Vučić odbacio kritike da se u Srbiji guše medijske slobode: Tanjug radi bez državnih podsticaja i govori istinu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je kritike da se u Srbiji guše medijske slobode i uspostavlja državni monopol nad medijima, ističući da je njegova vlada bila „prva koja se, posle mnogo godina i mnogih reformi, odrekla svog učešća u medijima“.

U autorskom tekstu za EUobserver, Vučić je odgovorio na komentar italijanskog novinara Matea Trevisana i njegovu ocenu da se Srbija nije distancirala od ere državnih medija, i da je, u medijskoj sferi, partijski monopol uspostavila vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koja sistematski krši osnovne medijske slobode.

„Kao predsednik Srbije retko sam reagovao na medijske napade na zemlju koju predvodim, pošto sam uvek, čini mi se, bio veoma svestan da svako drugačije mišljenje i kritika služe da se stvari u našoj zemlji brzo promene, da sami napredujemo, i da se obezbedi normalno funkcionisanje i puno poštovanje demokratskih normi i zakona,“ naveo je Vučić.

Odbacujući optužbu da su mediji u Srbiji postali predmet remetilačkog državnog monopola, Vučić je naveo da je njegova vlada bila prva koja se odrekla učešća u medijima.

„Spominjete slučaj agencije Tanjug, agencije za koju su sami ti nezavisni novinari objavili čitulju u svojim novinama, na dan kada je ta državna agencija zatvorena. Danas, kada dotična agencija radi, i govori istinu, bez državnih podsticaja, ponovo je to naša krivica – države, vlade i moja, kao predsednika,“ naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je ocenio da bi „bilo lepo kada bi se mnogi u EU, a i u Srbiji, odlučili da li žele da zatvorimo državne medije, ili žele da budemo blagonakloni prema njihovom redu“.

Na kritiku da su u Srbiji novinari meta fizičkih napada, Vučić je odgovorio pitanjem koja je to zemlja EU u kojoj ima manje napada na novinare nego u Srbiji, dodajući da očekuje konkretan odgovor sa konkretnim podacima.

Primedbu da se na novinare u Srbiji na različite načine vrši pritisak, Vučić je odbacio rečima da je 90 odsto postupaka protiv novinara pokrenuto na zahtev lidera opozicije a ne vladinih predstavnika, i da on lično, „uprkos brojnim uvredama, pretnjama i klevetama,“ nikada nije uložio nijednu žalbu protiv medija ili novinara.

„Verujem da sam na taj način demonstrirao kako se treba odnositi i na koji način treba ceniti razlike,“ napisao je Vučić.

On je negirao i optužbe da vlasti guše lokalne medije, navodeći da niko nije bilo kada ili na bilo koji način zatvorio Vranjske novine, „iako je njihov tiraž na tržištu mali“, i da „nisu bile izložene nikakvom pritisku“.

Vučić je na primedbu da nisu rešena ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, naveo da je reč o ubistvima koja su se dogodila pre 30, 20 i 15 godina, a da tadašnja „takozvana demokratska vlast, o kojoj tako lepo govorite, nije pomerila nijedan od tih slučajeva sa mrtve tačke“.

„Uprkos borbi sa duhovima prošlosti, podignuta je otužnica i hapšenje optuženih je gotovo finalizovano,“ naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je dodao da već godinama sluša o ubijanju novinara u Srbiji, dok se u međuvremenu novinari ubijaju na Malti, u Slovačkoj, Bugarskoj, ranjavaju u Crnoj Gori, a u Srbiji nije bilo nijednog slučaja sa tako ozbiljnim povredama, sa izuzetkom, kako je naveo, povreda koje su članovi opozicije naneli novinarki Gordani Uzelac.

„Svestan sam da sam laka meta za svakog ko želi da napadne Srbiju zbog medijske situacije, prvenstveno zbog kratkog učešća u Miloševićevoj vladi, pre 20 godina, ali pozivam sve da koriste činjenice, a ne neku mantru stvorenu kao jedini način da se napada Srbija, koja ekonomski značajno napreduje, čiji ugled raste širom sveta i koja nastoji da reši važne regionalne probleme,“ napisao je Vučić.

On je, ipak, dodao da se sa autorom kritike slaže u jednoj stvari – da situacija u Srbiji svakako nije sjajna i da je potrebno učiniti mnogo toga da bi se ona popravila.

