Autentičan televizijski intervju penzionisanog funkcionera službe bezbednosti Zorana Stijovića iskorišćen je za video koji se od jutros velikom brzinom širi među korisnicima društvenih mreža na Kosovu, ali je originalnom snimku dodat navodno Stijovićev glas kojem su pripisane izjave o Ademu Jašariju, Zahiru Pajazitiju, Hašimu Tačiju i ratnim zločinima, a posle presude u Hagu, koje, kako kaže, nikada nije izgovorio.
Veteran u službi bezbednosti
Stijović je dugogodišnji bivši operativac Resora državne bezbednosti, koji je široj javnosti postao poznat upravo kroz ranija svedočenja o radu službe. Još 2006. godine za Insajder na TV B92 govorio je o radu Državne bezbednosti na Kosovu i prikrivanju informacija o događajima koji su prethodili eskalaciji sukoba krajem devedesetih. Dve godine kasnije bio je jedan od važnih sagovornika Insajderovog serijala „Službena tajna“, emitovanog 2008. godine, o radu i zloupotrebama službi državne bezbednosti.
Stijović se kao svedok pojavljivao i pred Haškim tribunalom. Na suđenju Slobodanu Miloševiću 2002. godine svedočio je o izjavi tadašnjeg bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića, koja se odnosila i na navode o uklanjanju tragova zločina na Kosovu a koga je sam Stijovic isleđivao više meseci u okruznom zatvoru hz bgd. Kasnije je svedočio i u predmetu protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Baljaja i Ljaha Brahimaja, govoreći o načinu na koji je služba prikupljala i proveravala informacije na Kosovu, kao i o saznanjima DB-a o pojedinim strukturama OVK.
Stijović je bio i jedan od ljudi koji su javno problematizovali način na koji su državne institucije Srbije sarađivale sa Haškim tribunalom i dostavljale dokumentaciju u predmetima koji su se odnosili na OVK. Posle poziva da svedoči protiv Ramuša Haradinaja tražio je uvid u dokumenta za koja je tvrdio da postoje u službama, MUP-u i Tužilaštvu, kako bi svoje svedočenje potkrepio materijalnim dokazima, ali, prema tadašnjim navodima, deo te dokumentacije nije dostavljen Tribunalu. Posebno je ukazivao na „Belu knjigu o albanskom terorizmu i organizovanom kriminalu na Kosovu i Metohiji“, koju je BIA predstavila 2003. godine. Tvrdio je da je navod iz tog dokumenta da jedinice OVK do oktobra 1998. nisu imale značajnu međusobnu koordinaciju poslužio odbrani Ramuša Haradinaja kao važan argument protiv teze o njegovoj komandnoj odgovornosti.
Posle gotovo dve decenije, Stijović je 20. maja ove godine ponovo gostovao u „Insajder intervjuu“. Sa Jugoslavom Ćosićem razgovarao je o stanju u bezbednosnom aparatu Srbije, politizaciji službi, uništavanju i prepravljanju arhiva posle 5. oktobra, saradničkoj mreži, kao i o slučaju na Senjaku nakon kojeg je uhapšen tadašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Upravo snimak tog intervjua sada je iskorišćen kao vizuelna osnova za sporni video i to na Kosovu za albansku publiku.
Deepfake
Stijović je danas kontaktirao redakciju KoSSeva i dostavio nam saopštenje povodom snimka, navodeći da će zbog njegove izrade i širenja pokrenuti postupke pred nadležnim organima u Crnoj Gori i Prištini.
Sporni video objavljen je na Fejsbuk profilu „Mentor Gecaj“ i do poslepodnevnih sati imao je više od 104.000 pregleda.
Kao vizuelna osnova iskorišćen je kadar iz Stijovićevog gostovanja 20. maja 2026. godine u emisiji „Insajder intervju“, u kojoj je sa novinarom Jugoslavom Ćosićem razgovarao o slučaju na Senjaku, ulozi tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića i funkcionisanju bezbednosnih struktura Srbije.
Međutim, na taj snimak dodat je glas koji Stijoviću pripisuje potpuno drugačiji sadržaj.
