„Suviše je Srbija tvrd orah“ da bi Zagreb, Priština i Tirana smeli da je napadnu, ali bi to, da mogu, „sa lakoćom uradili“, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Večeras je ponovo vojnu saradnju Hrvatske, Albanije i Kosova predstavio kao savez usmeren protiv Srbije, a paralelno govorio o njenom naoružavanju: tvrdi da Srbija ima domete „mnogo više od 300 kilometara“, dok je najavio i sopstvene projekte, među njima, kako se nada, razvoj balističkih raketa „po prvi put u istoriji“.
Vučić je ove poruke izneo večeras gostujući na Informer televiziji, tokom razgovora o naoružavanju Hrvatske.
Nakon što je voditeljka pomenula hrvatsku nabavku južnokorejskog raketnog sistema, Vučić je počeo da nabraja ranije hrvatske vojne nabavke, postavljajući pitanje zbog čega je Zagrebu bilo potrebno, kako ga je nazvao, „ofanzivno oružje“ u vreme kada Srbija, prema njegovim tvrdnjama, „nije imala ništa“.
„Što su nabavljali pancir-haubice kada mi to nismo imali? Što su nabavljali stotine točkaša Patrije kada im ni za šta nije bilo potrebno? Što su nabavljali ‘Hellfire’ rakete za helikoptere kada im ni za šta nije bilo potrebno? Mi ništa tada nismo imali. Bukvalno ništa“, kazao je.
Potom je poručio: „Vi svoj posao, mi svoj posao. Znamo šta imate, vi nešto znate šta imamo, nešto ne znate. Nekad ćete saznati, možda i nećete.“
„Imamo mi za mnogo više od 300 kilometara“
Govoreći dalje o vojnoj snazi Srbije, Vučić je građanima poručio da „ne treba da brinu“.
„Srbija je ozbiljna vojska, ozbiljna sila. Imamo mi za mnogo više od 300 kilometara domete. Za razne stvari.“
Nije precizirao o kojim sistemima govori.
Najavio je, međutim, dalji razvoj domaćih vojnih projekata.
„I tek radimo na tome. Radimo na tome. Uskoro ćemo mi početi sa našim projektima. Nadam se razvoju balističkih raketa po prvi put u istoriji i tako dalje“, kazao je Vučić.
„Inače bi to sa lakoćom uradili“
Odmah potom ponovo je spojio Zagreb, Prištinu i Tiranu u jednu bezbednosnu pretnju Srbiji.
„Ja nisam zabrinut. Suviše je Srbija tvrd orah da bi i moćna sila kakva su Zagreb, Priština, Tirana i još koje koga da pridodaju, smeli da napadnu Srbiju“, kazao je.
A zatim dodao:
„Inače bi to sa lakoćom uradili. Zato su pravili vojne saveze, ali nije realno da to urade imajući u vidu snagu Srbije.“
Vučić nije izneo dokaze da Hrvatska, Albanija ili Kosovo planiraju napad na Srbiju.
Večerašnja izjava, međutim, nije prva u kojoj predsednik Srbije trilateralnu vojnu saradnju Zagreba, Tirane i Prištine predstavlja kao pretnju i savez usmeren protiv Srbije.
Od „zabrinutosti“ do „najveće pretnje Srbiji“
Kosovo, Albanija i Hrvatska potpisali su u Tirani 18. marta prošle godine trilateralnu Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane.
Dokument predviđa jačanje odbrambenih sposobnosti i saradnje u vojnoj industriji, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuke i vežbe, suprotstavljanje hibridnim pretnjama i jačanje strateške otpornosti, kao i podršku evroatlantskim integracijama i regionalnoj odbrani. Naknadno objavljeni tekst Deklaracije predviđa i podršku nastojanju Kosova da postane deo NATO inicijative Partnerstvo za mir.
Iz Prištine je prilikom potpisivanja poručeno da cilj ove saradnje „nije pretnja bilo kome“, već jačanje bezbednosti i stabilnosti regiona.
Beograd je, međutim, od početka ovaj aranžman tumačio drugačije, a jedna od Vučićevih primedbi odnosila se upravo na činjenicu da su Hrvatska i Albanija članice NATO-a, dok Kosovo nije.
Još 6. februara ove godine Vučić je rekao da ga „veoma, veoma“ brine „vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba“, uz tvrdnju da nije reč o vojno-tehničkoj saradnji.
„Vojni savez se pravi za odbranu ili ofanzivne akcije protiv određenih teritorija. Taj odbrambeni savez za jedan dan preraste u napadački savez“, govorio je tada.
Posebno je izdvojio status Kosova: „Zbog čega ste ga formirali? Pa svi ste u NATO-u. Hrvatska i Albanija, Priština nije, pa se dodatno postavlja pitanje kako ste pravili vojni savez sa Prištinom.“
Šest dana kasnije, 12. februara iz Ankare, nakon sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom, retoriku je dodatno zaoštrio.
„Vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova predstavlja mnogo veću opasnost za Srbiju nego što izgleda, jer nije predviđen za defanzivna, već ofanzivna dejstva“, kazao je.
Na poruke iz Hrvatske da saradnja nije pretnja regionu, odgovorio je: „Svaki vojni savez je pretnja i protiv nekoga je usmeren.“
Tada je tvrdio i da je Priština uključena kako bi se „svima stavilo do znanja da se to kreira protiv Srbije“.
Već narednog dana, 13. februara sa Minhenske bezbednosne konferencije, ovu saradnju označio je kao „najveću pretnju Republici Srbiji“, istovremeno najavljujući velika dodatna ulaganja u Vojsku Srbije.
Sa Plenkovićem blaži ton
Samo nekoliko dana kasnije usledio je drugačiji ton.
Vučić je 18. februara u Nju Delhiju razgovarao sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem upravo o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova.
Preneo je tada da mu je Plenković rekao da ona „nije uperena protiv Srbije“.
„Što se tog saveza tiče, mislim isto što sam mislio i juče i prekjuče, ali iz pristojnosti nisam želeo da govorim šta ja kažem i šta sam ja rekao, zato što nije fer“, kazao je Vučić, uz poruku da razgovor sa hrvatskim premijerom ne želi da pretvara u „svađu“ i „sukob“.
Takvo spuštanje tona, međutim, nije potrajalo.
KoSSev je krajem marta beležio novi niz njegovih upozorenja: od „najveće pretnje Srbiji“ i poruke „mi se pripremamo za njihov napad“, do tvrdnje da bi Zagreb, Tirana i Priština mogli da čekaju trenutak šireg evropskog ili bliskoistočnog sukoba.
I svega nekoliko dana pre večerašnjeg nastupa, 27. avgusta, Vučić je isti savez ponovo nazvao „ozbiljnom pretnjom“ Srbiji, uz poruku da će Srbija biti „mnogo, mnogo tvrđi orah“ za, kako ih je označio, koalicije i saveze napravljene protiv nje.
U istom nastupu večeras Vučić je govorio o dometima srpskog naoružanja većim od 300 kilometara i prvi put najavio i mogućnost razvoja domaćih balističkih raketa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
