Predstavnici osam albanskih političkih subjekata iz Preševa, Bujanovca i Medveđe dogovorili su sinoć, u kabinetu kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Prištini, zajedničku listu za parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra. Dan kasnije Kurti je taj dogovor predstavio kao korak koji bi mogao da bude „istorijski“, ali i otišao dalje – zatražio je da Albanci iz ove tri opštine imaju najmanje pet garantovanih mesta u Narodnoj skupštini Srbije, po analogiji sa deset garantovanih mesta za Srbe u Skupštini Kosova.
Kurti je sinoć objavio da su se, nakon razgovora i pokušaja približavanja stavova, na zajednički nastup obavezali predstavnici osam političkih subjekata: Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje, Visar Memeti iz Alternative za promene, Nagip Arifi iz Demokratske partije, Agim Sabedini iz Demokratske partije Albanaca, Šćiprim Musliju iz Pokreta za demokratski progres, Sami Salihu iz Pokreta za reforme, Armend Aljiu iz Albanske alternative i Naser Aziri iz Albanske demokratske unije.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Albanskog nacionalnog saveta Enkel Redžepi, predsednica opštine Preševo Ardita Sinani, predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti, predstavnici iz Medveđe Bajram Mustafa i Arben Ferati, kao i Amina Nuri iz Novog Pazara.
Parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su za 25. oktobar.
Kurti je, međutim, prethodnih godina angažovanje Beograda prema srpskim biračima na Kosovu opisivao kao mešanje Srbije u izborni proces. Posle parlamentarnih izbora u februaru 2025. tvrdio je da se državni aparat Srbije „direktno mešao“ u izbore, dok je pred lokalne izbore iste godine kao oblike mešanja navodio obećanja o radnim mestima, finansijsku pomoć, socijalne beneficije i podršku zvaničnog Beograda Srpskoj listi.
Sopstveno angažovanje prema Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe Kurti predstavlja kroz princip reciprociteta i ravnopravne zastupljenosti – što je danas ponovio zahtevom za najmanje pet garantovanih mesta u Skupštini Srbije.
Kurti: Dogovor može da bude „istorijski“
Kurti je dogovor danas ponovo otvorio već na samom početku sednice Vlade.
Kazao je da su se predstavnici političkih subjekata iz Preševa, Medveđe i Bujanovca prethodne večeri upravo u kabinetu premijera dogovorili o zajedničkoj listi za izbore u Srbiji.
Nazvao je to „važnim korakom ujedinjenja“, sa ciljem da se ostvari rezultat koji bi, prema njegovim rečima, mogao da učini sporazum „istorijskim za Albance Doline i ne samo za njih“.
Dogovor je povezao sa, kako je naveo, borbom protiv diskriminacije, isključivanja i „administrativnog etničkog čišćenja“.
Ali je odmah dodao da samo političko okupljanje ove albanske koalicije nije dovoljno.
„Svi znamo za asimetriju prava, koja predstavlja očiglednu nepravdu“, rekao je.
Potom je ponovio direktno poređenje sa položajem Srba na Kosovu.
„Srbi na Kosovu imaju garantovanih deset mesta od ukupno 120 u Skupštini Kosova. Sa ovakvim pristupom, Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca trebalo bi da imaju najmanje pet garantovanih mesta u parlamentu Srbije, koji broji 250 poslanika“, kazao je Kurti.
„Garantovana zastupljenost je princip koji treba da važi kako na Kosovu, tako i kod našeg severnog suseda, uz isto poštovanje jednakosti i prava“, dodao je.
Istom porukom završio je i sinoćnju objavu o postizanju izbornog dogovora, navodeći da će Kosovo nastaviti da stoji uz Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u pitanjima prava, identiteta i ekonomskog razvoja.
Poređenje sa 120-članom Skupštinom Kosova Kurti je pravio i deset dana ranije u Njujorku. Govoreći 20. septembra u albanskoj katoličkoj crkvi „Gospa od Skadra“, u prisustvu Ardite Sinani i Šaipa Kamberija, podsetio je da je u kosovskoj skupštini deset mesta garantovano Srbima, dok je Kamberi jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije. Tada je od albansko-američke zajednice tražio podršku za Albance iz Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Danas je tu paralelu konkretizovao zahtevom da Albanci iz tri opštine dobiju najmanje pet garantovanih mandata u Narodnoj skupštini Srbije.
Sporazum stranaka iz Srbije: I postizborni dogovori uz konsultacije sa Kurtijevim kabinetom
Dokument pokazuje da sporazum ne uređuje samo zajednički nastup na izborima.