U montiranom audio-zapisu, između ostalog, čuje se tvrdnja da se Adem Jašari i Zahir Pajaziti danas na Kosovu smatraju herojima, ali da su, dok su bili živi, „Albanci čekali u redu da govore protiv njih“ u Stijovićevoj kancelariji. Potom mu se pripisuje i tvrdnja da su „Albanci najlakše regrutovani“, kao i da su Hašim Tači i ostali „osuđeni za 97 žrtava, od kojih su 80 bili Srbi“ i da su „Albanci svedočili o srpskim žrtvama“.
Stijović tvrdi da ništa od toga nije rekao.
„U objavljenom snimku moj glas je izmenjen, a dodati su sadržaji na albanskom jeziku kojima mi se pripisuju izjave koje nikada nisam izgovorio. Posebno naglašavam da nisam izgovorio navodne komentare o Hašimu Tačiju i drugim osobama koji su predstavljeni kao moje reči“, naveo je u saopštenju dostavljenom KoSSevu.
Ni broj iz montiranog snimka ne odgovara presudi
Ne odgovara ni jedna od ključnih brojki koje se Stijoviću pripisuju.
Specijalizovana veća Kosova u Hagu su 16. septembra prvostepenom presudom proglasila Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija krivim za ratne zločine – proizvoljno lišavanje slobode 385 osoba, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 osoba. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina. Za zločine protiv čovečnosti oslobođeni su jer Tužilaštvo nije dokazalo postojanje rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.
Zvanični sažetak presude ne navodi da je „80 žrtava bilo Srba“, kako se tvrdi u montiranom snimku. Sud navodi da su meta zajedničkog kriminalnog cilja bile osobe smatrane protivnicima političkih i vojnih ciljeva OVK – među njima kosovski Albanci povezivani sa LDK i FARK-om, osobe za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim ili jugoslovenskim vlastima, kao i pojedini pripadnici manjinskih zajednica, uključujući Rome i Srbe.
Snimak se pojavljuje u jeku mobilizacije posle presude
Sporni video pojavio se u atmosferi intenzivne javne mobilizacije koja na Kosovu traje od izricanja presude 16. septembra.
Od tada se gotovo svakodnevno održavaju protesti protiv odluke Specijalizovanih veća, uz poruke podrške bivšim čelnicima OVK, isticanje zastava OVK i snažnu mobilizaciju preko društvenih mreža.
Stijović, međutim, izričito odbija da odgovornost za montirani snimak pripiše bilo kom narodu ili zajednici.
Navodi i da ima sopstveni stav o presudi Tačiju i ostalima, ali da ga neće iznositi dok presudu ne pročita u celini.
„Kada je reč o presudi Hašimu Tačiju i ostalim optuženima, imam svoj lični stav, koji je oblikovan i mojim profesionalnim iskustvom i životom na Kosovu i Metohiji. Međutim, upravo zbog ozbiljnosti ovog postupka i poštovanja prema sudu, neću ga javno iznositi pre nego što u celini pročitam presudu i upoznam se sa njenim obrazloženjem“, naveo je.
„Ne tražim da se bilo ko saglasi sa mojim stavovima, niti da me poštedi kritike. Tražim samo da mi se ne pripisuju reči koje nikada nisam izgovorio i da se moj lik i glas ne zloupotrebljavaju za stvaranje lažne slike o meni“, poručio je.
Stijović je najavio da će zatražiti utvrđivanje porekla i autora snimka, kao i odgovornosti za njegovu izradu, objavljivanje i dalje širenje.
Saopštenje Zorana Stijovića prenosimo u celosti:
Rano jutros, oko 3 časa, sa Kosova i Metohije sam obavešten o video-snimku objavljenom na društvenoj mreži Facebook, na profilu Mentor Gecaj, koji je za kratko vreme privukao veliku pažnju javnosti.
Reč je o montiranom snimku mog gostovanja u emisiji „Insajder“, intervju koji je 20. maja 2026. godine vodio novinar Jugoslav Ćosić. U toj emisiji govorio sam o ubistvu na Senjaku, ulozi Veselina Milića i radu bezbednosnih institucija Srbije.
U objavljenom snimku moj glas je izmenjen, a dodati su sadržaji na albanskom jeziku kojima mi se pripisuju izjave koje nikada nisam izgovorio. Posebno naglašavam da nisam izgovorio navodne komentare o Hašimu Tačiju i drugim osobama koji su predstavljeni kao moje reči.
