se i o lekovima. To svakako pomaže ljudima da veruju da postoji politička pozadina ove akcije?

Da budem iskren, ovo su pitanja koja morate da postavite Kosovskoj policiji. Mi nismo uključeni u tu operaciju. Nemam odgovore na ta pitanja.

Ja Vas samo pitam u svetlu toga da ste saopštenjem za javnost podržali akciju?

Apsolutno, jer podržavamo Kosovsku policiju koja deluje protiv organizovanog kriminala. Oni moraju da odluče kako da to urade i moraju da budu odgovorni za to ukoliko njihova operacija propadne. Ali podržavamo ih u smislu da deluju protiv toga. Kao što policija i u U. Kraljevstvu ima pravo i odgovornost da to radi, tako isto i ovde – policija ima pravo na to.

Da li biste ponovo ukoliko bi se desilo u budućnosti, javno podržali akcije sa ovako visokim bezbednosnim rizicima, i koje zapravo rezultiraju žrtvama, makar one bile i protiv organizovanog kriminala?

Često, bezbednosne operacije u okruženju u kojem se izvode, gde je očigledno da su ljudi protiv kojih se bore – naoružani, policija će morati da reaguje proporcionalno. Oni moraju jasno da razumeju rizike, kao i to da svak onaj ko želi da im se tada suprotstavi, mora da bude svestan rizika. Da li to znači da policija ne treba da deluje? Ne, mislim da policija treba da reaguje. Mogli bi da očekujemo da nastave da se bore protiv organizovanog kriminala.

Zar ne bi takve akcije morale da budu 100% bezbedne ukoliko se izvode u naseljenim mestima?

Ono što se dogodilo u oktobru nije bila isključivo odgovornost policije. Odgovornost je takođe bila i na okupljenima. Mislim da je još veće pitanje za političke lidere, lidere zajednica – da razmišljaju o tome. Sada smo videli kako Sjedinjene Države preduzimaju mere protiv organizovanog kriminala, pojedinaca sa kriminalnim dosijeima, koji deluju na Severu Kosova. Kako će se to sada odvijati? Kako se to sada odvija za političke lidere i lidere zajednice na Severu? Zar bi na isti način trebalo da brane te ljude? Koju poziciju mi treba da zauzmemo? Naš stav je vrlo jasan – organizovani kriminal je štetan za sve zajednice na Kosovu! Mislim da je stvarnost takva da ovakve akcije nose rizik i mislim da i javnost to treba da razume.

O Otvorenom Balkanu – sve što pomaže trgovini je pozitivno, ali zemlje regiona odlučuju

Vratimo se na prosperitetnije teme, ali ipak još jedno kontroverzno pitanje na Kosovu. Kakav je stav Britanije o inicijativi Otvoreni Balkan? Dok su izgleda SAD zauzele jasan stav prema tom pitanju, kakava je pozicija Velike Britanije?

Očigledno je da je Ujedinjeno Kraljevstvo, kroz svoju istoriju, bila trgovačka nacija. Na tome smo izgradili svoju istoriju. Sve što pomaže trgovini je pozitivno. Dakle, mi bismo veoma želeli da podstaknemo međuregionalnu trgovinu, ekonomske odnose između različitih zemalja. U kom obliku će to biti – odlučuju zemlje regiona. Sa Otvorenim Balkanom vidimo da postoje vrlo različiti stavovi o tome da li ljudi žele da budu uključeni ili ne. Mislim da je to pozitivna inicijativa u pogledu pitanja koja pokreće. Ali, na kraju krajeva, na vladama različitih država je da odluče.

Dozvolite mi da preformulišem pitanje. Šta je Vam je bliskije – kada g.Vučić u sličnom tonu govori o otvaranju granica, zbližavanju naroda širom Balkana, ili kada g.Kurti kaže da je to jasna pretnja „treće Jugoslavije“, odnosno da se „hegemonistička Srbija“ vraća na scenu, što govori i gospođa Osmani?

