Kako kosovske pravosudne institucije dolaze do adresa građana u Srbiji kojima šalju pozive i optužnice za ratne zločine? Pitanje koje je prvi javno otvorio nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije Goran Radosavljević Guri, a potom više puta i penzionisani general Momir Stojanović, danas je ponovo pokrenuo direktor Pošte Srbije Zoran Anđelković. On sada tvrdi da se do tačne adrese može doći „preko matičnog broja“, uz sugestiju da je za to potreban pristup odgovarajućim evidencijama, dok pozivi, prema njegovim rečima, ne stižu direktno iz Prištine već preko trećih zemalja, kao međunarodne pošiljke. Istovremeno, na Kosovu su intenzivirani postupci za ratne zločine u odsustvu, a među optuženima se nalaze i nekadašnji visoki vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici Srbije i SRJ.
Anđelković je danas za Tanjug, što prenosi Insajder, ponovo govorio o pozivima i optužnicama koje kosovski pravosudni organi šalju građanima u centralnoj Srbiji.
Ovoga puta, osim već poznatog ranijeg objašnjenja da pošiljke ne stižu direktno iz Prištine, već preko međunarodnih poštanskih centara, otvorio je i pitanje izvora podataka o adresama primalaca.
Kako je naveo, prošle nedelje mu je jedan „ozbiljan čovek koji se bavi tim poslom u zatvorima“ postavio pitanje kako prištinske institucije uopšte znaju tačne adrese ljudi u centralnoj Srbiji.
„Oni mogu da dođu i do podataka, do tačne adrese, samo kuca na kompjuteru matični broj. To samo može, što bi rekli, ako neko radi u službi koja je blizu kompjutera“, rekao je Anđelković.
Za ovu tvrdnju nije izneo dokaz niti je precizirao na koju instituciju ili bazu podataka misli.
Pozivi preko Ljubljane, Beča i Švajcarske
Anđelković je ponovio da pošiljke ne idu direktno iz Prištine ka centralnoj Srbiji.
„Pošiljke dolaze preko Ljubljane, Beča i Švajcarske, kao međunarodne, po pravilima Svetskog poštanskog saveza“, rekao je.
Prema njegovim rečima, sudovi u Prištini na taj način obaveštavaju osobe da se protiv njih vodi postupak, a on tvrdi da prijem takvog pisma može imati procesni značaj.
„Kada ih obaveste da se protiv njih vodi postupak, smatra se da su obavešteni primanjem pošiljke, onda mogu i da podignu tu optužnicu u odsustvu“, kazao je Anđelković.
On tvrdi i da Priština poternice ne dostavlja preko Interpola, već državama koje su priznale Kosovo.
Pošta Srbije, prema njegovim rečima, ovakve pošiljke najčešće vraća kao pošiljke sa nepoznatom adresom, ali kaže da upravo tu postoji dilema.
„Ali postoji dilema da li bi bilo bolje obavestiti primaoce, kako ne bi, ne znajući za postupak, bili uhapšeni u tranzitnoj zemlji.“
Anđelković je to opisao i konkretnim primerom:
„Šta ja da radim? Da privatno čuvam te pošiljke i da ljudi ne budu obavešteni, pa da krenu u Mađarsku, pa da ga uhapse u Mađarskoj. Ili ovaj krene u Crnu Goru, pa mu na granici okrene kompjuter i kaže: ‘Prijatelju, bilo bi dobro da se vratiš’.“
Guri još ranije: „Te podatke je dao neko naš“
Pitanje odakle kosovskom pravosuđu podaci o prebivalištu bivših pripadnika vojske i policije prvi je tokom leta javno otvorio Goran Radosavljević Guri, jedan od optuženih u predmetu za Račak.
„Ali pazite, te podatke je dao neko naš. Kako bi moglo tužilaštvo u Prištini da zna gde neko stanuje? To znači da je neko iz naših državnih organa, iz raznoraznih razloga davao podatke o svima nama, aktuelnim adresama“, kazao je Radosavljević u jednoj od beogradskih televizija pre nekoliko meseci.
General Stojanović: 4.900 poziva
Gotovo identičnu sumnju potom je izneo i penzionisani general Momir Stojanović.