Potpisnici su se obavezali da nastupe na jednoj listi pod nazivom „Ujedinjena dolina“ („Lugina e Bashkuar“), da ne kandiduju niti podržavaju konkurentske liste, a redosled kandidata određivaće prema političkoj težini stranaka, odnosno broju odbornika osvojenih na poslednjim lokalnim izborima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Još značajnije, sporazum predviđa da nijedan politički korak u njegovom okviru ne može biti preduzet bez prethodne saglasnosti svih potpisnika. To obuhvata zajedničku platformu i stavove, pregovore, ali i postizborne sporazume, uključujući parlamentarnu podršku.
Koordinacija će se, kako stoji u dokumentu, odvijati direktno među ovlašćenim predstavnicima stranaka, ali i „u konsultaciji sa Kabinetom premijera Republike Kosovo“, u zavisnosti od prirode pitanja. I u slučaju neslaganja među potpisnicima predviđene su konsultacije sa kosovskim premijerom, a do postizanja saglasnosti neće se preduzimati sporni politički potezi.
Zajednička platforma, prema sporazumu, obuhvata pitanja pasivizacije adresa, biračkog prava, zastupljenosti u institucijama, priznavanja diploma, obrazovanja i službene upotrebe albanskog jezika, kao i ekonomskog razvoja.
Dve nedelje ranije – isti akteri kod Kurtija, tema parlamentarna zastupljenost
Sinoćnji dogovor nije prvi susret istih političkih aktera sa Kurtijem pred izbore u Srbiji.
Samo dve nedelje ranije, 15. septembra, Kurti ih je već okupio u Prištini.
Na tom sastanku bili su predstavnici praktično istih osam političkih subjekata: Kamberi, Memeti, Musliju, Salihu, Aljiu, predstavnici Demokratske partije, Sabedini i Aziri, kao i Sinani, Pajaziti, Redžepi i predstavnik iz Medveđe Arben Ferati.
Tada zajednička izborna lista još nije bila saopštena.
Ali je Kurti već stavio naglasak upravo na političku koordinaciju i parlamentarnu zastupljenost Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe.
„Albancima u Dolini potrebni su saradnja i zajednička odgovornost. Stranačke razlike su deo demokratije, ali interes građana mora biti tačka spajanja za angažovanje svih“, rekao je tada.
Njegov kabinet naveo je da se razgovaralo o „jačanju njihove zastupljenosti, posebno parlamentarne“.
Dve nedelje kasnije, osam stranaka dogovorilo je zajedničku listu upravo u njegovom kabinetu.
Iz Prištine u Njujork – Sinani i Kamberi kao deo delegacije
Između ta dva sastanka dogodio se još jedan korak.
Predsednica opštine Preševo Ardita Sinani i poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi otputovali su sa Kurtijem u Njujork tokom Nedelje visokog nivoa Generalne skupštine UN.
Kosovska vlada ih je tada zvanično navela kao deo Kurtijeve delegacije.
Uz njih je na pojedinim događajima bio i Ragmi Mustafa, kojeg Kurti predstavlja kao svog savetnika za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
KoSSev je 22. septembra zabeležio da Sinani i Kamberi nisu bili uključeni samo u susrete sa albanskom dijasporom. Bili su i na delu Kurtijevih sastanaka sa američkim kongresmenima i predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.
Kurti je danas, sumirajući svoju posetu SAD, upravo to ponovo izdvojio.
Rekao je da su Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe „prvi put bili deo državne delegacije Kosova“ i da je njihovo pitanje bilo među temama koje je otvarao tokom sastanaka u Njujorku.
KoSSev je tada već beležio da se kroz Kurtijeve sastanke u SAD uporedo ponavljaju dve političke teme – presuda bivšim čelnicima OVK i položaj Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, koje je Kurti u tim nastupima gotovo redovno nazivao Albancima „Preševske doline“.
Avgust: Novac, „internacionalizacija“ i zahtev EU
Nepun mesec ranije, 29. avgusta, Kurti je u Prištini okupio političke predstavnike i predstavnike civilnog društva iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, ali i Novog Pazara.
Tada izbori još nisu bili centralna tema.
U prvi plan je stavio dva transfera novca iz Prištine – od 304.500 i 1.837.500 evra – za koje je tvrdio da su blokirani u Srbiji. Ukupno 2,142 miliona evra.
