Partija demokratskog Kosova danas je predala Skupštini predlog za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima kojim se ne traži njihovo formalno zatvaranje, ali se postojeći sistem suštinski menja. Nadležnost Veća bila bi drastično sužena na dela neposredno povezana sa konkretnim navodima Dika Martija o vađenju i trgovini organima, period pre 1. jula 1999. bio bi izuzet, predmeti izvan tako definisanog mandata prelazili bi pravosuđu na Kosovu, dok bi se sadašnji postupci u Hagu vodili samo do završetka žalbene faze. Predlog ide i dalje – maksimalna kazna bila bi 15 godina, kazne bi se služile na Kosovu, a otvorila bi se i mogućnost predsedničkog pomilovanja.
Predsednik PDK Bedri Hamza inicijativu predstavlja kao vraćanje Specijalizovanih veća „mandatu zbog kojeg su osnovana“.
„U javnim optužnicama Specijalizovanih veća nije podignut nijedan slučaj u vezi sa navodima iz izveštaja Dika Martija, odnosno sa tim toliko teškim optužbama. Zato se danas postavlja jednostavno pitanje: ako je Kosovo osnovalo ovaj sud sa posebnom misijom, da li ta misija treba da ima granice?“, kazao je Hamza.
„Predlog zakona ne zatvara Specijalizovana veća, već ih vraća mandatu zbog kojeg su osnovana“, tvrdi.
Ali tekst predloga, prema dokumentu koji su objavili prištinski mediji, ne menja samo deklarativnu definiciju mandata. On zadire u jurisdikciju, vremenski period, žalbeni put, kaznenu politiku, mesto izdržavanja kazne i mogućnost pomilovanja.
Šta se dogodilo sa tekstom, Hamza otkazao intervju?
KoSSev do objavljivanja ovog teksta nije uspeo da pronađe kompletan predlog zakona kao javno dostupan dokument. Link Zerija, preko kojeg je tokom dana bio dostupan dokument, u međuvremenu više nije aktivan, dok na sajtu Skupštine Kosova predlog za sada nije objavljen. U pretrazi je ostala dostupna prva strana dokumenta.
Nacionale je, međutim, imao uvid u predlog i objavio njegovu detaljnu analizu, praktično član po član – od sužavanja jurisdikcije i promene vremenskog okvira, preko transfera predmeta i žalbenog puta, do maksimalne kazne od 15 godina, izdržavanja kazne na Kosovu i mogućnosti predsedničkog pomilovanja.
Predsednik PDK Bedri Hamza trebalo je večeras upravo o najnovijim dešavanjima nakon presude i današnjoj zakonskoj inicijativi da govori u emisiji „Pressing“ na T7, ali je najavljeno gostovanje otkazao „zbog slučaja u porodici“, saopštila je Gazeta Express.
Od „povezanosti sa Martijevim izveštajem“ do neposredne veze sa organima
Važeći Zakon 05/L-053 već ograničava predmetnu nadležnost Veća na zločine povezane sa navodima iz izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i kasnijom istragom Specijalnog istražnog tima EU. Sam zakon, međutim, ne svodi Martijev izveštaj na trgovinu organima.
PDK predlaže znatno užu definiciju.
Prema objavljenom tekstu, u središtu nove jurisdikcije bila bi dela neposredno povezana sa ilegalnim vađenjem, uklanjanjem ili trgovinom ljudskim organima, tkivom ili ćelijama.
Ubistvo, mučenje ili surovo i nečovečno postupanje ostali bi u mandatu Veća samo ukoliko su neposredno povezani sa uzimanjem organa i ukoliko su počinjeni na lokacijama koje Martijev izveštaj izričito navodi.
Ratni zločini, zločini protiv čovečnosti ili političko nasilje bez takve veze više ne bi bili obuhvaćeni ovako predloženim članom 6.
Promenio bi se i vremenski okvir.
Važeći zakon obuhvata dela počinjena od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Predlog PDK-a početak pomera na 1. jul 1999, čime bi dela iz perioda rata do tog datuma bila izvan novog mandata.
To je posebno značajno u slučaju Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija: optužnica protiv njih obuhvatala je događaje od marta 1998. do septembra 1999, dok ih je Pretresno veće 16. septembra prvostepeno proglasilo krivim za ratne zločine protivzakonitog ili proizvoljnog pritvaranja, surovog postupanja, mučenja i ubistva.
