Predsednica Kosova Justina Široka-Pulja vratila je danas Skupštini na ponovno razmatranje izmene Zakona o Specijalizovanim većima, i to na zahtev same Demokratske partije Kosova (PDK), koja je pre samo 16 dana insistirala na njihovom hitnom usvajanju. PDK sada tvrdi da je potrebno dodatno doraditi pojedine odredbe kako bi se omogućila primena zakona, dok predsednica ukazuje na pitanja nadležnosti i mandata suda u Hagu, kao i zaštite ustavnih prava optuženih. Ovaj politički zaokret izazvao je oštre reakcije: lider LDK Ljumir Abdidžiku podseća da su protivnici zakona proglašavani izdajnicima, Ramuš Haradinaj govori o „velikoj sramoti“, a bivši poslanik PDK Bekim Hadžiju traži ostavku celokupnog partijskog rukovodstva.
Predsednica Kosova Justina Široka-Pulja vratila je danas, 22. oktobra, Skupštini na ponovno razmatranje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, koji je usvojen 6. oktobra, na inicijativu Demokratske partije Kosova.
Odluku je donela nakon što joj je poslanička grupa PDK, kao predlagač zakonskih izmena, uputila zvaničan zahtev da se zakon ponovo razmotri.
Prema saopštenju Predsedništva, ponovno razmatranje posebno se odnosi na odredbe kojima se uređuju nadležnosti i mandat Specijalizovanih veća, kao i garantovanje ustavnih prava osoba kojima se sudi pred ovim sudom.
Predsednica je u obrazloženju istakla doprinos OVK i njenih nekadašnjih lidera, uz podsećanje da je podržala deklaraciju Skupštine Kosova od 28. septembra, koja se odnosila na prvostepenu presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju.
U saopštenju se navodi i da Široka-Pulja nastavlja konsultacije sa predstavnicima nadležnih institucija radi koordinacije institucionalnih i diplomatskih aktivnosti u vezi sa zaštitom prava bivših lidera OVK kojima se sudi u Hagu.
PDK: Ne povlačimo zakon, želimo da otklonimo prepreke za njegovu primenu
PDK je danas, u zvaničnom zahtevu predsednici, navela da je nakon opsežnih konsultacija zaključila da je potrebno dodatno doraditi pojedine odredbe zakona.
Iz ove stranke tvrde da cilj nije odustajanje od izmena, već jačanje pravne sigurnosti i otklanjanje mogućih prepreka za njihovu primenu.
„Zakon je u najvećoj meri završen. Ponovno razmatranje ima za cilj završnu stručnu proveru i rešavanje pitanja koja bi mogla da otežaju njegovu primenu. Zahtev se odnosi na vraćanje zakona Skupštini, a ne Vladi, niti na započinjanje postupka iz početka“, navela je PDK.
Stranka očekuje da zakon ponovo bude usvojen u narednim nedeljama.
Pozvala je i pravne stručnjake, uključujući instituciju Ombudsmana, da dostave konkretne predloge za unapređenje zakonskog teksta.
PDK je poručila da ostaje pri inicijativi i da neće odustati od stupanja zakona na snagu. Istovremeno se založila za koordinisanu državnu strategiju u žalbenom postupku pred Specijalizovanim većima, uključujući finansijsku i stručnu podršku odbrani.
Abdidžiku: Zakon ste vratili, a gde ćete sa blatom koje ste bacili na LDK?
Jednu od najoštrijih reakcija uputio je predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljjumir Abdidžiku.
On je podsetio na optužbe koje su predstavnici njegove stranke trpeli zbog protivljenja usvajanju zakonskih izmena i tvrdnji da one neće proizvesti očekivane pravne posledice.
„Zakon ste vratili. Ali gde ćete sa blatom koje ste bacili na LDK? Vređali ste nas, proglašavali izdajnicima, otišli toliko daleko da ste LDK predstavljali kao protivnika OVK. Naša imena stavljali ste uz imena Srpske liste, zato što smo govorili ono što niste želeli da čujete – istinu“, poručio je Abdidžiku.
On je ponovio stav da usvojene izmene, prema njegovom mišljenju, nemaju i neće imati pravno dejstvo.
Abdidžiku je ocenio da je njegova stranka ostala dosledna svom stavu uprkos političkim napadima.
„Rat OVK je svetinja. On se brani radom i razumom. Ne ovako“, zaključio je predsednik LDK.
Haradinaj: Velika sramota i težak udarac za Kosovo
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramuš Haradinaj, čija je stranka podržala izmene zakona, takođe je oštro reagovao.
Vraćanje zakona Skupštini nazvao je velikom sramotom i teškim udarcem za Kosovo.
Poručio je da sramota treba trajno da prati sve koji su, kako je naveo, učestvovali u ovoj političkoj igri.
Još oštriji prema rukovodstvu PDK bio je bivši poslanik te stranke Bekim Hadžiju.
On je zatražio ostavke celokupnog partijskog rukovodstva i sazivanje sednice Glavnog odbora u roku od 48 sati, kako bi bilo imenovano privremeno rukovodstvo.