I jedno i drugo su politički komentari. Ono o čemu ja govorim je regionalna trgovina i saradnja. Dok u ovom drugom slučaju je – kako politički gledate na Otvoreni Balkan. Mi ne zauzimamo stav o ovome. Kao što sam kazao, političko prihvatanje različitih inicijativa zavisi od država u regionu. A mi ne zauzimamo stav o tome. Ali je jasno da je ekonomijama regiona potrebna bolja saradnja, u trenutku kada su ekonomski izazovi sa kojima se region suočava ogromni. Viđamo svakog dana imigraciju mladih, svake nedelje. I niko zbog toga ne postaje jači. Pregovori o članstvu u Evropskoj uniji zaista prolaze kroz težak period. U takvom trenutku, potrebni su nam ljudi koji razmišljaju o tome – kako da nateramo vlast da radi, kako da radimo zajedno da to uradimo, da stvorimo regionalno tržište koje je dovoljno veliko, a takođe, to je – i veliko pitanje za nas, vraćam se – na vladavinu prava.

Kako stvoriti okruženje u koje drugi žele da ulažu? Postoje stvarni argumenti u korist Zapadnog Balkana, veća je zabrinutost u ovom trenutku oko troškova i pitanja proizvodnje na Dalekom istoku, posebno u Kini. Čini mi se da Zapadni Balkan ovde ima priliku da pokaže da zapravo može biti tržište proizvodnje za Evropsku Uniju i za UK.

Priština je rekla da je Berlinski proces već dovoljan. Vidite li Otvoreni Balkan protiv Berlinskog procesa ili ne?

Nažalost, to je opet vraćanje u ono što je politički rečnik i završava ponovo u političkim pitanjima. Mi redovno ističemo da podržavamo dijalog koji vodi EU i često to može da zvuči kao da je to kliše. Ali to je usled toga jer je toliko važno. Ne radi se samo o političkom dogovoru. Reč je o normalizaciji odnosa koja omogućava takve stvari kao što je ekonomski razvoj, jer je to ono što je regionu potrebno. To je ono što ljudi u regionu žele.

Dijalog u veoma teškoj fazi

Što nas dovodi do ovog procesa dijaloga zvaničnog Beograda i Prištine. Delimično ste odgovorili na to šta može da unapredi proces dijaloga. Ali, koja Vaša dijagnoza dijaloga u ovom trenutku?

Mislim da je u teškoj fazi. Veoma teška faza. Ne mislim da bilo koja od strana deli zajedničku viziju o tome šta predstavlja taj dijalog. A ono što je zaista potrebno je neka fundamentalna vrsta razmišljanja o tome šta je to što pokušavamo da postignemo kroz ovaj proces.

Šta mislite da Priština pokušava da postigne, a šta Beograd?

Mislim da je vrlo jasno. Priština traži obostrano priznanje. Oni žele priliku da budu članica Ujedinjenih Nacija, žele da budu priznati kao nezavisna država.

A Beograd?

Beograd, mislim, ima još veći izazov, jer se mnogo toga tiče toga šta je budućnost koju Srbija želi. Moj kolega u Beogradu je taj koji bi zaista trebalo da odgovori na ovo. Za mene, dok sedim ovde, postoje neka zaista velika pitanja o tome kakve odnose Srbija želi sa Kosovom, sa Evropskom Unijom, sa Ujedinjenim Kraljevstvom. U osnovi, ovo je ono o čemu se radi.

Opet dozvolite da preformulišem pitanje. U slučaju da Beograd ne želi da prizna Kosovo, kakva je, prema Vašem mišljenju, budućnost dijaloga?

