Evropska komisija ocenjuje da Beograd i Priština, uprkos nastavku dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije, nisu ostvarili dovoljan napredak u sprovođenju preuzetih obaveza. U zasebnim izveštajima za Kosovo i Srbiju za 2026. godinu, Komisija posebno kritikuje jednostrane poteze Prištine prema institucijama koje podržava Srbija, hapšenja Srba i sprečavanje reintegracije srpskog pravosudnog osoblja. Istovremeno, Beogradu zamera lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, izostanak značajnih koraka ka utvrđivanju odgovornosti za napad u Banjskoj, ali i nesprovođenje pojedinih tehničkih sporazuma. Među retkim oblastima u kojima je zabeležen napredak nalaze se nestala lica, pravna pomoć i sloboda kretanja.
Evropska komisija objavila je 4. novembra godišnje izveštaje o napretku u procesu evropskih integracija. U posebnim poglavljima posvećenim normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nalazi i ocene iz Izveštaja za Kosovo i Izveštaja za Srbiju gotovo su identični.
U oba dokumenta Komisija konstatuje da je dijalog nastavljen redovnim sastancima glavnih pregovarača i tehničkih timova, u bilateralnom i trilateralnom formatu, ali da su na proces snažno uticala unutrašnja politička dešavanja.
U aprilu 2026. Kosovo je imenovalo ambasadora Agrona Bajramija za glavnog pregovarača, umesto dotadašnjeg zamenika premijera Besnika Bisljimija.
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas, navodi Komisija, ostaje spremna da organizuje sastanak dijaloga na najvišem nivou kada se za to steknu uslovi.
Međutim, suštinski napredak je izostao.
„Iako je ostvaren određeni napredak, sprovođenje preostalih obaveza iz dijaloga ostalo je ograničeno, dodatno otežano jednostranim potezima i retorikom koji ne doprinose normalizaciji“, ocenjuje Komisija.
Ohridski sporazum: Pravno obavezujući za obe strane, bez odlaganja i preduslova
Evropska komisija ponavlja da su i Kosovo i Srbija dužni da sprovedu sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog aneksa za primenu, dogovorenih 2023. godine, kao i sve ranije sporazume postignute u dijalogu.
Komisija podseća i na ponovno preuzimanje tih obaveza u septembru i oktobru 2024. godine.
„Obe strane treba da sprovedu sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog aneksa za primenu, kao i sve prethodne sporazume iz dijaloga, bez odlaganja i preduslova“, navodi se u dokumentu.
To, između ostalog, uključuje aranžmane za samoupravljanje srpske zajednice na Kosovu.
Od Prištine se očekuje da pokrene proces njihovog uspostavljanja, dok se od Beograda paralelno očekuje da započne priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
Komisija je izričita da nijedna strana nije ostvarila dovoljan napredak.
„Ohridski sporazum iz 2023. važeći je i pravno obavezujući za obe strane, a bilo kakve formalnosti, uključujući one koje se odnose na njegovo usvajanje ili formalizaciju, ne treba da predstavljaju prepreku njegovom sprovođenju“, navodi Evropska komisija.
Normalizacija odnosa i sprovođenje preuzetih obaveza, podseća Komisija, ostaju ključni uslovi evropskog puta obe strane.
Zajednica opština sa srpskom većinom: Nema daljeg napretka
Jedno od najvažnijih nerešenih pitanja ostaje formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Komisija konstatuje da nije bilo daljeg napretka ka njenom uspostavljanju, uprkos obavezama koje proizlaze iz Briselskog sporazuma iz 2013. i Sporazuma o opštim principima i glavnim elementima za formiranje Zajednice iz avgusta 2015. godine.
„Kosovo treba da započne proces, u skladu sa svojim obavezama iz dijaloga, uključujući one iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine“, navodi Komisija.
Od obe strane očekuje se konstruktivno angažovanje, bez daljeg odlaganja.
Komisija istovremeno naglašava da pitanje statusa institucija i službi koje podržava Srbija mora biti rešeno u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, a ne nekoordinisanim potezima.
Posebno insistira na strukturisanim konsultacijama sa predstavnicima srpske zajednice kako bi se obezbedilo njihovo stvarno učešće u ovom procesu, uz blisku saradnju sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog.
Sever Kosova: Mirno, ali krhko – kritike jednostranih poteza Prištine
Komisija ocenjuje da je situacija na severu Kosova tokom izveštajnog perioda ostala mirna, ali krhka.
Istovremeno upozorava na porast poteza i izjava koji ne doprinose normalizaciji.