Od Evropske unije zatražio je reakciju, dok je najavio nastavak „dokumentovanja i internacionalizacije“ pitanja položaja Albanaca u Srbiji – u Briselu, Vašingtonu i Strazburu.
Na tom sastanku bili su, između ostalih, Kamberi, Sinani i predsednik Albanskog nacionalnog saveta Redžepi.
Kurti je i tada govorio o pasivizaciji adresa, zastupljenosti u institucijama, obrazovanju, jeziku i ekonomskom razvoju, predstavljajući ih kao deo šireg pitanja položaja Albanaca na jugu Srbije.
Kurti: Dva transfera od 2,14 miliona evra za Albance na jugu Srbije blokirana, zahteva reakciju EU
Isti obrazac i pred izbore 2023.
Učešće kosovskog premijera u političkom okupljanju albanskih partija pred izbore u Srbiji nije novo.
Pred parlamentarne izbore u Srbiji u decembru 2023, Kurti je u Prištini primio predstavnike pet albanskih partija okupljenih oko liste „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“.
Tada, međutim, Albanci sa juga Srbije nisu nastupili jedinstveno: bile su prijavljene dve albanske izborne liste, a Kurti je primio predstavnike samo one predvođene Kamberijem.
Njegov kabinet je izbore tada označio kao posebno važne za obezbeđivanje zastupljenosti Albanaca u Skupštini Srbije.
Kamberi je posle sastanka poručio da Albanci moraju glasovima da obezbede nastavak parlamentarnog predstavljanja.
Danas je, za razliku od tog izbornog ciklusa, Kurti objavio dogovor osam političkih subjekata o jednoj listi.
Lokalni izbori 2024: Kurtijeva savetnica u Preševu, Bisljimijev savetnik u Bujanovcu
Veza sa lokalnom politikom u Preševu i Bujanovcu bila je vidljiva na izborima 2024.
Tada je Ardita Sinani, već savetnica Aljbina Kurtija, bila kandidatkinja za predsednicu opštine Preševo, dok je Ragmi Mustafa, savetnik zamenika premijera Besnika Bisljimija, bio kandidat za predsednika opštine Bujanovac.
Kurti je u maju 2024. učestvovao na izbornom skupu u Prištini podrške kandidatima Partije za demokratsko delovanje.
Tokom kampanje Sinani se pozivala i na svoju poziciju Kurtijeve savetnice i najavljivala mogućnost podrške iz fondova Vlade Kosova za poljoprivredu, dok je Mustafa na sličan način govorio o sredstvima za Bujanovac.
Na izborima 2. juna 2024. lista koju je Sinani predvodila osvojila je najviše mandata u Preševu – 11.
Još 2022. Kurti je u svom kabinetu pokušavao da okupi albanske političke lidere u trenutku političke krize u Preševu i protivio se smeni tadašnje predsednice opštine Ardita Sinani. Šćiprim Arifi i Sami Salihu tom sastanku se nisu odazvali.
Sinani je kasnije postala Kurtijeva savetnica.
Od popisa i pasivizacije do izbora i garantovanih mandata
Kurtijevo angažovanje u vezi sa Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prethodnih godina obuhvatalo je i teme koje nisu direktno izborno pitanje.
Tokom popisa stanovništva u Srbiji 2022. pozivao ih je da se masovno odazovu i time, kako je govorio, „odgovore na pasivizaciju adresa“. Po završetku popisa zahvalio im je što su, prema njegovim rečima, pokazali „da su tu“.
Početkom 2023. kao jednu od aktivnosti svoje Vlade naveo je i „diplomatske i lobističke aktivnosti“ za internacionalizaciju pitanja prava Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Tokom 2026. ti potezi postali su učestaliji: finansijska podrška i spor oko transfera, sastanci u Prištini, najava internacionalizacije, uključivanje Sinani i Kamberija u delegaciju u Njujorku, sastanak sa političkim subjektima 15. septembra – i, konačno, sporazum o jedinstvenoj listi potpisan u kabinetu kosovskog premijera, koji predviđa i buduće konsultacije sa njegovim kabinetom. Dan kasnije Kurti je tome dodao novi zahtev – najmanje pet garantovanih mesta za Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u Narodnoj skupštini Srbije.
Kurti: Imamo još šest dana za predsednika, kandidat ostaje Bekim Sejdiju
Kurti: Mišljenja o PDK izmenama Zakona o Specijalizovanim većima do kraja nedelje
Kurti o „tri kapitalna nedostatka“ presude: Vilijamson utvrdio da nije bilo trgovine organima –…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