Predmeti ne bi nestali – selili bi se na Kosovo
PDK predlog ne predviđa da predmeti koji ispadnu iz novog mandata jednostavno budu ugašeni.
Oni bi se prebacivali domaćim institucijama.
Suđenja bi prelazila u Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini ili odgovarajući sud više instance, a istrage u Specijalno tužilaštvo.
Sud ili tužilaštvo na Kosovu potom bi samostalno odlučivali o optužnicama, dokazima, krivičnoj odgovornosti i nastavku postupka. Sam prenos materijala, prema predlogu, ne bi unapred određivao da li je neki dokaz zakonit ili prihvatljiv.
Tači i ostali ostali bi u Hagu do žalbene presude
Za već započete postupke PDK predviđa prelazni režim.
Postojeći predmeti u fazi suđenja ili žalbe nastavili bi se po sadašnjem zakonu do odluke Apelacionog panela.
Dakle, žalba Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija i dalje bi se vodila u Hagu.
Ali posle nje put bi bio drugačiji.
Ukoliko bi predmet bio vraćen na ponovno suđenje, PDK traži da se ono više ne pokreće iznova u Hagu, već na Kosovu.
Dalje žalbe, zahteve za zaštitu zakonitosti i druga vanredna pravna sredstva razmatrao bi Vrhovni sud Kosova, dok bi Specijalizovani panel Vrhovnog suda izgubio nadležnost nad tim predmetima.
Hamza je to danas ovako objasnio:
„Postojeći postupci nastavljaju se do završetka žalbene faze, ali ako se neki predmet vrati na ponovno suđenje, on neće početi ispočetka u Hagu. U tom trenutku primenjivaće se nova jurisdikcija i, kada se ispune uslovi, predmet će biti prebačen na postupanje na Kosovo.“
Maksimum 15 godina, zatvor na Kosovu i mogućnost pomilovanja
Jedna od najkrupnijih izmena nije, međutim, u jurisdikciji, već u kaznama.
Važeći zakon omogućava izricanje kazne do doživotnog zatvora.
Predlog PDK-a postavljao bi gornju granicu na 15 godina zatvora.
Istovremeno bi osuđeni kazne služili u kazneno-popravnim ustanovama na Kosovu, umesto u državama sa kojima Specijalizovana veća imaju sporazume o izvršenju kazni.
Predlog otvara i mogućnost da predsednik Kosova pojedinačno pomiluje pravosnažno osuđenu osobu – mogućnost koju sadašnji zakon isključuje.
Prema detaljnoj analizi predloga koju je objavio Nacionalje, upravo ove odredbe ne bi čekale završetak žalbenih postupaka, već bi se primenjivale po stupanju zakona na snagu, uključujući i osobe koje već imaju pravosnažne presude.
Međunarodni monitoring – ali bez menjanja presuda
PDK predlaže i novi mehanizam spoljnog nadzora.
Skupština bi mogla da ovlasti stručne međunarodne organizacije da prate pravičnost suđenja, trajanje procesa, uslove pritvora, zaštitu svedoka, administraciju i transparentnost rada Veća i Specijalizovanog tužilaštva.
Takvi posmatrači, međutim, ne bi bili nova sudska instanca – mogli bi da objavljuju nalaze i preporuke, ali ne i da menjaju presude ili naloge sudija.
Hamza: Martijeve optužbe nisu završile pred sudom
Političko obrazloženje PDK-a počiva na tezi da je Kosovo pristalo na formiranje ovog mehanizma zbog izveštaja Dika Martija, a da najteža optužba iz tog izveštaja – trgovina ljudskim organima – nije završila u optužnicama.
To jeste tačno kada je reč o trgovini organima: u predmetu protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija takva optužba nije postojala.
Ali Martijev izveštaj nije sadržao samo navode o vađenju organa.
Dokument PACE iz 2011. govori i o tajnim mestima pritvora pod kontrolom OVK, nečovečnom postupanju, nestancima, ubistvima zatvorenika i drugim mogućim ratnim zločinima. Sama Rezolucija 1782 tražila je istragu i o tajnim pritvorskim centrima i nečovečnom postupanju, uz posebno proveravanje navoda o trgovini organima.
