Posle gotovo četiri nedelje iskopavanja na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci kod Zubinog Potoka, pronađeni su i ekshumirani posmrtni ostaci za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe, saopšteno je danas prilikom predstavljanja zbirnog izveštaja Vladine komisije za nestala lica. Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ukazao je da se broj pronađenih poklapa sa brojem ljudi iz tzv. „grupe intelektualaca“ nestalih 19. aprila 1999, ali je i sam naglasio da identifikacija još nije završena i da, kako je ponovio, može trajati mesecima. Ponovo je i to da je od Srbije zatražio otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije – „2026, a ne 2044. godine“.
Predsednik Vladine komisije za nestala lica Agron Ljimani i šef jedinice Komisije Kuštrim Gara predstavili su danas zbirni izveštaj o iskopavanjima koja su proteklih nedelja sprovođena na području opštine Zubin Potok.
Prema podacima predstavljenim danas, istraživanja su obuhvatila tri lokacije – dve u Maloj Kaludri i jednu u Jabuci.
Na prvoj lokaciji u Maloj Kaludri pronađeni su i ekshumirani ostaci za koje se procenjuje da pripadaju 13 osoba, u Jabuci ostaci najmanje četiri, dok je na drugom lokalitetu u Maloj Kaludri pronađeno još najmanje šest osoba.
Ukupno – najmanje 23.
Isti raspored – 13, četiri i šest – institucije u Prištini prvi put su javno precizirale prošle nedelje, uz ogradu da konačan broj i identitet mogu biti utvrđeni tek nakon završetka forenzičkih postupaka.
Identifikacija tek počela
Kurti je danas saopštio da je nakon završetka terenskih radova proces prešao u novu fazu – identifikaciju.
Uzorci ostataka za koje se procenjuje da pripadaju četvorici ljudi pronađenih u Jabuci već su poslati na DNK analizu, dok se za ostale nastavljaju preliminarna ispitivanja u Institutu za sudsku medicinu.
„Broj 23 poklapa se sa onim što je poznato kao ‘grupa intelektualaca’“, kazao je Kurti.
On tvrdi da su 23 Albanca, uglavnom iz mitrovačkog regiona, 19. aprila 1999. zaustavljena, oteta i potom ubijena od strane srpskih snaga.
Međutim, istovremeno je naglasio da sama podudarnost broja nije identifikacija.
„Proces identifikacije u celini može trajati još nekoliko meseci. Tek tada ćemo moći sa potpunom sigurnošću da govorimo o tome o kome je reč“, kazao je Kurti.
Sličnu ogradu kosovske institucije imale su od samog početka iskopavanja.
Specijalno tužilaštvo je još 29. jula, nakon prvih pronalazaka u Maloj Kaludri i intenzivnog medijskog izveštavanja, pozvalo javnost i medije da ne objavljuju nepotvrđene informacije o identitetu pronađenih ostataka. Portparolka Tužilaštva Arbnora Ljuta tada je naglasila da potvrda može uslediti tek posle forenzičkih ispitivanja i identifikacije. I Kurti je tada govorio o „prvoj pretpostavci“ da se radi o grupi 23 nestalih, uz napomenu da se čeka potvrda.
„Grupa intelektualaca“ – slučaj koji se pominje od prvog dana iskopavanja
Veza Male Kaludre sa nestankom grupe od 23 Albanaca pominjana je praktično od početka najnovije istrage.
Iskopavanja su počela 28. jula, dan nakon hapšenja dvojice Srba iz opštine Zubin Potok zbog sumnje na ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Kosovska policija tada je saopštila da se dvojica osumnjičenih terete u vezi sa ubistvom 23 albanska civila tokom rata.
Istovremeno, Specijalno tužilaštvo nije tada potvrdilo da pronađeni ostaci pripadaju upravo toj grupi.
Dvojici osumnjičenih, M. J. i M. B, određen je jednomesečni pritvor. Početkom avgusta uhapšen je i J. R, treći osumnjičeni za ratni zločin na području Zubinog Potoka, kojem je takođe određen pritvor.