Vidite, to je budućnost u kojoj bi mogli da podržimo proces koji omogućava dvema, po našem mišljenju, dvema zemljama da nastave da pregovaraju i upravljaju i da ublaže male i srednje izazove i probleme sa kojima se suočavaju – neka prirodna trenja do kojih može da dođe između dve zemlje. Što se tiče kosovskih Srba, mislim da je to pravi izazov, jer to znači da se nastavlja ono što mi ponekad izgleda kao siva slika. To bi mogla da bude budućnost. Ali postoji još jedna budućnost – a to je da obe strane i Evropska unija, uz našu podršku, unesu se u ono o čemu se zapravo radi, o čemu treba da se radi. Ima istine u tome kada kažu da smo u 2021, i da ovo nije 2013. Dobro, ali šta to zapravo znači i šta je to što je zaista važno a što treba da se reši?

Šta biste upravo tim kosovskim Srbima poručili, koji bi, slobodna sam da kažem, i to većina u tom slučaju rekla – dobra nam je i ovakva nestabilna situacija. Tako smo živeli ne decenijama, već vekovima, preživeli smo 500 godina pod Turcima, pa ako je to cena da zadržimo vezu sa maticom i da, iako svesni i realnosti, opet i ovo vidimo nekakvom Srbijom, i zato možemo teško da živimo i platimo tu cenu? Šta biste im Vi rekli?

Rekao bih da je to veoma visoka cena. Rekao bih da se u savremenom svetu stvari veoma brzo menjaju. Dinamika je veoma različita. Mislim da je to veoma težak položaj za život. Mislim da je teško vašoj deci. Teško ih je vaspitati u takvoj situaciji. A ono što treba da se desi jeste to da se ta pitanja rešavaju kako bi, ne samo potencijal, već i svakodnevni život bio bolji i jednostavniji. I ljudi mogu da se fokusiraju na to koji su normalni prioriteti koje svako ljudsko biće ima, posebno u vezi sa porodicama sa decom, zdravljem, obrazovanjem, poslovima, obezbeđujući da postoji neka vrsta društvene stabilnosti u životu, koja, mislim, još uvek nedostaje u mnogim delovima Kosova.

Pre sledećeg pitanja, biću zajedljiva – da li su te iste poruke prenošene i u Severnoj Irskoj tamošnjim ljudima decenijama i godinama?

Istovremeno, ako pogledate Severnu Irsku, trebalo bi da vam postavim isto pitanje. Ono što ste imali u Severnoj Irskoj je to da je na kraju došlo do zamora jer je (s jedne strane) postojao samo narodni pokret koji je odlučivao o tome šta će im se dešavati, dok je (na drugoj) država išla na, prema našoj terminologiji – terorističku grupu. To jednostavno nije moglo da se nastavi i trebalo je da postoji put ka miru. Ranije ste mi spomenuli gutanje gorkih pilula, a to je značilo da obe strane moraju da ih progutaju. Neki i dalje tvrde da sporazum koji je sklopljen nije bio savršen, ali takva je priroda ovih stvari. I ovde (u vezi sa Kosovom) i dalje postoji element gde obe strane veruju, a to ste i sami spomenuli u svom članku od pre neki dan, kako obe strane veruju da su pravedne, tako da se ne radi o nečem praktičnom, čak ni o čistom interesu. Već u tome ima nečeg gotovo duhovnog ili moralnog, što treba dokazivati. Iskreno, dok ljudi to ne ostave po strani, nisam siguran da ćete napredovati.

Zajednica jeste trenutno izazov ali je nama potrebno da ljudi govore o stvarnim problemima

Da li će se formirati Zajednica opština sa srpskom većinom? I ako da – u kakvoj je formi očekujete?

Mislim da je izazov postao – šta je Zajednica. Iskreno, mogu da odem da porazgovaram sa ljudima u severnim opštinama, sa svakim od gradonačelnika u severnim opštinama, ili da odem da razgovaram sa gradonačelnicima Đakovice, Peći i Gnjilana, i svaki bi mi dao drugačiji pogled. I ovo jeste sada izazov. A u ovom pitanju moramo da se vratimo osnovi: Koja su to pitanja kojima Zajednica treba da se bavi? Kada je prvi put zamišljena, planirano je bilo da se bavi određenim stvarima, bilo je zamišljeno da se bavi određenim političkim pitanjima koja sada verovatno više ne postoje. Dakle, šta je zapravo Zajednica? Svakako da ne verujemo da je bilo koja asocijacija neka vrsta monoetničke organizacije. Zajednica zaista treba da bude jedan broj opština koje imaju zajedničke interese, zajedničke brige i koje žele da se pozabave određenim pitanjima.

