Kosovske bezbednosne snage (KBS) dobile su još 20 vojnih kamiona nemačke proizvodnje – 12 vozila „Mercedes-Benz Unimog“ i osam kamiona „Rheinmetall“, saopštio je danas kosovski premijer Aljbin Kurti. Sa ranije nabavljenih 15 kamiona „Rheinmetall“, njihov broj u ove dve kategorije sada je povećan na 35. Kurti najavljuje i nove isporuke tokom 2027. godine. Nabavka dolazi šest dana nakon polaganja zakletve 515 novih pripadnika KBS-a, kada je kosovski premijer ponovio plan ulaganja više od milijardu evra u odbranu i početka proizvodnje municije u Đakovici do kraja godine. Sve se odvija u okviru desetogodišnje transformacije KBS-a, započete 2018. godine, nakon što je Priština, zbog nedostatka podrške srpskih poslanika za ustavne izmene, odlučila da mandat ove formacije proširi usvajanjem zakona.
Kosovski premijer Aljbin Kurti objavio je danas da je Kosovskim bezbednosnim snagama isporučeno 12 vojnih kamiona „Mercedes-Benz Unimog 5T“, sa pogonom na sva četiri točka (4×4), dok je dan ranije stiglo još osam kamiona „Rheinmetall“ konfiguracije 8×8.
Ova vozila pridodata su postojećoj floti od 15 kamiona „Rheinmetall“, čime je broj kamiona u pomenute dve kategorije dostigao 35.
Istovremeno, Kurti je najavio da je kupljeno još nekoliko desetina vozila oba proizvođača, čije se isporuke očekuju tokom 2027. godine.
Tačan broj dodatno naručenih kamiona, kao ni vrednost najnovije nabavke, nije naveo.
Kamioni za zahtevne terene i logističku podršku
Prema Kurtijevim rečima, „Mercedes-Benz Unimog 5T“ namenjen je kretanju po zahtevnim terenima, uključujući planinska područja, ali i asfaltirane puteve.
Kamioni „Rheinmetall“ sa konfiguracijom 8×8 trebalo bi da dodatno unaprede transportne mogućnosti KBS-a i obezbede efikasniju logističku podršku.
Kurti je naglasio da modernizacija oružanih snaga ne podrazumeva isključivo nabavku naoružanja i borbene opreme, već i razvoj kapaciteta neophodnih za transport, snabdevanje i operativno delovanje.
„Moderna vojska ne gradi se samo naoružanjem i borbenom opremom, već i kapacitetima koji joj omogućavaju da se kreće, snabdeva i efikasno deluje“, poručio je Kurti.
Prema njegovim rečima, ove investicije deo su opredeljenja za jačanje odbrambenih kapaciteta Kosova u skladu sa NATO standardima, sa ciljem obezbeđivanja sigurnosti svih građana.
Prvih 15 kamiona predstavljeno još 2024. godine
Nabavka kamiona „Rheinmetall“ nije nova.
KBS je 12. marta 2024. godine dobio 15 multifunkcionalnih vojnih kamiona „Rheinmetall MAN HX2“, sa konfiguracijom 8×8.
Deset vozila kupljeno je sredstvima iz kosovskog budžeta, dok je preostalih pet dobijeno kao donacija.
Novu opremu tada su obišli kosovski premijer Aljbin Kurti, ministar odbrane Ejup Maćedonci i komandant KBS-a Baškim Jašari.
Maćedonci je tom prilikom isticao mogućnosti kamiona za transport municije na zahtevnim terenima, kao i njihove sisteme zaštite.
„Karakteristike ovog vojnog kamiona su veoma impresivne. Zahvaljujući različitim sistemima pomoći, HX2 nudi vojnicima i civilnom okruženju veću sigurnost u svakodnevnoj upotrebi vozila i garantuje znatno veću zaštitu u kabini“, naveo je tada Maćedonci.
Prema tadašnjem obrazloženju, kamioni su bili namenjeni logističkim i taktičkim operacijama.
Prošle nedelje 515 novih vojnika, ove još 209 regruta na obuci
Nabavka novih vozila dolazi u nedelji u kojoj je najavljeno i povećanje ljudstva Kosovskih bezbednosnih snaga.