„Upravo zato je važno za državu da nastavi da sarađuje sa svim medijskim predstavnicima i sindikatima,“ poručio je Vučić, dodajući da su on i premijerka Ana Brnabić odlučni da pokažu političku volju da unaprede stanje u medijima.

Udruženje novinara Srbije i agencija Beta su prethodno preneli tekst EUobserver: Mediji u Srbiji trpe Miloševićevo nasleđe u kojem se opisuje gušenje medijskih sloboda u Srbiji.

Srbija se, uprkos procesu reformi pokrenutom posle obaranja režima Slobodana Miloševića, u stvarnosti nije distancirala od ere državnih medija, a u toj oblasti partijski monopol je uspostavila vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), koja, iako je formalno prihvatila pravila Evropske unije, sistematski krši osnovne medijske slobode, piše portal EUobserver.

Portal u komentaru čiji je autor novinar Mateo Trevisan, piše da u Srbji „nedostaje konkretan proboj koji bi zemlju oslobodio duhova prošlosti“.

Autor ocenjuje da je konsolidaciju partijskog medijskog sistema koji kontroliše vladajuća SNS u velikoj meri omogućio neuspešan proces privatizacije, a da takav medijski sistem podrazumeva različite oblike nedozvoljenih pritisaka koji potiču od državnih zvaničnika, političara i drugih moćnika.

EUobserver piše da je i Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju, koji je obuhvatio period od oktobra 2016. do februara 2018. godine, veoma jasno osudila pretnje, ugrožavanje i nasilje nad novinarima u Srbiji.

Navodeći da je krajem oktobra 2018. koalicija pet srpskih medijskih asocijacija prenela međunarodnoj zajednici zabrinutost zbog situacije u medijima, portal piše da je prema oceni tih udruženja porast pritisaka i nasilja direktno povezan sa jačanjem vlasti predsednika Aleksandra Vučića, koji je, kako se podseća, bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića.

Portal prenosi da izveštaj nezavisnih medijskih udruženja ukazuje da se u Srbiji javna sredstva netransparentno i proizvoljno dodeljuju provladinim medijima, da se nepoznati kandidati koji nemaju veze sa medijima često biraju u najuticajnije komisije, i da se pojedini najuticajniji izdavači i dalje ilegalno finansiraju na nivou vlade.

„Fizički napadi na novinare samo su vrh ledenog brega. Alarmantno kršenje osnovnih načela slobode medija posebno je vidljivo u rastućem broju verbalnih pretnji, sve više slučajeva kontrole, administrativnog šikaniranja, napada na imovinu i pritisaka kroz sudske postupke i kršenja novinarskog etičkog kodeksa,“ piše EUobserver.

Autor komentara kao primer nezakonitog finansiranja navodi agenciju Tanjug koja i dalje radi iako je još 2015. godine odlučeno da bude zatvorena, a koja je u međuvremenu postala „propagandno oruđe“ u vlasništvu države, iako je država zvanično odlučila da se povuče iz medija.

Istovremeno, administrativnim pritiskom, pristrasnim inspekcijama i drakonskim kaznama ugrožava se, uglavnom na lokalnom nivou, opstanak i nezavisnost medijskih kuća koje su poznate po svom kritičnom stavu, a primer su nedeljnik Vranjske, Kikindske novine i internet novine Južne vesti, piše portal.

Kao dodatni razlog za brigu, u komentaru se ističe i „vrlo upitna nezavisnost zvaničnog tela koje treba da garantuje slobodu izražavanja, Regulatornog tela za elektronske medije (REM)“ koje, kako se navodi, ne koristi svoje pravo da kažnjava kršenje zakona i ne objavljuje dokumente koji treba da obezbede transparentnost njegovog rada.

Pored toga, u Srbiji još nije na vidiku rešenje ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, piše u komentaru.

U tekstu se konstatuje da u svetlu evropske integracije Srbije, jedan od najznačajnijih nesklada imeđu retorike i akcije postoji u oblasti medijskih sloboda.

„Zato se, uprkos obimnom procesu transformacije iniciranom posle pada Slobodana Miloševića, čini da se Srbija, u stvarnosti, nije dovoljno distancirala od ere državnih medija,“ ocenje se u komentaru.