Zbog toga tvrdnja da pred Specijalizovanim većima „nije bilo slučaja povezanog sa Martijevim izveštajem“ zavisi od toga da li se Martijev izveštaj poistovećuje isključivo sa trgovinom organima – što sam dokument PACE-a ne čini.
Karika koja nestaje: Vilijamson
Između Martijevog izveštaja i Specijalizovanih veća postoji još jedna ključna faza – višegodišnja krivična istraga Specijalnog istražnog tima EU, SITF-a.
EU je SITF formirala 2011. upravo da nezavisno proveri Martijeve navode.
Prvi glavni tužilac bio je američki diplomata i bivši ambasador za pitanja ratnih zločina Klint Vilijamson, koji ga je vodio do 2014. godine.
SITF do tada nije obezbedio dokaznu osnovu dovoljnu za podizanje optužnice za trgovinu organima. Vilijamson je, međutim, izričito naglasio da to ne znači da su ti navodi odbačeni i govorio o „uverljivim indicijama“ da se takva praksa mogla dogoditi u veoma ograničenom broju slučajeva.
Istovremeno, SITF je utvrdio da postoje dokazi dovoljne težine za podizanje optužnica zbog drugih teških zločina.
Upravo je tada otvoreno pitanje institucije pred kojom bi ti nalazi mogli da budu procesuirani.
I sama Specijalizovana veća svoju institucionalnu istoriju opisuju upravo tim redosledom: Martijev izveštaj – SITF – dovoljno dokaza za optužnicu – potreba za odgovarajućim sudskim mehanizmom – ustavne izmene i Zakon iz 2015. godine.
Drugim rečima, činjenica da trgovina organima nije završila u optužnici ne znači da je SITF odbacio ostatak Martijevog izveštaja niti da istraga nije proizvela krivične predmete.
Od osporavanja suda do osporavanja Martija
Uprkos tome što je Skupština Kosova 2015. usvojila ustavne izmene i zakon kojima su formirana Specijalizovana veća, ona su od početka nailazila na snažan otpor u značajnom delu kosovsko-albanske politike i javnosti, a taj otpor je posebno pojačan nakon presude od 16. septembra.
Jedan od centralnih elemenata osporavanja jeste upravo Martijev izveštaj.
U delu kosovsko-albanskog političkog i javnog prostora on se godinama opisuje kao „lažan“, „izmišljen“, „fabrikovan“ ili kao proizvod srpske i ruske propagande.
Agon Maljići je u nedavnom autorskom tekstu „Epilogue of an Experiment in (In)Justice“ doveo u pitanje širi politički i pravni narativ iz kojeg su Specijalizovana veća proistekla.
Direktor KIPRED-a Ljuljzim Peci otišao je ovih dana još dalje i Martijev izveštaj nazvao „najuspešnijim hibridnim napadom Rusije i Srbije na Kosovo“.
I albanski publicista Mero Baze danas tvrdi da je presuda „srušila razloge zbog kojih je Sud osnovan“, polazeći od činjenice da trgovina organima nije završila u optužnici niti je bila predmet prvostepene presude. Baze zato smatra da bi postupanje za druga krivična dela trebalo prepustiti pravosuđu na Kosovu. To je njegova interpretacija – Martijev izveštaj i Rezolucija 1782 nisu se odnosili samo na trgovinu organima, već i na tajna pritvaranja, nečovečno postupanje, nestanke i ubistva.
Predsednica PACE Petra Bajr, sa druge strane, upravo je pre tri dana presudu Tačiju i ostalima opisala kao „dugo očekivani ishod procesa“ pokrenutog Martijevim izveštajem i Rezolucijom 1782.
Suroji traži preispitivanje Martija – ali ne na isti način
Veton Suroji takođe otvara pitanje Martijevog izveštaja, ali drugačijim putem.
On ne polazi od teze da je izveštaj u celini „oboren“, već traži da PACE naknadno razmotri dokument iz 2011. i Rezoluciju 1782 i napravi jasnu razliku između navoda koji su izneti, pitanja koja su istraživana, optužbi koje su završile pred sudom i činjenica koje su na kraju dokazane.
„Tvrdnje koje nisu bile predmet presude ne mogu se proglasiti oborenim ovom presudom, ali isto tako ne mogu nastaviti da se tretiraju kao dokazane činjenice“, naveo je juče.