U petak, 23. oktobra, u kasarni „Adem Jašari“ u Prištini zakletvu je položilo 515 novih pripadnika KBS-a, što je, prema Ministarstvu odbrane, najveća generacija do sada.
Pre polaganja zakletve prošli su devetonedeljnu osnovnu obuku.
Prema današnjoj Kurtijevoj objavi, početkom ove nedelje još 209 regruta započelo je vojnu obuku.
Tako je u razmaku od svega nekoliko dana predstavljeno povećanje broja pripadnika KBS-a, uz najnovije isporuke vojnih transportnih vozila.
Milijarda evra za odbranu i fabrika municije u Đakovici
Na ceremoniji polaganja zakletve 515 novih pripadnika KBS-a, 23. oktobra, premijer Aljbin Kurti ponovio je da njegova vlada planira ulaganja veća od milijardu evra u vojsku tokom aktuelnog mandata.
Prema njegovim rečima, vrednost dosadašnjih nabavki naoružanja premašila je 430 miliona evra.
Kurti je tada naveo da je tokom prethodnog mandata budžet za odbranu utrostručen, kao i da je regrutovano 3.220 novih pripadnika, čime je brojnost KBS-a više nego udvostručena.
„Tokom prethodnog mandata utrostručili smo budžet vojske. U ovom mandatu naše opredeljenje je da uložimo više od milijardu evra u vojsku“, poručio je Kurti.
Govoreći o dosadašnjim nabavkama, naveo je da KBS raspolaže bespilotnim letelicama „Bayraktar“ i „SkyDagger“, kao i sa više od 40 vrsta lakog i teškog naoružanja.
„Naš cilj je jasan – da branimo svoju domovinu i da naša vojska postane deo NATO-a“, izjavio je.
Ponovio je i najavu da će do kraja 2026. godine započeti proizvodnja municije u fabrici koja se gradi u selu Jahoc kod Đakovice.
Radovi na fabrici počeli su u maju, a najavljena je proizvodnja municije kalibra 5,56 i 7,62 milimetra, dok je za naredne faze predviđen i razvoj bespilotnih letelica.
Za razvoj namenske industrije u Đakovici izdvojeno je zemljište površine 140 hektara, od čega je 19 hektara predviđeno za fabriku municije.
Uporedo sa ulaganjem u opremu i ljudstvo, Priština razvija i vojnu saradnju sa Albanijom i Hrvatskom.
KBS je od 21. septembra do 2. oktobra učestvovao u zajedničkoj terenskoj vežbi „Štit hrabrosti 2026“, uz pripadnike Kosovske policije i partnerskih snaga SAD, Hrvatske i Albanije. Vežba je bila organizovana na području Glogovca, Obilića, Kosova Polja i Prištine.
Istovremeno, kosovske institucije razmatraju i razvoj nove bezbednosne strukture – žandarmerije, o čemu je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja nedavno razgovarao sa italijanskim zvaničnicima.
Transformacija KBS-a: Kada nije prošla ustavna promena, Priština se odlučila za zakonski put
Najnovija nabavka vojnih kamiona, povećanje broja pripadnika i ulaganja u naoružanje deo su desetogodišnjeg procesa transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, koji je započet u decembru 2018. godine i trebalo bi da bude završen 2028.
Međutim, početku ovog procesa prethodili su višegodišnji neuspešni pokušaji da se promena mandata KBS-a sprovede ustavnim putem.
Za ustavne izmene bila je potrebna dvotrećinska većina svih poslanika Skupštine Kosova, ali i dvotrećinska podrška poslanika nevećinskih zajednica. Od 20 mesta rezervisanih za nevećinske zajednice, deset pripada srpskoj zajednici.
Kako srpski poslanici nisu podržavali formiranje kosovske vojske, neophodnu većinu za promenu Ustava nije bilo moguće obezbediti.
Zato su kosovske vlasti odlučile da zaobiđu ovu ustavnu prepreku tako što će mandat, nadležnosti i organizaciju KBS-a promeniti usvajanjem zakona, za koje nije potrebna dvostruka većina.