On je početkom avgusta tvrdio da je „neko iz državnog aparata“ njegove podatke ustupio kosovskom pravosuđu, navodeći pritom da mu je poziv stigao na adresu na kojoj odavno ne živi.
Početkom septembra Stojanović je otišao korak dalje, tvrdeći da je čak 4.900 ratnih veterana u Srbiji „u jednom danu“ dobilo pozive kosovskog tužilaštva u vezi sa događajima iz 1998. i 1999. godine.
„Ako je 4.900 pripadnika, bivših pripadnika Vojske Savezne Republike Jugoslavije, Vojske Srbije, dobilo poziv tužilaštva nepriznate države Kosovo, koja nije članica Interpola – u jednom danu samo 4.900 poziva na svoje adrese – to govori u kakvom stanju je ovo društvo“, rekao je tada u intervjuu za Glas javnosti.
Stojanović je i tada ponovo pitao kako kosovsko tužilaštvo zna adrese ratnih veterana, tvrdeći da su podaci mogli da poteknu iz srpskog pravosuđa ili MUP-a.
KoSSev je od Specijalnog tužilaštva Kosova tražio podatak o ukupnom broju poziva upućenih na adrese u Srbiji, ali odgovor nije dobio.
Ministarstvo pravde: Nismo učestvovali u dostavljanju
Ministarstvo pravde Srbije još krajem juna potvrdilo je da su pojedinim građanima u Srbiji stizala pisma kosovskih pravosudnih organa, ali je negiralo da su ona dostavljana preko Ministarstva ili zvaničnim kanalima uzajamne pravne pomoći.
Pošta Srbije, odnosno Anđelković, potom je objasnio da direktna poštanska razmena između Srbije i Kosova ne postoji i da pošiljke mogu da stižu preko međunarodnih centara, među kojima su Beč, Ljubljana i Budimpešta. Pasted text
Specijalno tužilaštvo Kosova tada nije odgovorilo KoSSevu koliko je poziva ukupno poslato na adrese u Srbiji, niti na koji način je do tih adresa došlo. EULEX je saopštio da nije posredovao u njihovoj dostavi.
Dok se u Srbiji pita odakle adrese, u Prištini sve više postupaka u odsustvu
Pitanje načina na koji se optuženi obaveštavaju o postupku nije samo pitanje dostave pošte. Ono je poslednjih meseci postalo jedno od ključnih procesnih pitanja u sve većem broju predmeta za ratne zločine koji se pred kosovskim pravosuđem vode bez prisustva optuženih.
Kosovski Zakonik o krivičnom postupku omogućava suđenje u odsustvu za ratne zločine ukoliko sud utvrdi da su učinjeni „razumni napori“ da optuženi bude obavešten o postupku i da se obezbedi njegovo prisustvo.
Upravo zbog toga je Apelacioni sud Kosova početkom juna ukinuo potvrdu optužnice protiv 53 osobe u predmetu Meja, ocenivši da takvi napori nisu bili dokazani i da nisu bili ispunjeni uslovi za vođenje postupka u odsustvu.
Međutim, predmet je tokom septembra ponovo pokrenut.
Ročište zakazano za 15. septembar nije održano zbog odsustva branilaca, a novo je održano 25. septembra, kada je Osnovni sud u Prištini ponovo odlučio da se postupak protiv svih 53 optuženih može voditi u njihovom odsustvu. Tužilaštvo ih tereti za ubistva, proterivanje civilnog stanovništva, pljačku i uništavanje imovine u Meji i okolnim selima.
Treći pokušaj uspeo: suđenje za proterivanje 862.979 Albanaca
Samo nekoliko dana kasnije, 28. septembra, Osnovni sud u Prištini doneo je još jednu značajnu odluku – da se 21 nekadašnjem vojnom, policijskom i bezbednosnom zvaničniku i starešini sudi u odsustvu za dela koja su, prema optužnici, dovela do prisilnog proterivanja 862.979 albanskih civila sa Kosova tokom 1999. godine.
Do ove odluke došlo se tek iz trećeg pokušaja.