Kosovske institucije „grupom intelektualaca“ nazivaju 23 Albanca, među kojima su bili lekari, profesori i drugi građani uglavnom iz mitrovačkog regiona, koji su nestali 19. aprila 1999. tokom pokušaja da se preko područja Zubinog Potoka upute ka Crnoj Gori.
Njihova sudbina nije rasvetljena.
I ranije su postojale informacije o mogućem mestu na kojem su mogli biti sahranjeni.
Fond za humanitarno pravo, FHP Kosovo i REKOM početkom ovog avgusta podsetili su da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u Maloj Kaludri istražiteljima UNMIK-a i Kosovske policije bila poznata još 2003. godine, na osnovu iskaza Ranka Tepavca.
Od Male Kaludre do Jabuke i treće lokacije
Nakon početka iskopavanja u Maloj Kaludri istraga se tokom avgusta postepeno širila.
Specijalno tužilaštvo i Kosovska policija 2. avgusta saopštili su da je identifikovana nova sumnjiva lokacija u selu Jabuka, za koju je potom zatraženo sudsko odobrenje za ekshumaciju.
Već narednih dana Komisija za nestala lica potvrdila je da su u Jabuci ekshumirani ostaci najmanje četiri osobe i da su poslati na forenzička i DNK ispitivanja.
Istraga je zatim proširena i na treću lokaciju.
Specijalno tužilaštvo i policija 7. avgusta potvrdili su da su i tamo pronađeni posmrtni ostaci, ali tada nisu objavili gde se tačno taj lokalitet nalazi.
Kasnije je postalo poznato da se i treća lokacija nalazi na području Male Kaludre.
Do 20. avgusta zbir je već bio procenjen na 23 osobe – 13 na prvom lokalitetu u Maloj Kaludri, četiri u Jabuci i šest na drugom lokalitetu u Maloj Kaludri.
Oružje pronađeno tokom paralelnih policijskih akcija – veza tek treba da se utvrdi
Uporedo sa ekshumacijama tokom avgusta trajala je i serija policijskih pretresa širom Ibarskog Kolašina.
Pretresi su zabeleženi, između ostalog, u Drenu, Prevlaku, Crepulji, Brnjaku, Strmcu i drugim mestima.
Kosovska policija je 20. avgusta u bazi specijalnih jedinica u Južnoj Mitrovici predstavila veću količinu oružja, municije, uniformi, vojne opreme, dokumentacije i novca, za koje je navela da su pronađeni tokom policijskih akcija na severu.
Direktor policije Gazmend Hodža tada je govorio o akcijama na ukupno 48 lokacija, dok je vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja naveo da je prikazano oružje pronađeno na 12 lokacija u okolini Kaludre.
Svečlja je tada rekao da će zaplenjeno oružje biti podvrgnuto ispitivanju kako bi se utvrdili njegovo poreklo, upotreba i eventualna povezanost sa predmetima koji se istražuju – među njima i sa slučajem pronađenih posmrtnih ostataka.
Takva veza za sada nije potvrđena. Ni za pojedinačne komade oružja tada nije javno precizirano gde su tačno pronađeni, kod koga niti kada.
Kurti je danas upravo na to podsetio, navodeći da su oružje i drugi predmeti poslati na ekspertizu radi eventualnog utvrđivanja veze sa zločinima koji se istražuju.
Kurti ponovo traži arhivu 37. motorizovane brigade
Drugi ključni deo današnjeg Kurtijevog obraćanja odnosio se na Srbiju i arhive bivše Vojske Jugoslavije.
Kurti je optužio Beograd da krije informacije o ratnim zločinima i odbija da otvori dokumentaciju koja bi, prema njegovim tvrdnjama, mogla pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih.
Posebno je izdvojio 37. motorizovanu brigadu Vojske Jugoslavije. „Presudno je za proces da se otvori arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije“, kazao je.
Naveo je da je dokumentacija brigade pre 12 godina klasifikovana na 30 godina i poručio da porodice koje čekaju 27 ili 28 godina „ne mogu biti osuđene na još 18 godina čekanja“.
„Dosijei 37. motorizovane brigade moraju da se otvore sada, od strane Srbije – dakle ove godine, 2026, a ne 2044“, poručio je Kurti.
Zahtev nije nov.
Priština već godinama insistira na pristupu arhivi ove brigade, a pitanje je ponovo pokrenuto i u junu ove godine u okviru Zajedničke komisije za nestala lica. Tada je pristup arhivi 37. brigade bio jedan od glavnih zahteva kosovske strane, uz nastavak pretrage lokacija u Batajnici.
Fond za humanitarno pravo je još 2015. tvrdio da je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić klasifikovao arhivu nekadašnje komande brigade i osporavao tu odluku.
Ministarstvo odbrane Srbije je, sa druge strane, odbacivalo tvrdnje FHP-a da klasifikacija predstavlja prepreku pravosudnim organima, navodeći da se taj režim tajnosti ne odnosi na zahteve sudova, tužilaštava ili Haškog tribunala.
Motorizovana brigada bila je tokom rata angažovana na Kosovu, a komandovao joj je Ljubiša Diković.
Zanimljivo je to da je 1. avgusta, dok su u Maloj Kaludri trajala iskopavanja, u Raški otkriven spomenik pripadnicima ove brigade – 60 poginulih, trojici nestalih i 186 ranjenih. Na ceremoniji je tada Ivica Dačić poručio da su pripadnici brigade „časno“ služili državi, dok je Diković govorio o njihovoj žrtvi i ratnom putu.
Deklaracija iz Brisela i suprotne optužbe Beograda i Prištine
Kurti je danas ponovo pozvao međunarodne aktere da izvrše pritisak na Srbiju radi sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama, koju su on i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatili 2. maja 2023. u Briselu.
Deklaracijom su se Beograd i Priština obavezali na dodatne zajedničke napore u rasvetljavanju sudbine nestalih, uključujući pristup „tačnim i pouzdanim informacijama“, relevantnoj domaćoj i međunarodnoj dokumentaciji i podacima koji mogu pomoći u identifikovanju potencijalnih grobnica. Zajednička komisija za praćenje sprovođenja Deklaracije prvi put je u trilateralnom formatu zasedala u januaru ove godine.
Kurti tvrdi da Srbija Deklaraciju ne sprovodi upravo zato što ne otvara vojne i državne arhive.
Beograd to odbacuje.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković početkom avgusta optužio je Prištinu da pitanje nestalih „politizuje“ i koristi za obračun sa Srbima i Beogradom.
On je tvrdio da je Beograd bez uslovljavanja prihvatio Deklaraciju i konstruktivno pristupio formiranju Zajedničke komisije, dok je sa druge strane optužio Prištinu da ne postupa po zahtevima za pretragu osam lokacija na Kosovu za koje srpska strana tvrdi da mogu kriti posmrtne ostatke nestalih Srba i nealbanaca.
Prema podacima koje je Petković tada izneo, 562 Srba i nealbanaca i dalje se vode kao nestali. Takođe je tvrdio da je Srbija postupila po svim zahtevima Prištine za pretragu potencijalnih lokacija u centralnoj Srbiji.
Od iskopavanja do imena – poslednja reč je na DNK
Današnja prezentacija zatvara jednu fazu gotovo jednomesečnog rada na terenu, ali ne i samu istragu. Pronađeni su ostaci za koje se, prema trenutnim forenzičkim procenama, veruje da pripadaju najmanje 23 osobe. Broj jeste isti kao broj nestalih iz „grupe intelektualaca“, ali njihova identifikacija još nije završena.
Tek nakon forenzičkih ispitivanja i DNK analiza moći će da se utvrdi kome pronađeni ostaci pripadaju, da li svih 23 pripadaju istoj grupi nestalih i da li se nalazi sa tri lokaliteta mogu neposredno povezati sa slučajem koji kosovske institucije istražuju kao ratni zločin.
To je razlika koju su, uprkos snažnijim političkim porukama tokom avgusta, u zvaničnim saopštenjima ipak zadržali i istražni organi u Prištini.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
