Britanska ambasada u Prištini saopštila je danas da je izvršena primopredaja „Platforme za informacije i usluge za zajednice“, čiji je cilj da građanima različitih zajednica olakša pristup informacijama i javnim uslugama.
Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini Džonatan Hargrevs naveo je da je platforma deo napora da se „institucije približe građanima“, učine javne usluge dostupnijim i obezbedi da različite zajednice mogu da pristupe informacijama koje razumeju i kojima veruju.
„Vlada Kosova je ojačala svoju posvećenost različitim zajednicama, identitetima i jezicima“, naveo je Hargrevs.
Ujedinjeno Kraljevstvo podržalo je projekat zajedno sa Švajcarskom i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM).
Međutim, poruka o dostupnim i inkluzivnim institucijama dolazi u trenutku kada se u praksi i dalje otvaraju pitanja odnosa prištinskih institucija prema srpskoj zajednici.
Od „inkluzivnih institucija“ do prakse
KoSSev je samo tokom septembra izvestio o nastavku rušenja objekata na području Gazivoda. U Rezalama je početkom meseca srušeno najmanje pet kuća i seoska sala Svete Trojice, koju su meštani sami izgradili i u kojoj su se gotovo dve decenije okupljali za seosku slavu. Nekoliko dana kasnije u Međeđem Potoku srušeno je još šest vikendica, dok je sedma prethodno uklonjena. U akcijama je Kosovska policija pružala asistenciju nadležnim institucijama.
Pravni i javnopolitički desk organizacije CASA potom je ukazao na „ozbiljne razloge za sumnju“ u procesnu zakonitost ranijih rušenja na Gazivodama, uz ocenu da bi rušenje trebalo da bude krajnja i nepovratna mera. CASA je pritom naglasila da njena analiza ne utvrđuje da su pojedinačni objekti bili zakonito izgrađeni, već postavlja pitanje da li su ispoštovani postupak, nadležnost, pojedinačne odluke i pravo vlasnika na sudsku zaštitu.
Istovremeno, KoSSev je prethodnih dana objavio analizu položaja srpskog jezika u praksi, nakon što je EU povodom Evropskog dana jezika ponovo pozvala na puno sprovođenje Zakona o upotrebi jezika. Iako su albanski i srpski formalno službeni jezici, zabeleženi su brojni problemi – od uklanjanja ćiriličnih saobraćajnih oznaka do nepotpunih ili nepostojećih prevoda zvaničnih institucija.
Hapšenja Srba i pitanje dokaza
Pitanje dostupnosti institucija otvoreno je i kroz ovogodišnja hapšenja Srba. U maju je u Gračanici uhapšeno sedam direktora zdravstvenih i obrazovnih ustanova, kojima je određen jednomesečni pritvor zbog sumnje da su uticali na slobodnu volju birača. Njihovi advokati tvrdili su da tužilaštvo nije ponudilo konkretne dokaze, već da su navodi ostali na nivou pretpostavki.
Širi problem predstavljaju i postupci koji se vode u vezi sa navodnim ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima. KoSSev je u nedavnoj analizi ukazao na niz slučajeva u kojima su hapšenja praćena određivanjem pritvora, a potom puštanjem osumnjičenih, bez jasnog javnog objašnjenja o daljem statusu postupka. Istovremeno, u slučaju Banjska, dvojica optuženih su u aprilu prvostepeno osuđena na doživotni zatvor, dok je odbrana tokom postupka osporavala individualnu odgovornost i ukazivala na nedostatak direktnih dokaza.
U takvom kontekstu, najava nove platforme za „dostupnije, inkluzivnije i pristupačnije“ javne usluge predstavlja obećanje čiju će primenu tek trebati proveravati u svakodnevnoj praksi.
„Dosije 23“: Devetoro uhapšenih zadržano 48 sati, zaplenjeni oružje, vojničke knjižice i 23.000 evra
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
