Ombudsman Kosova Naim Ćeljaj još razmatra zahtev 24 predstavnika civilnog društva, akademske zajednice i drugih javnih aktera da pred Ustavnim sudom pokrene pitanje ustavnosti ključnih odredaba Zakona o Specijalizovanim većima. Ćeljaj kaže da su neka od pitanja iz zahteva i ranije, u različitim oblicima, bila predmet njegovog rada, dok potpisnici navode da sa njegovom institucijom već vode razgovore i očekuju odluku nakon pravne i ustavne analize.
„Imajući u vidu značaj i prirodu pokrenutih pitanja, ona će biti pažljivo i u celosti analizirana, uključujući sve pravne i ustavne aspekte koji su sa njima povezani“, rekao je Ćeljaj za Kohu u subotu.
Dodao je da će, po završetku razmatranja, institucija Ombudsmana odlučiti o daljim koracima u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima.
Zahtev mu je prošlog meseca uputilo 24 potpisnika, među kojima su predstavnici akademske zajednice, istraživači i aktivisti. Oni traže da Ombudsman pred Ustavnim sudom pokrene pitanje da li su pojedine odredbe Zakona o Specijalizovanim većima, kao i način na koji se taj zakon primenjuje, ostali u granicama koje je postavio Ustav.
Jedan od inicijatora, Ramadan Iljazi, rekao je za Kohu da su se pojedini potpisnici već sastali sa Ćeljajem i da im je rečeno da se zahtev razmatra i sa stanovišta prihvatljivosti i sa stanovišta sadržine.
„Ne smatramo da je bilo kašnjenja, imajući u vidu pravnu složenost i značaj pitanja“, rekao je Iljazi, dodajući da odluka o eventualnom upućivanju predmeta Ustavnom sudu pripada isključivo Ombudsmanu.
Mandat, JCE i granice odgovornosti
U zahtevu od sedam strana potpisnici ne traže preispitivanje konkretnih dokaza niti zamenu žalbenog postupka u predmetima pred Specijalizovanim većima.
Traže odgovor na šire pitanje – da li su Zakon i njegova primena ostali u okvirima Amandmana 24, osnovnih prava i načela zakonitosti, pravne sigurnosti, proporcionalnosti i individualne krivične odgovornosti.
Jedno od glavnih pitanja odnosi se na jurisdikciju Veća. Potpisnici se pozivaju na član 162 Ustava i vezu sa izveštajem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine, poznatim kao izveštaj Dika Martija, i traže odgovor da li ta veza predstavlja stvarno ograničenje nadležnosti ili samo istorijsku osnovu za osnivanje suda.
Otvaraju i pitanje zajedničkog zločinačkog poduhvata – JCE. Ukazuju da Zakon ne koristi izričito taj termin niti posebno definiše njegove elemente, dok je taj oblik odgovornosti primenjen u prvostepenoj presudi bivšim čelnicima OVK.
Traže i da se jasnije povuče granica između političkog i vojnog organizovanja i individualne krivične odgovornosti za konkretna dela.
KoSSev je u toj analizi ukazao i na to da se zahtev više puta poziva na Martijev izveštaj, ali ne i na nalaze Specijalnog istražnog tima – SITF-a i Klinta Vilijamsona iz 2014. godine, iako upravo oni čine važnu kariku između Martijevog izveštaja i kasnijeg osnivanja Specijalizovanih veća.
Ćeljaj i ranije kritikovao rad Veća
Ćeljaj se radom Specijalizovanih veća bavi već mesecima.
Krajem aprila predstavio je preliminarnu procenu rada Veća, koju je njegova institucija naručila od Komiteta za ljudska prava britanske advokatske komore.
Tada je govorio o dugotrajnom pritvoru, ograničenim mogućnostima privremenog puštanja na slobodu, jednakosti oružja, prihvatljivosti pojedinih dokaza i, kako je navedeno, mogućem odstupanju od prvobitnog mandata.
Nekoliko dana kasnije pisao je američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, Ministarstvu pravde SAD i državama koje finansiraju Specijalizovana veća, prosleđujući im preliminarnu procenu sa, kako je tada navedeno, „zabrinjavajućim nalazima“.
Pismo je poslato i na više evropskih i međunarodnih adresa.
Specijalizovana veća su mu potom odgovorila da su neka njegova tumačenja bila netačna i da preliminarni dokument nije utvrdio da su sudske odluke kršile prava optuženih niti da je praksa Veća bila suprotna praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Razmatranje zahteva 24 potpisnika ide paralelno sa političkom inicijativom za izmene samog Zakona o Specijalizovanim većima. Naizgled, to su dva odvojena procesa: u jednom se traži promena Zakona u Skupštini, a u drugom ustavna provera postojećih odredaba i njihove primene.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