„Kosovo je u više navrata preduzimalo radnje suprotne svojim obavezama iz dijaloga ili radnje koje podrivaju proces normalizacije“, navodi Evropska komisija.
Među njima posebno izdvaja policijske i administrativne postupke usmerene prema institucijama i službama koje podržava Srbija, hapšenja Srba i odbijanje povučenih ostavki srpskih sudija i tužilaca.
Komisija konstatuje da je Evropska unija 21. jula i 28. avgusta izrazila duboku zabrinutost zbog ponovljenog izostanka koordinacije kosovskih institucija, kao i negativnih posledica po lokalne zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama.
Ove kritike nalaze se u oba izveštaja Evropske komisije.
Srpske sudije i tužioci: Pokušaj reintegracije zaustavljen odlukama kosovskih institucija
Poseban deo poglavlja posvećen je neuspelom pokušaju povratka srpskog pravosudnog osoblja u kosovske institucije.
Komisija podseća da je napuštanje kosovskih institucija u novembru 2022. godine predstavljalo kršenje obaveza Srbije iz Briselskog sporazuma iz 2013. i dovelo do urušavanja ključnih rezultata Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine.
EU je od tada pozivala Beograd da podrži reintegraciju Srba u kosovske institucije, a Prištinu da je omogući.
U tom kontekstu, Komisija pozitivno ocenjuje učešće Srba u izbornim procesima tokom 2025. i 2026, uključujući preuzimanje dužnosti novoizabranih srpskih gradonačelnika u četiri opštine na severu u decembru 2025. godine.
Važan korak usledio je 15. jula 2026, kada su srpske sudije, tužioci i prateće osoblje povukli ostavke podnete tri i po godine ranije.
Komisija taj potez označava kao važan prvi korak ka otklanjanju posledica napuštanja institucija iz 2022. godine, kojim je otvoren put njihovoj reintegraciji.
Međutim, Kosovski tužilački savet, Kosovski sudski savet i tadašnji vršilac dužnosti predsednika Kosova naknadno su doneli odluke o prihvatanju već povučenih ostavki.
„Ove odluke nisu u skladu sa ciljevima i obavezama Kosova iz Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine“, ocenjuje Komisija.
U dokumentu se izričito konstatuje da Kosovo nije omogućilo reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja.
Ni naknadni konkurs za prijem srpskih tužilaca, sa predviđenom kvotom, nije dao rezultate.
Srbija: Lobiranje protiv članstva Kosova i izostanak odgovornosti za Banjsku
Pored kritika upućenih Prištini, Evropska komisija ukazuje i na postupke Beograda koje smatra suprotnim obavezama iz Ohridskog sporazuma.
„Srbija je, sa svoje strane, u više navrata postupala suprotno svojim obavezama iz Ohridskog sporazuma iz 2023, uključujući lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, naročito Savetu Evrope i Interpolu“, navodi Komisija.
Prema njenoj oceni, takvi potezi, zajedno sa zapaljivom retorikom srpskih zvaničnika, nastavljaju da podrivaju normalizaciju odnosa.
Komisija posebno ukazuje i na izostanak značajnih koraka ka utvrđivanju odgovornosti za oružani napad na Kosovsku policiju u Banjskoj, 24. septembra 2023. godine.
„Srbija nije preduzela nijedan značajan korak kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na Kosovsku policiju koji su 24. septembra 2023. u Banjskoj izvršili naoružani kosovski Srbi“, navodi se u oba izveštaja.
Most na Ibru: Tehnički uslovi ispunjeni, potrebne konsultacije
U delu o glavnom mostu na Ibru u Mitrovici, koji Komisija označava nazivom „Austerlic“, navodi se da su radovi, dodatne procene i konsultacije završeni.
Stav EU ostaje da most treba otvoriti.
Međutim, Komisija upozorava da, iako su tehnički uslovi ispunjeni, treba unaprediti koordinaciju i sadržajne konsultacije između nadležnih opština i centralnih institucija kako bi most služio svim zajednicama.
U dokumentu se beleži i promena pristupa KFOR-a u vezi sa mostom.
Energetika: Komisija Srbiji zamera nerešene prenosne kapacitete i upozorava na skuplji uvoz struje
Ovaj problem izričito je naveden i u Izveštaju za Srbiju, u poglavlju o normalizaciji odnosa sa Kosovom, a isti nalaz sadržan je i u kosovskom izveštaju.
Evropska komisija konstatuje da je nastavljena primena energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i Energetske mape puta iz 2022.
Međutim, pitanje, kako se navodi – prekograničnih prenosnih kapaciteta ostaje nerešeno.