Nije mi nepoznata tehnika manipulacije informacijama, naročito kada se autentični snimci i izjave koriste za stvaranje potpuno drugačije slike o nekoj osobi i njenim stavovima. Upravo zbog svog profesionalnog iskustva smatram da je neophodno u ovom slučaju albanskoj javnosti jasno ukazati na razliku između autentičnog javnog nastupa i sadržaja koji je naknadno falsifikovan.
Kada je reč o presudi Hašimu Tačiju i ostalim optuženima, imam svoj lični stav, koji je oblikovan i mojim profesionalnim iskustvom i životom na Kosovu i Metohiji. Međutim, upravo zbog ozbiljnosti ovog postupka i poštovanja prema sudu, neću ga javno iznositi pre nego što u celini pročitam presudu i upoznam se sa njenim obrazloženjem. Smatram da je to minimum odgovornosti prema sudskom postupku, ali i prema javnosti.
Moje javne nastupe, i iznete stavove svako ima pravo da kritikuje, osporava ili sa njima polemiše. To je sastavni deo slobode javne reči. Međutim, falsifikovanje izjava i njihovo predstavljanje kao autentičnih nema nikakve veze sa slobodom izražavanja.
Dodatno zabrinjava činjenica da je sporni snimak za veoma kratko vreme ostvario više desetina hiljada pregleda i izazvao brojne negativne komentare.
Posebno ukazujem na to da je na istom profilu objavljen i drugi video-snimak koji prikazuje fizičko nasilje, uz komentar na albanskom jeziku koji se može prevesti kao: „Blagoslovene ruke, ubij špijuna“. Ne želim da prejudiciram kome je taj komentar upućen, niti da iznosim neproverene tvrdnje o povezanosti ovih objava. Ipak, njihova vremenska blizina i sadržaj predstavljaju razlog za ozbiljnu zabrinutost i zahtevaju odgovarajuću proveru.
Zbog svega navedenog, u skladu sa zakonom, pokrenuću odgovarajući postupak pred nadležnim pravosudnim organima kako, preko Odeljenja za visokotehnološki kriminal u Upravi policije Crne Gore, tako i pred nadležnim organima u Prištini, radi utvrđivanja porekla i autora spornog snimka, kao i odgovornosti za njegovo objavljivanje i širenje.
Nakon što nadležni organi sprovedu postupak i utvrde relevantne činjenice, na osnovu njihovih rezultata odlučiću o daljim koracima.
Želim posebno da naglasim da ovaj slučaj ne povezujem sa bilo kojim narodom ili zajednicom. Ne prihvatam kolektivnu odgovornost niti želim da svojim reagovanjem doprinesem međunacionalnim tenzijama.
Odgovornost za eventualno protivpravno postupanje mora biti individualna i utvrđena na osnovu činjenica.
Tokom svog profesionalnog života imao sam priliku da se bavim veoma složenim bezbednosnim i političkim pitanjima. Uvek sam smatrao da se o njima mora govoriti odgovorno, čak i kada su stavovi različiti i suprotstavljeni. Isto očekujem i od drugih.
Ne tražim da se bilo ko saglasi sa mojim stavovima, niti da me poštedi kritike. Tražim samo da mi se ne pripisuju reči koje nikada nisam izgovorio i da se moj lik i glas ne zloupotrebljavaju za stvaranje lažne slike o meni.
Istina se može osporavati argumentima, ali se ne sme ni falsifikovati.
P.S. S obzirom na sadržaj i način na koji je snimak montiran, kao i na politčki i društveni kontekst u kojem je objavljen, smatram da bi bilo neodgovorno unapred zaključivati o motivima njihovih aktera ili njihovoj eventualnoj pripadnosti bilo kojoj nacionalnosti, političkoj ili drugoj grupi.
Ne isključujem mogućnost da objavljivanje ovakvog sadržaja ima i širi politički kontekst, uključujući politička dešavanja i predstojeće izbore u Srbiji. Međutim, za takve pretpostavke nemam dokaze i ne želim da ih predstavljam kao činjenice.
Zato očekujem da nadležni organi sprovedu profesionalnu, nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu, koja će obuhvatiti sve okolnosti, uključujući poreklo snimka, način njegove izrade i distribucije, identitet odgovornih lica i moguće motive.
Posebno naglašavam da odgovornost za ovaj događaj ne pripisujem nijednom narodu ili zajednici. Svako eventualno protivpravno postupanje mora biti utvđeno na osnovu dokaza, bez obzira na nacionalnu pripadnost, političku orijentaciju ili mesto delovanja odgovornih lica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
