„Ako bismo ove podatke i tretirali kao tačne, onda moramo da postavimo pitanje legitimiteta Srpske liste kao najjače političke partije na KiM“, ocenjuje profesorka Emilija Marković, dovodeći u pitanje tvrdnju Srpske liste da uživa poverenje više od 90 odsto Srba na Kosovu. U autorskom tekstu upućenom KoSSevu ona kritikuje dosadašnju politiku Beograda i Srpske liste prema Kosovu, ali i poručuje da promena vlasti u Srbiji ne bi ugrozila plate, penzije i druga primanja Srba na Kosovu.
Vanredna profesorka Učiteljskog fakulteta u Prizrenu sa privremenim sedištem u Leposaviću Emilija Marković jedna je od četvoro profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici koji su se našli na izbornoj listi „Studenti pobeđuju“. U autorskom tekstu osvrće se na položaj Srba na Kosovu i odgovornost Srpske liste i dosadašnje vlasti u Beogradu.
Marković, koja je na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra bila na 155. mestu Studentske liste, analizira izbornu izlaznost i rezultate glasanja Srba sa Kosova. Iznosi niz kritika na račun političkih sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, kao i postupanja Srpske liste tokom proteklih godina.
Posebno se osvrće na položaj preostalih institucija Srbije na Kosovu, odnos prema zaposlenima i pritiske na birače. Tvrdi da isplata plata, penzija i socijalnih davanja ne bi bila dovedena u pitanje promenom vlasti u Beogradu, ali i najavljuje preispitivanje načina trošenja budžetskih sredstava.
Njeno, prema dostupnim informacijama, prvo opširnije samostalno obraćanje o kosovskoj politici otkako se našla na Studentskoj listi, usledilo je uz javne istupe i drugih kandidata ove liste sa istog univerziteta, profesora Milene Petrović i Jugoslava Gašića, koji su prethodno u više navrata govorili o odnosu buduće vlasti u Srbiji prema Kosovu, preostalim institucijama i sporazumima Beograda i Prištine.
Autorski tekst profesorke Emilije Marković prenosimo u celosti, bez redakcijskih intervencija. Stavovi i tvrdnje izneti u tekstu pripadaju autorki.
Šest dana nakon izbora u Srbiji, održanih 25. 10. 2026, oglasilo se Prošireno predsedništvo Srpske liste, imenujući sebe kao političku partiju koja uživa poverenje više od 90% Srba na Kosovu i Metohiji.
Ako analiziramo rezultate poslednjih izbora i to kako su glasali Srbi sa Kosova i Metohije, videćemo da je na izbore izašlo nešto više od trećine upisanog biračkog tela (35,48%), od čega je SNS osvojio 71,97% glasova dok je Studentska lista – Studenti pobeđuju osvojila 20,6% glasova izašlih birača, a SNS-u je pripalo malo više od 3% glasova.
Ovakav postotak izašlih u odnosu na ukupnu izlaznost ljudi na teritoriji Republike Srbije nameće pitanje validnosti biračkog spiska na teritoriji Kosova i Metohije, koji je uvek korišćen za zloupotrebu izbornog procesa.
Ako bismo ove podatke i tretirali kao tačne, onda moramo da postavimo pitanje legitimiteta Srpske liste kao najjače političke partije na KiM. Osvajanje oko 72% glasova na izlaznost trećine birača (25.660 glasova od 100.465 upisanih birača) predstavlja rezultat koji obuhvata tek četvrtinu biračkog tela.
Ovi birači glasali su na teritoriji Raške, Kuršumlije, Vranja i Tutina, gde inače glasaju od aprila 2022, kada su vlasti u Prištini zabranile održavanje srpskih izbora na teritoriji KiM.
Održavanje srpskih izbora na teritoriji KiM, Priština uslovljava direktnim zvaničnim zahtevom Republike Srbije, upućenim Vladi tzv. Kosova, što bi se tretiralo kao vid međudržavne saradnje.
Kada su u pitanju lokalni izbori, potpisivanjem Briselskog sporazuma Ivica Dačić se kao potpisnik obavezao na izlazak Srba na lokalne izbore u organizaciji tzv. Republike Kosovo. Na ovo je Srpska lista pristala.
Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, narodni poslanici Srpske liste od 2014. počinju da polažu zakletvu tzv. Republici Kosovo u parlamentu u Prištini.
Da li su ovime odbranjeni interesi Srba na Kosovu i Metohiji?
Ne, samo su silom naterani na izlazak na lokalne izbore, a nakon toga su korišćeni za interese Srpske napredne stranke i Srpske liste tokom parlamentarnih izbora u Republici Srbiji.
U institucijama su vršeni pritisci na zaposlene za izlazak na izbore i glasanje, prećeno im je gubitkom posla, traženo im je slikanje glasačkih listića, a povrh svega tokom izbornog procesa pojavljivali su se neki čudni ljudi pod maskama.