„Srpski operator prenosnog sistema EMS još nije utvrdio neto prenosne kapacitete na interkonekciji sa Kosovom, što sprečava dodelu prekograničnih kapaciteta učesnicima na tržištu“, navodi Evropska komisija.
Komisija upozorava da ovo negativno utiče na sigurnost snabdevanja električnom energijom i konkurenciju, kao i da povećava cene uvozne električne energije.
Od Srbije se zahteva rešavanje ovog dugogodišnjeg pitanja, uključujući ispunjavanje obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici.
Administrativni prelazi: Samo dva od šest stalnih prelaza uspostavljena
Komisija konstatuje da privremeni zajednički prelazi između Kosova i Srbije nastavljaju da funkcionišu, ali da sporazum o integrisanom upravljanju prelazima nije u potpunosti sproveden.
Od šest predviđenih stalnih zajedničkih prelaza, uspostavljena su samo dva – Merdare i Mutivode.
Srbija još nije uspostavila stalne prelaze na lokacijama Jarinje–Rudnica, Končulj–Bela Zemlja i Depce–Mučibaba.
Od Srbije se takođe očekuje konstruktivno angažovanje kako bi bila omogućena izgradnja trećeg prelaza na kosovskoj strani, u području Brnjaka.
Komisija zahteva i zatvaranje „ilegalnih puteva“ i zaobilaznica, kao i nastavak zajedničkih sastanaka uz posredovanje EU na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou.
U dokumentu se navodi da je ostvaren ograničen napredak u otklanjanju nedostataka na privremenim prelazima koje održava Srbija, ali da značajni problemi i dalje postoje, uključujući pitanja zdravlja i bezbednosti.
Istovremeno, Komisija pozitivno ocenjuje potpuno stavljanje u funkciju skenera za teret na Merdaru tokom leta 2026. godine.
Prema izveštaju, to je olakšalo promet robe iz Srbije i značajno skratilo vreme čekanja.
Međutim, ograničenja za robu iz Srbije na drugim prelazima i dalje su na snazi.
Komisija zbog toga poziva Prištinu da, u skladu sa obavezama iz dijaloga, omogući slobodno kretanje robe preko svih predviđenih prelaza.
Tehnički sporazumi: Srbija nije sprovela dogovore o katastru i diplomama
U Izveštaju za Srbiju Evropska komisija posebno ukazuje na neispunjavanje obaveza Beograda u sprovođenju pojedinih tehničkih sporazuma. Ovi nalazi ponovljeni su i u izveštaju za Kosovo.
Komisija konstatuje da primena nekoliko sporazuma iz tehničkog dijaloga, postignutih 2011. i 2012. godine, ostaje nepotpuna.
Obe strane pozvane su da nastave primenu sporazuma o regionalnom predstavljanju i saradnji, koji omogućavaju učešće Kosova na regionalnim forumima.
„Nijedna strana ne treba da blokira regionalne forume zbog bilateralnih sporova“, navodi Komisija.
Posebno se konstatuje da sporazumi o katastru i prihvatanju univerzitetskih diploma nisu sprovedeni zbog neispunjavanja obaveza Srbije.
„Sprovođenje sporazuma o katastru i prihvatanju univerzitetskih diploma i dalje je na čekanju zbog toga što Srbija nije ispunila svoje obaveze“, navodi Evropska komisija.
U dokumentima se navodi i da Srbija još nije rešila pitanje izmeštenih srpskih administrativnih carinskih struktura sa kosovskim nazivima, koje funkcionišu na teritoriji Srbije.
Zakon o strancima: Evropska komisija pozdravlja primenu martovskog dogovora
Za razliku od većine nerešenih pitanja, Komisija pozitivno ocenjuje primenu dogovora od 14. marta 2026. godine o sprovođenju kosovskog Zakona o strancima.
U dokumentu se pozdravlja, prema oceni Komisije, ukupno zadovoljavajuća primena tog dogovora, kao i mogućnost da se činjenice o građanskom statusu registruju u kosovskom sistemu korišćenjem dokumenata koje su izdale institucije Srbije.
Komisija ipak podstiče Kosovo da pronađe dugoročno rešenje kojim bi svim osobama koje žive, rade ili studiraju na Kosovu bio omogućen delotvoran postupak registracije i pribavljanja neophodne dokumentacije.
Telekomunikacije: Bez napretka u rešavanju preostalih pitanja
U oblasti telekomunikacija nije ostvaren napredak u rešavanju otvorenih pitanja iz ranijih sporazuma.
Komisija zahteva od obe strane da ih u potpunosti poštuju i reše problem prekograničnog frekvencijskog ometanja između srpskih i kosovskih mobilnih operatora.
