Na Evropski dan jezika, Evropska unija pozvala je na puno sprovođenje Zakona o upotrebi jezika na Kosovu, uz poruku da je višejezičnost posebno važna u društvu koje se opisuje kao multietničko i multikulturno. Istovremeno, iskustvo sa terena, kao i brojni primeri koje je KoSSev godinama beležio, pokazuju da ravnopravnost albanskog i srpskog jezika ostaje znatno složenija u praksi nego što proizlazi iz zakonskih garancija.
„Evropski dan jezika je prilika da slavimo i cenimo višejezičnost širom našeg kontinenta, a posebno na Kosovu, koje odlikuju multietničnost i multikulturalnost“, navela je danas Kancelarija EU na Kosovu.
EU je podsetila da pomaže primenu Zakona o upotrebi jezika, uključujući kroz reforme i finansiranje podržano Planom rasta, dok je od prištinskih institucija zatražila skorije imenovanje poverenika za jezike i formiranje Jedinice za prevođenje i harmonizaciju pri Kancelariji premijera.
Prema Ustavu i Zakonu o upotrebi jezika, albanski i srpski imaju status službenih jezika i ravnopravan položaj u institucijama. Zakon izričito navodi i da njihova pisma imaju status službenih pisama.
Međutim, upravo je primena tih odredbi godinama predmet kritika, uključujući i iz međunarodnih institucija.
Od zakonske ravnopravnosti do table bez ćirilice
Jedan od najupečatljivijih primera je iz marta 2024. godine, kada su na severu Kosova uz asistenciju Kosovske policije uklanjane dotadašnje saobraćajne table ispisane na srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom, a postavljane nove dvojezične table – najpre na albanskom, a potom na srpskom latinicom. Tadašnji ministar infrastrukture Ljiburn Aljiju najavio je nastavak akcije, uz obrazloženje da se uklanjaju „sve srpske saobraćajne table koje su na ćirilici“.
Pitanje nije ostalo samo na načinu ispisivanja naziva. Pojedine nove table su potom prefarbane, dok su na drugim mestima albanski nazivi prelepljivani ćiriličnim srpskim nazivima. KoSSev je tada na terenu zabeležio ovu svojevrsnu smenu natpisa, dok je poverenik za jezike Slaviša Mladenović upozorio da je način postavljanja novih tabli otvorio pitanje poštovanja ustavnih i zakonskih odredbi.
Ovo nije bio izolovan slučaj. I tokom 2025. godine KoSSev je beležio uklanjanje ćiriličnih tabli, uključujući onu na ulazu u Severnu Mitrovicu, gde je stara tabla „Dobro došli u Kosovsku Mitrovicu“ zamenjena novom trojezičnom tablom sa srpskim natpisom „Dobrodoš li“.
Srpski jezik često ostaje samo zakonska obaveza
Problem se, međutim, ne svodi na saobraćajne znakove. KoSSev je još ranije beležio da pojedine institucije svoja saopštenja za javnost objavljuju samo na albanskom jeziku. Još 2015. godine tadašnja predstavnica Kancelarije poverenika za jezike potvrdila je da su tokom monitoringa utvrdili kršenja Zakona o upotrebi jezika upravo u saopštenjima za medije, koja su u većini slučajeva bila dostupna samo na albanskom.
Slični problemi ostali su prisutni i kasnije. Analiza KoSSeva iz 2024. godine ukazala je na brojne nedostatke u srpskoj verziji zvaničnih internet stranica institucija – od gramatičkih grešaka i neprevedenih delova do obrazaca i menija koji su ostajali samo na albanskom jeziku.
U maju ove godine KoSSev je zabeležio i slučaj ministarke industrije, preduzetništva i trgovine u tehničkom mandatu Mimoze Kusari-Ljilje, koja je na pitanja novinara postavljena na srpskom odgovarala isključivo na albanskom, uz obrazloženje da „danas neće da govori srpski jezik“. Događaj je otvorio upravo pitanje razlike između formalno garantovane ravnopravnosti i institucionalne prakse.
Menjanje imena i javnog prostora
Posebno pitanje predstavljaju nazivi ulica, trgova i drugih javnih prostora. U junu ove godine u Severnoj Mitrovici počelo je postavljanje novih tabli sa nazivima ulica, među kojima su „Zoran Đinđić“ i „Isa Boljetini“, dok je najavljeno menjanje još između 70 i 80 naziva ulica. Lokalna opština je saopštila da o postupku nije bila konsultovana.
U širem smislu, pitanje naziva mesta i ulica nije samo pitanje jezika, već i očuvanja istorijskog i kulturnog identiteta zajednica. I kosovski Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica predviđa pravo zajednica na tradicionalne lokalne nazive, nazive ulica i druge topografske oznake na njihovom jeziku u sredinama u kojima za to postoje uslovi.
EU danas traži upravo ono što zakon već garantuje
Poruka EU sa Evropskog dana jezika zato je značajna pre svega kao podsećanje da problem nije nedostatak formalnih pravila.
U svom današnjem saopštenju EU ne uvodi novi standard, već poziva na sprovođenje postojećeg Zakona o upotrebi jezika. Istovremeno, Evropska komisija u svojim ranijim izveštajima godinama ukazuje na potrebu doslednije primene ovog zakona. U izveštaju Evropske komisije navodi se da je primena Zakona o upotrebi jezika „nedovoljna“ i da institucije moraju uložiti dodatne napore kako bi obezbedile njegovu primenu.
Zakon, dakle, postoji gotovo dve decenije. Njime su albanski i srpski utvrđeni kao ravnopravni službeni jezici, dok je za nadzor nad njegovom primenom predviđena i posebna institucija – poverenik, odnosno komisija za jezike.
Današnja poruka EU o „višejezičnosti“, zato ima vrlo konkretnu lokalnu dimenziju: pitanje nije samo koliko jezika postoji na papiru, već koliko su ravnopravno prisutni u institucijama, na javnim mestima, saobraćajnim oznakama, zvaničnim dokumentima i svakodnevnoj komunikaciji sa građanima.
A upravo na tom mestu razlika između zakona i prakse, koju KoSSev beleži godinama, ostaje najočiglednija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