Takva već postoji na Kosovu.

Baš tako. Postoji. Pa šta je više potrebno? Šta je to što se očekuje?

Srbi bi Vam kazali da je prema načinu na koji je vođen Briselski dijalog bilo jasno da je Zajednica shvaćena kao Zajednica većinski srpskih opština, premda u Prvom okvirnom sporazumu nije eksplicitno kao takva navedena, kao što je to urađeno kod izbora komandira policije. Štaviše, rekli bi da se očekuje autonomija u zdravstvu, obrazovanju, kulturi i samoupravi opština?

Da imam rešenje za to, da imam savršenu asocijaciju u džepu, sada bih vam je dao. Ne radi se o tome šta mi mislimo, kao Ujedinjeno Kraljevstvo, ili bilo koji drugi međunarodni partner. Ovde se radi o razgovoru između samih zajednica na Kosovu, o tome šta one žele, bilo kakva asocijacija da je u pitanju, kako god da se ona nazove, kakvim god pitanjima da se bavi. Mislim da se ovde opet radi o vraćanju stvarnim osnovama.

Kakve su šanse da bi upravo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom mogla da bude ta zajednička tačka koja može da dovede do konačnog dogovora, kada obe strane progutaju gorke pilule i svaka proglasi pobedu, a EU prizna. Ima onih koji kažu da je moguće da se do dogovora dođe upravo preko proformalnog osnivanja Zajednice?

Mislim da, u krajnjoj liniji, ne može samo Beograd da odlučuje kako će Asocijacija izgledati.

Govorim o tome da bi bila samo pro-formalna. Tako bi Kurti progutao gorku pilulu i kazao – u redu, biće Udruženje, ali samo pro forme i bez značenja poput neke NVO, a srpska vlast bi biračima mogla da predstavi kao pobedu?

Ne znam. Sumnjam da je tako. Mislim da konačno, ako to bude samo pro forme, to nikada neće napraviti pravu razliku, stoga bi problemi i dalje ostali. Ono što nam je zaista potrebno je da ljudi govore o stvarnim problemima.

Kurti zapošljavanje i pravdu zaista vidi kao prioritete

Da se ​​vratimo na Kurtija. Da li je gospodin Kurti ispunio vaša očekivanja, takođe i gospođa Osmani?

Mislim da savremena diplomatija ne uključuje očekivanja. Ne idem okolo sa nekom vrstom izveštajne prijave koji šaljemo. Diplomatski odnosi su mnogo komplikovaniji i mnogo neposredniji. Kurtijeva vlada je još uvek nova, iako je, očigledno, kratko postojala i Kurtijeva vlada godinu dana ranije. Još uvek smo u fazi u kojoj ova vlada još uvek radi na tome šta treba da se uradi. Za nju se glasalo u većini sa fokusom na zapošljavanje i pravdu. I mislim da se premijer toga drži. On to zaista vidi kao prioritet vlade. Ni za jednu vladu na svetu 2021. nije bila laka. Pandemija je sve znatno zakomplikovala. Tako da na neki način još uvek čekamo da vidimo kuda će ova vlada otići.

Imamo jednu progresivnu vladu. Imamo vladu koja svakako razume principe kojima želi da se rukovodi. Ali u isto vreme, ona se suočava sa pitanjem kakvi su to stvarni resursi i sposobnosti koje imaju kako bi napravili promenu koje žele. Mislim da još uvek radimo na tome.

