Briselski proces sredstvo integracije Srbije u EU, Mogerini kriva za ideju o razgraničenju

„Razgraničenje je ceh koji sada svi moraju da plate zbog odbijanja Srbije da prihvati realnost da je status Kosova, za većinu velikih svetskih sila, rešen,“ rekao je Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik lista Koha Ditore, gostujući u emisiji Sporazum. Sličnog mišljenja bio je i jedan od njegovih sagovornika, Bodo Veber, analitičar i bivši saradnik Berlinskog saveta za politiku demokratizacije, koji, takođe, smatra da treba prihvatiti, kako kaže – bolnu realnost, „za Srbiju i srbijansku politiku, da je Kosovo otišlo i na osnovu te realnosti rešiti odnose“. Po njemu, ključ rešenja odnosa Srba i Albanaca je  fokus „na realan život i na realne političke izazove, a to su osiguravanje institucionalnog okvira normalnog života srpske zajednice na Kosovu.“

Igranje za svoje račune: Mogerinijeva za svoj, Vučić za svoj, Tači za svoj

Bajrami upozorava da pomeranje granica nije samo „stvar Kosova i Srbije“, već da je to „regionalna i evropska priča koja ide u negativnom pravcu.“ Ističe da Srbija i Kosovo nisu sami, ni u regionu, ni u svetu.

„Mi živimo u kontekstu. Koliko god mi pričali o tome šta bi nama bilo najlepše rešenje, ono nikada neće zavisiti samo od Albanaca i Srba. Kosovska nezavisnost je rešenje do kojeg se došlo ne zato što su Albanci hteli to – da ste njih pitali to 1999. možda bi rekli ‘ne’, što ne bi svi mi živeli u jednoj državi, Albaniji – kosovska nezavisnost je u stvari kompromis. To je kompromis do kog je došao Zapad.“

Ipak, smatra da je danas većina kosovskih Albanaca protiv razmene teritorija i bilo kakve izmene granica, a razgovor o upravo ovoj temi vidi kao samovolju Hašima Tačija i nekoliko ključnih partnera.

U emisiji je govorio i direktor TV Mir – Nenad Radosavljević. O delu njegovih poruka pročitajte u: 

Radosavljević: Ljudi na Severu izgubili veru u institucije Srbije a imaju strah od pretnji iz Prištine

„Ako pitate Mogerini, Kosovo u Briselu predstavlja Tači, međutim, to nije stav većine kosovskog Parlamenta koji je mandat za predstavljanje Kosova u ovom procesu dao Vladi, ne predsedniku,“ smatra Bajrami. Podseća i da svaki sporazum koji Tači donese iz Brisela mora da bude ratifikovan u Skupštini sa 2/3 glasova, a svako ko pokuša da sačini sporazum koji neće imati taj, odgovarajući broj glasova rizikuje „političko samoubistvo“.

„Ja mislim da se ovi ljudi igraju sa nama za svoje račune. Mogerinijeva za svoj, Vučić za svoj, Tači za svoj,“ ocenio je urednik najčitanijeg dnevnog lista na albanskom jeziku na Kosovu.

Briselski proces nije za rezultat imao kompromis već da se Srbiji pomogne da prihvati realnost

Pored oštrih kritika na pregovarače ali i ulogu Visoke predstavnice za bezbednost i spoljnu politiku, Federike Mogerini, Bajrami je izneo i kritike na račun samog briselskog procesa za koji kaže da on nikada nije bio proces u kom je trebalo doći do kompromisa oko statusa Kosova. Naprotiv, to je proces koji je trebao da pomogne Srbiji da prihvati realnost, a da sa druge strane olakša život Srba na Kosovu.

Međutim, Bajrami smatra da je prilika za tako nešto izgubljena 2015. jer su dve strane želele da se igraju „političkih igara“. Podseća da se velika većina javnosti protivila ovom procesu i nije želela dijalog čiji sporazumi na kraju i nisu u potpunosti implementirani.

Najzad, pita se kako isti lideri koji nisu primenili celu prvu fazu pregovora mogu da misle da će ljudi da im veruju da sprovedu rešenje koje će doneti vekovni mir Srbima i Albancima.

Najveću kritiku koju upućuje u vezi sa briselskim procesom sastoji se u onome što on vidi kao jednostranu korist.

Bajrami objašnjava da je za Srbiju podsticaj da uđe u proces dijaloga bio proces evrointegracija. Srbija mora da definiše svoje državne granice da bi ušla u EU i ona to želi da postigne kroz ovaj dijalog. Ali time samo Srbija dobija jer iako dođe do takvog sporazuma, Kosovo će i dalje da bude u problemu zbog pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo, smatra Bajrami.