Prema njegovoj oceni, politički interesi ne smeju se stavljati ispred OVK, sudbine njenih bivših lidera i budućnosti Kosova.
Samo dan ranije, Bedri Hamza podneo je ostavku na mesto predsednika PDK, a rukovođenje strankom do unutarstranačkih izbora preuzela je Vljora Čitaku.
Od hitnog usvajanja do zahteva za vraćanje: Šta se dogodilo od 5. oktobra?
Odluka predsednice otvara i pitanje političke odgovornosti za postupak usvajanja zakona, koji je pre nešto više od dve nedelje bio jedna od glavnih tačaka spora između PDK i Samoopredeljenja.
PDK je početkom oktobra insistirala da izmene Zakona o Specijalizovanim većima budu usvojene pre izbora predsednika Kosova.
Skupština je 5. oktobra usvojila predlog u prvom čitanju sa 90 glasova za.
Istog dana, ispred Skupštine održani su protesti pristalica bivših lidera OVK. Demonstranti su zahtevali hitno usvajanje zakona, a protesti su prerasli u sukobe sa policijom, koja je upotrebila suzavac i vodene topove.
Skupštinska sednica završena je bez drugog čitanja. Poslanici PDK i AAK ostali su u sali, dok su demonstranti ispred zgrade nastavili okupljanje.
Narednog dana, 6. oktobra, premijer Aljbin Kurti insistirao je na poštovanju poslovničkog roka od 72 sata između prvog i drugog čitanja.
PDK je, međutim, zahtevala da zakon bude usvojen bez odlaganja.
U poslednjim satima pred istek ustavnog roka za izbor predsednika postignut je politički dogovor.
Skupština je odlučila da odstupi od uobičajenog roka između dva čitanja i kasno uveče usvojila izmene zakona.
PDK je istovremeno prihvatila kandidaturu Justine Široka-Pulje, koju je predložio Kurti, i istakla Eljizu Hodžu kao protivkandidatkinju.
Široka-Pulja je potom, u prvim satima 7. oktobra, izabrana za predsednicu Kosova.
Šesnaest dana kasnije, upravo stranka koja je insistirala na ubrzanom usvajanju zakona zatražila je da ga predsednica vrati Skupštini.
Šta je zapravo predviđeno spornim izmenama?
Predlog PDK predviđa značajno ograničavanje nadležnosti Specijalizovanih veća u Hagu.
Prema usvojenom tekstu, njihova nadležnost bila bi vezana za dela neposredno povezana sa navodima iz izveštaja Dika Martija iz 2011. godine, uključujući navode o nezakonitom uzimanju i trgovini ljudskim organima.
Predviđeno je da se drugi predmeti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti prenesu kosovskom pravosuđu.
Izmene obuhvataju i ograničavanje maksimalne zatvorske kazne na 15 godina, promene u žalbenim postupcima, kao i mogućnost izdržavanja kazni na Kosovu.
Detalji su predstavljeni u našoj nedavnoj analizi predloženih izmena zakona.
Evropska unija je nakon usvajanja izrazila ozbiljnu zabrinutost.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je izmene kao neprihvatljive i suprotne međunarodnim obavezama Kosova prema Evropskoj uniji.
Ovu ocenu je ponovila i 16. oktobra.
Predsednica Specijalizovanih veća Ekaterina Trendafilova takođe je 20. oktobra, u video-obraćanju, naglasila nezavisnost sudija i poručila da niko ne može da im diktira kako će primenjivati zakon.
Šta sada sledi?
Prema članu 80 Ustava Kosova, predsednica ima pravo da samo jednom vrati usvojeni zakon Skupštini na ponovno razmatranje, uz obavezu da obrazloži razloge takve odluke.
Za ponovno usvajanje vraćenog zakona potrebna je većina glasova svih poslanika Skupštine, odnosno najmanje 61 glas.
Ukoliko Skupština ponovo usvoji zakon potrebnom većinom, on se smatra proglašenim.
Vraćanjem zakona nije automatski poništena prethodna skupštinska odluka, ali izmene nisu stupile na snagu. Ostaje da se vidi koje će odredbe biti promenjene i da li će ponovo biti obezbeđena podrška stranaka koje su za njih glasale 6. oktobra.
Ostaje otvoreno i pitanje kakav bi pravni učinak izmene mogle imati na postupke pred Specijalizovanim većima, naročito imajući u vidu protivljenje Evropske unije i stav predstavnika suda o njegovoj nezavisnosti.
Presuda četvorici bivših lidera OVK – povod za izmene
Inicijativa PDK pokrenuta je nakon što su Specijalizovana veća u Hagu 16. septembra prvostepeno osudila Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.
Oni su istovremeno oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti.
Presuda nije pravosnažna, a rok za najavu žalbi produžen je do 27. novembra.
Vlada Kosova je 14. oktobra donela odluku o formiranju radne grupe za podršku žalbenom postupku, koju koordinira Gljauk Konjufca.
Današnjom odlukom predsednice zakonske izmene ponovo su vraćene u središte političkog spora, ovog puta nakon što je i sama PDK ocenila da tekst koji je hitno usvojen početkom oktobra zahteva dodatnu proveru.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