Prvo ročište, 1. jula, nije uspelo zbog problema sa zastupanjem i dostavljanjem optužnice braniocima. Drugi pokušaj, 15. septembra, ponovo je prekinut jer deo branilaca nije na vreme dobio spise predmeta. Tek 28. septembra sud je ocenio da su učinjeni potrebni zakonski koraci da se obezbedi prisustvo optuženih i dozvolio nastavak postupka bez njih.
Specijalno tužilaštvo tvrdi da su optuženi, kao osobe sa komandnim ovlašćenjima i kontrolom nad snagama na terenu, odgovorni za postupke koji su od januara do juna 1999. doveli do masovnog proterivanja Albanaca prema Albaniji i tadašnjoj Makedoniji.
I ovaj predmet pokazuje koliko je pitanje obaveštavanja i dostupnosti optuženih važno za mogućnost da se postupak uopšte vodi bez njihovog prisustva.
U septembru nova optužnica i za Prekaz – 35 osoba
Istovremeno su pokretani i novi predmeti. Specijalno tužilaštvo je 4. septembra podiglo optužnicu protiv 35 osoba za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Donjem Prekazu, takođe uz predlog da im se sudi u odsustvu.
Među imenima koja su potom objavili mediji na albanskom, pozivajući se na optužnicu, nalaze se i nekadašnji visoki policijski i bezbednosni zvaničnici – Jovica Stanišić, Vlastimir Đorđević, Sreten Lukić, Goran Radosavljević i Milorad Ulemek Legija.
Tužilaštvo tvrdi da su optuženi, kao rukovodioci jedinica srpske policije, planirali, koordinisali i rukovodili operacijom u Donjem Prekazu u martu 1998. godine.
Račak, Meja, Prekaz, masovno proterivanje – sve više postupaka bez optuženih u sudnici
Još krajem jula počelo je i suđenje u odsustvu za slučaj Račak.
Specijalni tužilac je tada naglasio da su svim optuženima još 2021. upućeni pozivi putem međunarodne pravne pomoći, da su izdati nalozi za hapšenje i raspisane domaće i međunarodne poternice, tvrdeći da su time ispunjeni zakonski uslovi za suđenje u odsustvu.
Među optuženima u ovom predmetu nalazi se upravo Goran Radosavljević Guri.
Uz Račak, Meju i postupak za masovno proterivanje Albanaca, u avgustu je podignuta i optužnica protiv još 20 osoba za ratni zločin u Đakovici, uz zahtev Specijalnog tužilaštva da se i njima sudi u odsustvu. Optužnica se odnosi na ubistvo 107 albanskih civila tokom 1998. i 1999. godine.
Time se krug postupaka u kojima su optuženi uglavnom nedostupni kosovskim organima dodatno proširio.
Na optužnicama i nekadašnji vojni, policijski i bezbednosni vrh
Na više ovih optužnica ne nalaze se samo nekadašnji pripadnici jedinica na terenu, već i ljudi koji su tokom rata zauzimali visoke pozicije u vojsci, policiji i službama bezbednosti SRJ i Srbije.
U predmetu Meja među 53 optuženih je Momir Stojanović, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, kao i Franko Simatović Frenki, Dragan Živanović, Veroljub Živković i Ilija Todorov.
U predmetu Prekaz, prema imenima koja su iz optužnice preneli kosovski mediji, nalaze se i nekadašnji šef DB-a Jovica Stanišić, policijski generali Vlastimir Đorđević i Sreten Lukić, kao i Goran Radosavljević.
Upravo u trenutku kada se ovakvi postupci umnožavaju i sudovi sve češće odlučuju da ih vode u odsustvu, pitanje na koje adrese se pozivi šalju, ko te adrese dostavlja i na koji način se dokazuje da je optuženi za postupak zaista obavešten dobija dodatnu težinu.
Anđelković je danas ponudio svoje objašnjenje – da se do adrese može doći preko matičnog broja. Za sada, međutim, nema javne potvrde ni kosovskih ni srpskih institucija iz koje baze podataka se adrese pribavljaju i da li bilo koja institucija Srbije te podatke dostavlja kosovskom pravosuđu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