Prihvatanjem Francusko-nemačkog sporazuma, između ostalog, dogovoreni su:
-
međusobno priznavanje dokumenata i simbola, uključujući diplome, pasoše, registarske tablice, carinske marke;
-
jednakost suvereniteta obeju „država”, poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta (na šta se predstavnici Srpske liste zaklinju u Parlamentu tzv. Kosova);
-
mirno rešavanje sporova između dve strane;
-
neprotivljenje Srbije članstvu tzv. Republike Kosovo u međunarodnim organizacijama, kao i da nijedna strana neće blokirati drugu u napredovanju ka EU;
-
sveobuhvatna normalizacija odnosa uz produbljivanje saradnje u oblastima ekonomije, nauke, sporta, tehnologije, pošte, telekomunikacija, zdravstva, kulture itd.;
-
odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu (kroz ZSO), što obuhvata finansijsku pomoć Republike Srbije, mogućnost pružanja usluga u određenim oblastima i direktnu komunikaciju srpske zajednice sa Vladom tzv. Republike Kosovo;
-
razmena stalnih misija osnovanih u sedištu odgovarajuće Vlade.
Marko Đurić, tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i predstavnici Srpske liste, proglasili su ovakav sporazum velikim uspehom, uz gromoglasan poklič: „Aco, Srbine!”
Čuvenih „5:0” za rezultat je imalo:
-
formiranje granica i carina umesto administrativnih prelaza;
-
predavanje prinadležnosti za sudstvo i policiju prištinskim ustanovama;
-
predavanje katastra;
-
ukidanje srpskih registarskih tablica, platnog prometa, dinara kao platežnog sredstva;
-
prepuštanje pozivnog broja za tzv. Kosovo;
-
predavanje elektro-energetskog sistema i jezera Gazivode;
-
ukidanje validnosti srpskih dokumenata i priznavanje dokumenata tzv. Kosova.
Ovime je došlo do ukidanja gotovo svih elemenata državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, a da zauzvrat nije dobijeno ništa.
Trenutno je na delu udar na poslednje srpske institucije – zdravstvo i prosvetu, kao i pokušaj njihove integracije u kosovski pravni sistem.
Uvođenjem Zakona o strancima 15. 3. 2026, čija puna primena počinje za nekoliko meseci 15. 3. 2027, Srbi na Kosovu i Metohiji postaju stranci.
I sve ovo dešava se uz saglasnost Srpske liste koja se nijednim potezom nije oduprla niti ukazala vlastima u Beogradu na posledice ovakvih akata.
A posledice se ogledaju u velikom odlivu srpskog stanovništva sa prostora Kosova i Metohije i gotovo praznim gradovima.
Kosovska policija hapsi Srbe gotovo svakodnevno, ruši se srpska imovina na Gazivodama, zaštite nema niotkuda.
Objavljuju se samo bleda saopštenja Srpske liste, koja nikada nikoga nisu uspela da odbrane.
Toliko o borbi Srpske liste za opstanak, interese i prava Srba na KiM.
Danas, nakon izbora, zastrašuju se ljudi time da će ostati bez primanja, a Srpska lista se predstavlja kao jedini garant finansijske sigurnosti.
Studentska lista nikada nije dovela u pitanje isplatu plata, penzija, socijalnih davanja na Kosovu i Metohiji niti institucionalnu povezanost sa Beogradom.
Naprotiv, ne samo da će se održati kontinuitet finansijskih davanja za pomenute prinadležnosti, već se planira i ulaganje u infrastrukturu, ali uz raspisivanje tendera i racionalno trošenje budžetskog novca što će doprineti poboljšanju standarda svake porodice na Kosovu i Metohiji.
Informacije koje kruže, a koje ćemo proveriti kada Studentska lista uspostavi efektivnu vlast, govore o višestrukim radnim mestima pripadnika Srpske liste i članova njihovih porodica, koja se finansiraju iz budžetskih sredstava, dok mnoge porodice napuštaju Kosovo i Metohiju zbog bednih ekonomskih prilika u kojima žive, ne želeći da se povinuju Srpskoj listi i njenim, u najmanju ruku, manipulacijama i pretnjama.
Ovo izgleda izaziva najveću zabrinutost Srpske liste.
Takođe, ni pranje novca, ukoliko ga je bilo, kroz više puta izvođene, loše izvedene ili potpuno neizvedene projekte neće biti moguće.
Studentski pokret i Studentska lista – Studenti pobeđuju insistira na poštovanju Ustava Republike Srbije na koji je Srpska lista poodavno zaboravila.
Prema Ustavu, Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, te ćemo se tako i ponašati.
Autor: prof. dr Emilija Marković
Proaktiv pita Srpsku listu odakle joj podaci o profesorki Petrović i otvara pitanje političke…
Profesori Petrović i Gašić: „Sa Kosova nas mogu oterati samo SNS i Srpska lista“…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