Još u martu 2017. godine tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači pokrenuo je inicijativu za transformaciju KBS-a putem zakona, bez izmene Ustava.
Takvom pristupu usprotivili su se NATO i tadašnji američki zvaničnici.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je tada da će Alijansa, ukoliko se mandat KBS-a promeni zakonom umesto ustavnim amandmanima, morati da preispita nivo svoje podrške, naročito u oblasti izgradnje kapaciteta.
„U prethodnim godinama NATO je podržao razvoj KBS-a kao profesionalnih, sve više multietničkih snaga. Struktura, mandat i misija KBS-a stvar su za lokalne kosovske institucije, u skladu sa ustavnim zakonom. Međutim, ukoliko se mandat KBS-a razvije na način na koji je to predloženo, NATO će morati da preispita svoj nivo predanosti, posebno u smislu izgradnje kapaciteta“, poručio je Stoltenberg.
I Ambasada SAD u Prištini tada je upozorila da bi donošenje zakona bez ustavnih izmena moglo da dovede do preispitivanja bilateralne saradnje sa KBS-om.
Tačijeva inicijativa nije sprovedena, ali se godinu dana kasnije, tokom mandata Vlade Ramuša Haradinaja, Priština vratila istom modelu.
Skupština Kosova je 14. decembra 2018. usvojila tri zakona kojima su proširene nadležnosti KBS-a, uređena služba u ovoj formaciji i Ministarstvo KBS-a transformisano u Ministarstvo odbrane.
Tako je proces transformacije započet bez ustavnih amandmana i bez podrške srpskih poslanika, koji nisu učestvovali u glasanju.
Srpska lista je tada najavljivala žalbu Ustavnom sudu Kosova, ali je nije podnela u zakonskom roku.
NATO najavio preispitivanje saradnje, pojedine članice nastavile podršku
Usvajanje zakona u decembru 2018. izazvalo je nove reakcije međunarodnih aktera.
Stoltenberg je tada ponovio da će Severnoatlantski savet morati da preispita nivo saradnje sa KBS-om, ocenjujući da je odluka doneta u pogrešnom trenutku, uprkos ranije iznetim rezervama Alijanse.
Evropska unija podržala je stav NATO-a da promena mandata KBS-a treba da bude postepena, inkluzivna i u skladu sa kosovskim Ustavom.
Međutim, među zapadnim partnerima Prištine nije postojalo jedinstveno protivljenje samom razvoju vojnih kapaciteta.
SAD su po usvajanju zakona podržale početak dugoročnog procesa transformacije KBS-a, dok je Nemačka pozvala da se proces odvija uz koordinaciju sa NATO-om i učešće svih zajednica.
Iako NATO kao Alijansa formalno nije podržao način transformacije KBS-a u vojsku, pojedine države članice nastavile su bilateralnu vojnu saradnju sa Prištinom.
Među najznačajnijim partnerima u opremanju, donacijama, obuci i razvoju vojnih kapaciteta KBS-a nalaze se SAD, Turska, Nemačka, Velika Britanija i Hrvatska.
Saradnja pojedinih članica NATO-a sa KBS-om nastavljena je i tokom procesa transformacije, uključujući nabavke opreme, donacije i obuke.
Upravo kroz takvu saradnju Priština je poslednjih godina nabavljala vojna vozila, naoružanje i bespilotne letelice, dok su pripadnici KBS-a učestvovali u međunarodnim obukama i vežbama.
Ograničenje za sever Kosova ostaje na snazi
Uprkos intenziviranju transformacije, za raspoređivanje KBS-a na severu Kosova i dalje važi ograničenje iz sporazuma sa NATO-om iz 2013. godine.
Prema tom dogovoru, koji je prihvatio tadašnji kosovski premijer Hašim Tači, za ulazak KBS-a na sever potrebna je prethodna saglasnost komandanta KFOR-a.
Kurti je u maju ove godine izjavio da će doći dan kada će KBS biti raspoređen i na severu, ali da će se to dogoditi u saradnji sa NATO-om.
KFOR, u međuvremenu, nastavlja da deluje kao međunarodna vojna misija na Kosovu, sa mandatom zasnovanim na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, čiji je zadatak očuvanje bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
