Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenili su danas, 8. septembra, da su prizori sa jučerašnje sahrane Ratka Mladića u Beogradu bili „šokantni“. U zajedničkoj reakciji, prisustvo visokih srpskih zvaničnika i elemente zvanične podrške nazvali su duboko žalosnim, poručivši da oni pokazuju neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem evropske istorije i protivreče vrednostima na kojima se zasniva put Srbije ka Evropskoj uniji. Ovo je najnovija i najviša institucionalna reakcija iz Brisela nakon višednevnih upozorenja o veličanju osuđenog ratnog zločinca.
„Prizori sa jučerašnje sahrane Ratka Mladića u Beogradu bili su šokantni“, naveli su Fon der Lajen i Košta u zajedničkoj objavi.
Oni su podsetili da je Mladić pravosnažno osuđen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i da je preminuo tokom izdržavanja doživotne kazne za genocid u Srebrenici i druge zločine.
„Elementi zvanične podrške, kao i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani, duboko su za žaljenje. Oni pokazuju neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima se zasniva put Srbije ka Evropskoj uniji“, poručili su evropski lideri.
Na kraju su izrazili solidarnost sa svim žrtvama zločina počinjenih u zemljama bivše Jugoslavije.
Komisija juče: Nije državna sahrana, ali veličanju nema mesta
Evropska komisija je dan ranije ponovila osudu veličanja ratnih zločinaca, ali je istovremeno navela da, prema njenim informacijama, Mladićeva sahrana formalno nije bila državna.
Evropska komisija je 7. septembra, dok je sahrana bila u toku, saopštila da veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i istorijski revizionizam nisu u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da im nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u državama kandidatima.
U zvaničnom saopštenju Evropske službe za spoljne poslove istaknuto je da EU stoji uz žrtve, preživele i njihove porodice, kao i da pomirenje i dobrosusedski odnosi ostaju ključni za zajedničku budućnost Zapadnog Balkana.
Na redovnom brifingu u Briselu, portparolka Komisije Paula Pinjo rekla je da, prema informacijama kojima Komisija raspolaže, sahrana nije zvanično organizovana kao državna. Ona je ponovila da su stavovi EU o veličanju ratnih zločinaca jasni, ali nije najavila konkretne mere prema Srbiji.
Razlika između formalnog statusa sahrane i njenog izgleda otvorena je i tokom pitanja novinara. Dopisnik Kohe Augustin Palokaj ukazao je na prisustvo vojske i državnih predstavnika, tražeći odgovor da li se takav ispraćaj može smatrati veličanjem. Komisija je ostala pri stavu da sahrana formalno nije bila državna, uz ponavljanje osude glorifikacije.
Današnja reakcija Fon der Lajen i Košte, međutim, izričito se odnosi na elemente zvanične podrške i prisustvo visokih funkcionera, bez obzira na formalni naziv ceremonije.
Marta Kos otkazala posetu Srbiji
Prethodna snažna reakcija iz Brisela usledila je 4. septembra, kada je evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala planiranu posetu Srbiji, nakon što je Mladićevo telo dan ranije državnim avionom dopremljeno iz Haga u Beograd.
Kos je ocenila da je veličanje koje prati Mladićevu smrt nespojivo sa vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije, uključujući suočavanje sa prošlošću, pomirenje i poštovanje žrtava.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je njeno obrazloženje, nazvavši ga „glupim“, i tvrdio da nije jasno ko je i kada veličao Mladića. On je najavio da će Srbija nastaviti da se suočava sa pritiscima, ali da neće prihvatati takve ocene.
Upozorenja iz EU i evropskih država pre sahrane
Još pre samog ispraćaja, pojedini evropski zvaničnici upozoravali su da bi državne počasti ili učešće predstavnika vlasti u veličanju Mladića bili neprihvatljivi.
Irski ministar za evropske poslove Tomas Bern izjavio je da bi državna sahrana osuđenog ratnog zločinca ili učešće članova Vlade Srbije predstavljali problem za Evropsku uniju. Njegovu izjavu prenela je Koha. To je učinio i bivši nemački ministar za Evropu Mihael Rot, koji je takođe kritikovao najavljene počasti, navodeći da nije mogao da zamisli da će čovek osuđen za genocid dobiti takav ispraćaj u Beogradu.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Majkl O’Flajerti takođe je reagovao 4. septembra, upozoravajući na glorifikaciju osuđenih za ratne zločine. Savet Evrope je zasebna međunarodna organizacija i nije institucija Evropske unije.
Ovi stavovi nadovezali su se na ranija upozorenja EU da je suočavanje sa ratnom prošlošću deo procesa pomirenja i evropskih integracija, a ne samo pitanje formalnog karaktera državnih ceremonija.
KoSSev je o početku spora i najavljenim počastima detaljnije pisao u tekstu „Državne počasti za Mladića pod sporom“.
Sahrana uz vojne počasti, ministre i hiljade građana
Ratko Mladić sahranjen je 7. septembra na Topčiderskom groblju u Beogradu, uz vojne počasti i prisustvo hiljada građana. Opelo je služio patrijarh srpski Porfirije, a kovčeg, prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, prenet je iz Crkve Svetog Luke na Košutnjaku do groblja. Pripadnici Vojske Srbije nosili su kovčeg, održani su počasna paljba i vojni muzički program, a Mladić je sahranjen u porodičnoj grobnici pored ćerke Ane.
Sahrani su prisustvovali ministri Bratislav Gašić, Nenad Vujić, Nikola Selaković i Darko Glišić, kao i drugi predstavnici vlasti. Među prisutnima su bili Milorad Dodik, ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije. Aleksandar Vučić nije prisustvovao sahrani, navodeći ranije zakazanu zvaničnu posetu predsednika Uzbekistana.
Sahrana nije bila formalno proglašena državnom, ali su prenos tela državnim avionom, prisustvo ministara i vojne počasti izazvali spor o ulozi države u organizaciji ispraćaja. Ministar pravde Nenad Vujić prethodno je najavljivao visoke državne i vojne počasti, dok su vlasti kasnije naglašavale da je reč o porodičnoj sahrani uz logističku podršku države. Danima su na prorežimskim televizijama upriličeni specijalni programi u kojima se Mladićeva uloga u ratu u BiH glorifikuje.
O samom ispraćaju, reakcijama iz regiona, udruženja žrtava i međunarodnih institucija KoSSev je opširno izvestio u juče objavljenoj vesti.
Pravosnažna presuda i evropski put Srbije
Mladić je preminuo 27. avgusta u Hagu, u 84. godini, tokom izdržavanja doživotne kazne. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju osudio ga je 2017. godine, a Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma potvrdilo je presudu 8. juna 2021.
Prema zvaničnom prikazu predmeta, pravosnažno je osuđen za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući terorisanje civila Sarajeva snajperskim delovanjem i granatiranjem, kao i uzimanje pripadnika UN za taoce.
Niz reakcija iz Brisela od 4. do 8. septembra pokazuje da se pitanje Mladićevog ispraćaja iznova povezuje sa očekivanjima od Srbije kao kandidata za članstvo u EU: poštovanjem sudski utvrđenih činjenica, suočavanjem sa prošlošću i pomirenjem.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