Posebno se insistira i na obezbeđivanju odgovarajućeg kvaliteta poštanskih usluga za sve zajednice.
Uzajamna pravna pomoć: Ograničen napredak posle dugotrajnog prekida od strane Beograda
Evropska komisija konstatuje ograničen napredak u oblasti uzajamne pravne pomoći između Beograda i Prištine, nakon što je Vlada Srbije odlučila da preduzme korake ka obnavljanju saradnje.
„Ograničen napredak ostvaren je nakon odluke Vlade Srbije da preduzme korake ka obnavljanju uzajamne pravne pomoći, posle dugotrajnog prekida od strane Beograda“, navodi Komisija.
Prema izveštaju, srpski sudovi ponovo su počeli da koriste kanale uzajamne pravne pomoći, ali samo u veoma ograničenom broju slučajeva.
Komisija zahteva dodatne napore kako bi se obezbedilo efikasno, dosledno i blagovremeno postupanje, uključujući i odgovore na nerešene zahteve sa Kosova.
Šta izveštaj ne otkriva: Ne navodi koliko je tačno predmeta obrađeno, kada je saradnja prekinuta, koliko je prekid trajao niti datum njenog obnavljanja. Ne precizira ni na koje se konkretne nerešene zahteve sa Kosova primedba odnosi.
Zvanične posete: Obe strane nastavljaju da odbijaju najavljene dolaske
Komisija konstatuje da ni Beograd ni Priština nisu u potpunosti sprovodili sporazum o zvaničnim posetama.
Tokom izveštajnog perioda obe strane odbijale su pojedine najavljene posete.
Istovremeno, EU pozdravlja činjenicu da su dve posete patrijarha Srpske pravoslavne crkve Kosovu, uključujući onu za pravoslavni Uskrs, kao i poseta vršioca dužnosti kosovskog ministra kulture i turizma Preševskoj dolini, protekle bez incidenata.
Međutim, Komisija upozorava da obe strane moraju omogućiti posete glavnih pregovarača, drugih zvaničnika i verskih predstavnika kada su one najavljene i organizovane u skladu sa sporazumom.
Prema izveštaju, to nije bio slučaj sa većinom najavljenih poseta.
Od zvaničnih posetilaca istovremeno se očekuje uzdržavanje od izjava i ponašanja koji izazivaju podele.
Nestala lica: Jedan od retkih konkretnih pomaka
Evropska komisija posebno izdvaja određeni napredak u rešavanju pitanja nestalih lica.
U januaru 2026. održan je prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, sa ciljem unapređenja sprovođenja političke Deklaracije o nestalim licima iz maja 2023. godine.
U aprilu je usledio tehnički sastanak posvećen pristupu arhivama.
Komisija ocenjuje da je time postignut napredak u operacionalizaciji Deklaracije iz 2023, ali naglašava da je potrebna dalja saradnja.
Obe strane pozvane su da se uzdrže od politizacije ovog humanitarnog pitanja.
Zaključak Komisije: Dovoljno razgovora, nedovoljno sprovođenja
Evropska komisija zaključuje da su Beograd i Priština nastavili da učestvuju u dijalogu uz posredovanje EU, ali da njihovo angažovanje nije dovelo do dovoljnog sprovođenja obaveza.
„Osim u oblasti nestalih lica, nijedna strana nije ostvarila primetan napredak u sprovođenju Ohridskog sporazuma iz 2023. godine“, konstatuje Komisija.
Iako su pomaci zabeleženi u pitanjima nestalih lica, međusobne pravne pomoći i slobode kretanja, više ključnih sporazuma ostalo je nesprovedeno, dok su pojedini raniji rezultati dijaloga narušeni.
Komisija zato od Beograda i Prištine zahteva veću posvećenost preuzetim obavezama, uzdržavanje od jednostranih postupaka i retorike koji štete normalizaciji i konstruktivno rešavanje otvorenih pitanja.
U oba izveštaja ponovljeno je upozorenje da normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov evropskog puta i Kosova i Srbije, uz rizik da obe strane, ukoliko napredak izostane, propuste važne mogućnosti u procesu evropskih integracija.
Opširnije o izveštaju u:
Iz izveštaja EK: Ograničenja za robu iz Srbije remete snabdevanje i privrednu aktivnost u…
Izveštaj EK 2026 o Kosovu: Pravosuđe bez napretka, srpske sudije bez povratka, opštine sa…
Marta Kos: Izmene zakona o Specijalizovanim većima mogu da ugroze napredak Kosova ka EU
Kalas: Lideri Beograda i Prištine obećali zajednički sastanak, sada se čeka formiranje nove vlade…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