U platformi objavljenoj danas predlaže i dogovor Kosova sa EU o „urednom okončanju“ mandata Specijalizovanih veća, sa političkim ciljem da se taj proces završi do kraja 2028, uz završetak sudskih postupaka i obaveza prema žrtvama.
To je drugačiji pristup od predloga PDK-a: Suroji ne predlaže trenutno sužavanje jurisdikcije u aktivnim postupcima, već završavanje postojećih pravnih procesa i potom dogovoreno zatvaranje privremenog mehanizma.
Koci spominje i referendum
U javnu kampanju protiv Specijalizovanih veća uključio se danas i advokat Arijanit Koci sa novom objavom. On tvrdi da je problem u tome što se pred posebnim mehanizmom sudi samo bivšim pripadnicima OVK, dok za zločine srpskih snaga ne postoji paralelan sud sa istim posebnim mandatom.
Zakon nije jedini temelj Veća
PDK naglašava da se inicijativa zasniva na Ustavu, ustavnom amandmanu 24, međunarodnim sporazumima i odluci Ustavnog suda KO26/15.
Specijalizovana veća nisu, međutim, uspostavljena samo Zakonom 05/L-053.
Član 162 Ustava uveden je 2015. radi ispunjavanja međunarodnih obaveza Kosova u vezi sa izveštajem PACE-a, a njihov pravni okvir uključuje i međunarodni sporazum Kosova i EU iz razmene pisama 2014. godine.
Specijalizovano veće Ustavnog suda je 2020. dodatno podsetilo da, prema članu 162, mandat ovih institucija traje do obaveštenja Saveta Evropske unije o njegovom završetku.
Advokat Ardijan Bajraktari je prethodnih dana ocenio da se zakon može menjati redovnom skupštinskom procedurom, ali je istovremeno naglasio da bi eventualno zadiranje u Ustav ili međunarodne sporazume zahtevalo daleko složeniji postupak.
Upravo će pitanje gde prestaje promena običnog zakona, a počinju ustavne i međunarodne obaveze, biti jedno od ključnih ukoliko PDK-ov predlog uđe u skupštinsku proceduru.
„PDK neće povući ovaj zakon“
Hamza je danas poručio da PDK neće odustati od inicijative.
„PDK ne povlači ovaj zakon, to svima treba da bude jasno“, kazao je, dodajući da će insistirati da predlog bude razmatran u Skupštini.
Podršku je već dobio od Alijanse za budućnost Kosova, koja je saopštila da podržava „svaku pravnu i demokratsku inicijativu“ za ono što smatra pravičnijim ishodom procesa.
PDK-ova inicijativa istovremeno je korak dalje od prvih reakcija ove stranke nakon presude. Još 19. septembra njen poslanik i bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj tražio je potpuno ukidanje Specijalizovanih veća, dok današnji formalni predlog ne ukida instituciju, već joj sužava mandat i veliki deo budućih ovlašćenja vraća pravosudnom sistemu na Kosovu.
Pet dana posle presude, tako se politička rasprava više ne vodi samo o visini kazni i žalbi.
PDK-ova inicijativa istovremeno je korak dalje od prvih reakcija ove stranke nakon presude. Još 19. septembra njen poslanik i bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj tražio je potpuno ukidanje Specijalizovanih veća, dok današnji formalni predlog ne ukida instituciju, već joj sužava mandat i veliki deo budućih ovlašćenja vraća pravosudnom sistemu na Kosovu.
Ovo, međutim, nije prvi pokušaj menjanja ili ukidanja pravnog okvira Specijalizovanih veća. U decembru 2017. godine 43 poslanika zatražila su vanrednu sednicu radi ukidanja Zakona o Specijalizovanim većima, što je tada izazvalo oštre reakcije SAD i drugih zapadnih partnera. Pokušaj nije uspeo.
Predlog PDK-a jeste prvi konkretan zakonodavni pokušaj nakon presude od 16. septembra da se promeni sam okvir u kojem Specijalizovana veća rade – šta mogu da sude, za koji period, ko odlučuje nakon žalbe i kakve kazne mogu da izriču.
A u osnovi te inicijative ponovo je pitanje koje poslednjih dana dominira protestima, političkim reakcijama i javnim raspravama na Kosovu: šta je zapravo bio mandat proistekao iz Martijevog izveštaja – i da li činjenica da trgovina organima nije završila u optužnici znači da je taj mandat iscrpljen.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