Osmani i Kurti moraju da saslušaju Srbe sa Kosova

Šta mislite o njegovoj retorici i retorici gospođe Osmani u vezi sa Srbima ili kada je u pitanju njihov odnos prema kosovskim Srbima?

Mislim da mora biti mnogo više otvorenih razgovora. Mislim da oboje moraju da budu u kontaktu sa zajednicom kosovskih Srba. Oni moraju da slušaju zajednicu kosovskih Srba. Oni moraju da budu spremni da postave više od pukog odnosa sa Srbijom. Mislim da treba da shvate da su kosovski Srbi – kosovski Srbi.

Pretnja od Velike Albanije otprilike isto što i od Velike Srbije

Vidite li pretnju od Velike Albanije? To je od nedavno u javnost isplivalo kao veće pitanje, a otvorilo se konkretnom akcijom. Čim je gospodin Kurti izabran, izgledalo je da je njegov primarni posao bio priprema izbora u Albaniji, uključujući i sopstveno glasanje tamo, sve do nedavnog sastanka dve vlade…

…Mislim da je pretnja Velike Albanije otprilike isto što i pretnja Velike Srbije.

A to je?

Da je nema. Mislim da na kraju krajeva, ovo nije dezinformacija, već je ovo vrsta pitanja koje ljudi vole da povremeno iznose kako bi uplašili druge ljude. Da uplašimo konje kako to kažemo na engleskom. Ne vidim nikakav pokret prema Velikoj Albaniji. Takođe, pre bih se zabrinuo i zbog toga kada ljudi govore o srpskom svetu.

Nedavno, uoči sastanka dve vlade, albanski Euronews je uradio istraživanje u kojem je 79,2% ispitanika kazalo da je za ujedinjenje?

Mislim da se ljudi osećaju veoma emotivno, vezani su za svoj nacionalni identitet. To je istina i ovde i u Srbiji.

Zašto biste se onda radije zabrinuli zbog srpskog sveta, tim pre što je termin – „srpski svet“ nasuprot jasnom merenju koliko bi ljudi želelo da živi u ujedinjenoj zemlji (etničkoj Albaniji)?

Ne vidim isti nivo uticaja iz Albanije na Kosovu kao što to vidimo sa Srbijom u Bosni. Vidimo uticaj koji Beograd pokušava da ima na Severu Kosova, ne vidimo da to Kosovo čini u Albaniji.

Ali Kosovo je bilo u Srbiji čak i za one zemlje koje sada priznaju nezavisnost Kosova. One znaju da je to bila jedna država. Takođe, deo identiteta Srba, uključujući i Srbe na Severu jeste upravo Srbija?

Naravno, to je upravo slučaj. Ali u pogledu državnosti, to više nije slučaj.

Da li ste nedavno imali prilike da čitate neke udžbenike ili naučne članke na albanskom koji veoma glasno govore o jednoj zemlji Albanaca?

Ne.

Da li ste videli, na primer, zastave Velke Albanije u Severnoj Mitrovici? Izložene su mesecima, čak godinama?

Govorimo o crveno-crnoj zastavi?

Ne. Govorimo o etničkoj Albaniji, koja uključuje i deo Crne Gore, zapadnu Makedoniju, jug Srbije, deo Grčke i Albaniju uz Kosovo.

Ne, nisam.

Kako ste videli odlazeću 2021. i čemu se nadate u sledećoj?

Mislim da je bilo prilično teško. Bilo je teško. Zabrinut sam na samom kraju godine jer, nadavši se da izlazimo iz pandemije, mislim da će se način na koji poslujemo vratiti na nešto što smo ranije poznavali. Umoran sam kada pričam o normalnosti. Mislim da je nema. Mislim da se suočavamo sa daljim izazovima i to čini oblast u kojoj ja radim, a to su međunarodni odnosi, prilično teškom. Nadajmo se da će 2022. biti bolja i da ćemo se svi moći više kretati.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Autor intervjua: Tatjana Lazarević

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.