Veber o mitskom Kosovu

Bodo Veber složio se sa sagovornikom u oceni da Srpska vlada koristi pregovore sa Prištinom kako bi diktirala tempo sopstvenog pristupnog procesa Evropskoj uniji, kao i da za proces normalizacije nije ni najmanje zainteresovana, čime objašnjava stalna kočenja u njegovom sprovođenju.

„Kosovo je uvek bilo neka vrsta političkog sredstva, neko virtualno Kosovo, a ne realno Kosovo. Neko mitsko Kosovo, više teritorija nego realan prostor za život. Neko sredstvo ideologije i uvek je postojao jaz između tog virtuelnog Kosova i realne politike i realnog života,“ objašnjava Veber svoje viđenje percepcije Kosova u srpskoj naciji.

Rešenje nije u podeli, ta ideja je mrtva

Izrazio je sumnju da će do realizacije ideje razgraničenja doći.

„Rešenje jedno jeste u sveobuhvatnom sporazumu. Nije u podeli i razmeni teritorija, ta ideja, tvrdim da je već mrtva,“ izjavio je Veber.

Mogerini kriva

Poput svog sagovornika, i Veber deo krivice za rođenje ideje razgraničenja vidi u Federiki Mogerini.

„Nažalost, izgubili smo godinu dana na spinovanje i pokušaj skretanja tih pregovora u neki pogrešan pravac. Nisam siguran da će uspeti akteri, među kojima i gospođa Mogerini nosi veliku odgovornost, rekao bih i krivicu za pogrešan pravac. Taj proces se vraća sad na put realne politike i iskrenosti situacije i šta su rešenja.“

Dijalog – zatvoren proces za koji niko ne zna šta mu je cilj

O idejama razgraničenja i razmene teritorija za koje kaže da su „nebulozne i licemerne“, Veber kaže da su samo dokaz da je dijalog odavno u krizi i da je „izgubio pravac i postao sam sebi svrha – postao je ono što jeste – zatvoren proces za koji niko ne zna šta mu je cilj, mada je to bilo jasno i 2012. i 2013“.

Nebulozni unutrašnji dijalog

„Nebuloznim“ naziva i proces unutrašnjeg dijaloga u Srbiji, za koji kaže da je kroz predloge iznete u tom procesu vratio logiku politike  ‘90-tih“ i „virtuelno Kosovo“ gde je bitno „ko vlada teritorijom, a ne kako se vlada nad tom teritorijom i kakvi građani žive na toj teritoriji“.

Uspeh politike uslovljavanja

Međutim, za Vebera je briselski proces doneo i pozitivne vesti koje se ogledaju u „politici uslovljavanja.“

Uspeh politike uslovljavanja iz 2011. i 2013. je u tome, smatra Veber, što je Zapad počeo da govori jezikom političke realnosti i kao dokaz za to navodi izjavu kancelarke Merkel iz 2013. kada je, kako kaže, implicitno rekla da je vreme menjanja granica prošlo, a da paralelne institucije treba razgraditi.

Iako kaže da je u samom startu podržavao politički dijalog koji je, „uneo element političke realnosti“ u ono što Veber naziva „protivrečnom i licemernom“ politikom Srbije prema Kosovu, a to je da se o Kosovu govori kao da na njemu nema Albanaca, on ne gleda blagonaklono na trenutnu fazu ovog procesa.

Veber očekuje da će se novi tok pregovora obnoviti tek sa početkom rada nove Evropske komisije, odnosno od polovine naredne godine.

Građani žrtve spina

Na pitanje iz publike – šta je rešenje ako se izuzme mogućnost priznanja, koja je malo verovatna – Veber kaže da je takvo pitanje rezultat spina srpskih vlasti.

„Beograd jeste de facto priznao nezavisnost Kosova ulaskom u politički dijalog. Sada imamo već godinu dana spin koji kaže, „to je neprihvatljivo za nas. Pokušaćemo da uverimo Zapad da je za nas to nemoguće, da nikada Srbija neće da prizna Kosovo, da bi oni pristali na neka ‘druga rešenja’ koja nisu rešenja. Na osnovu toga što smo imali od 2013“, ja sam u potpunosti uveren da Srbija može da prizna Kosovo.“

„Nerešavanje statusnog pitanja je pokriće za nedemokratsku politiku za odsustvo vladavine prava i mislim da vi to najbolje znate,“ zaključio je Veber.

Čitavu emisiju Sporazum možete pogledati ovde: