NATO bombardovanje SR Jugoslavije okončano je na današnji dan 1999. godine. U istom danu doneta je rezolucija SB UN 1244, koja iako i danas na snazi, marginalizovana je.
Predsednik Srbije primio je danas komandanta Vrhovne komande savezničkih snaga NATO-a u Evropi, generala Aleksusa Grinkeviča.
Uz vojne počasti stariji vodnik Milovan Jovanović (36), pripadnik Druge brigade Kopnene vojske Srbije koji je preminuo od posledica ranjavanja u drugoj mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL), sahranjen je danas u naselju Kovači u rodnom Kraljevu.
Na današnji dan, sud u Prištini zakazao je 20. jula početak suđenja u odsustvu za slučaj Račak, koji poslužio kao povod za bombardovanje: Optuženo je 19 bivših srpskih vojnih i policijskih zvaničnika, među njima i najviši u rangu.
Na Kosovu se danas obeležila 148. godišnjica Prizrenske lige.
Šta je prethodilo bombardovanju?
Rezolucijom SB UN 1244 okončan je rat NATO-a protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koji su zapadne sile nazvale „vazdušnim udarima“ i „humanitarnom intervencijom“.
Rezolucija je doneta na 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je prethodno započeta 24. marta 1999.
Bombardovanju SR Jugoslavije prethodila je veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autonomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Milošević je opisivan kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.
Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa „genocid“ koji sprovode srpske snage, „masovne grobnice“, da se događa masovno ubijanje „preko 100.000 kosovskih Albanaca“.
Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.
Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.
Račak
Neposredan povod za bombardovanje bio je slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a – kvalifikovali kao „masakr u Račku“, dok je za Srbe i 27 godina kasnije kontraverzan.
No, na današnji dan, sud u Prištini zakazao je 20. jula početak suđenja u odsustvu za Račak: Optuženo je 19 bivših srpskih vojnih i policijskih zvaničnika, među njima i najviši u rangu.
Prema navodima optužnice, tokom sukoba na Kosovu 1998–1999. godine optuženi su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Posebnih jedinica policije (PJP), Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ), Resora državne bezbednosti (RDB), jedinica javne bezbednosti i rezervnih sastava, delovali u zajedničkom poduhvatu u selu Račak kod Štimlja.
O bombardovanju
Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koja u to vreme više nije bila članica UN.
Broj letelica i intenzitet napada se tokom dva i po meseca pojačavao – na 1.150 aviona, koliko ih je bilo do 10. juna – neposrednog okončanja rata. Lansirano je 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona u 2.300 vazdušnih udara sa svih strana otvorenog vazdušnog prostora. Na Srbiju je palo više hiljada kasetnih bombi, statistika je srpskih vojnih izvora.
Sa suprotne strane – drugačija slika: svega nekoliko ispravnih aviona. Piloti su leteli na neremontovanim migovima u kojima su i najosnovniji instrumenti bili neispravni. Prema svedočanstvima vojnih pilota 127. lovačke avijacijske eskadrile 204. lovačkog puka, koja je u sastavu imala „migove 29“, nisu imali „sa čim da lete“ i da dejstvuju, a posle rata su doživeli, kako su više puta opisali, ponižavajući odnos tadašnjih državnih vlasti prema njima.
Uprkos ovakvoj slici i brojnim problemima na terenu, najveći deo vojnih potencijala tadašnje jugoslovenske države je bio i dalje spreman za borbu, kao i većina mobilisanog ljudstva. Strategija tadašnjeg srpskog vojnog rukovodstva bila je da se sačuva što više vojnih materijalnih i ljudskih resursa na kopnu. To se postizalo pražnjenjem vojnih i policijskih objekata, dislociranjem ljudstva i pokretne imovine, kao i njihovim kamufliranjem.
Kako su vojne snage odolevale napadima, uz vazdušne udare, vremenom se počelo pretiti i kopnenim udarima, iz pravca Albanije.
Najžešće kopnene borbe su se vodile upravo u pojasu prema, i na granici sa Albanijom, preko Košara. Jugoslovenska vojska je ove borbe vodila sa pripadnicima OVK koje je NATO tada snažno podržavao neprestanim bombardovanjem jugoslovenskih vojnih jedinica, ali i drugim vidovima pomoći.
Danas je i okončana bitka na Košarama
Žrtve
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u NATO bombardovanju život je izgubilo 755 ljudi, od kojih su 454 civila i 301 pripadnik oružanih snaga. Među civilima je 205 Srba i Crnogoraca, 221 Albanac i 28 Roma, kod vojnih žrtava 271 je pripadnik Vojske i policije i 30 „OVK“.
Fond za humanitarno pravo je ujedno 2014. godine objavio poimenični popis žrtava koji možete pogledati ovde.
Podaci Ministarstva odbrane Srbije se razlikuju: poginuo je 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i policije i oko 2.500 civila, uključujući i 89 dece. Ranjeno je više od 6.000 civila, 5.173 vojnika i policajaca, 25 civila se vodi još uvek kao nestalo. Preko 1.000 civilnih objekata je uništeno, uključujući škole, bolnice i zgrade državne administracije. Teško su oštećeni i uništeni objekti putne infrastrukture, od čega 45 mostova. Oštećeno je skoro 200 spomenika kulture, uključujući i 23 srednjevekovna manastira.
U noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao i zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) kada je poginulo 16 zasposlenih u RTS.
Prema podacima UNHCR-a tih godina, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Povlačenje
Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum), čija je 27-godišnjica bila pre nekoliko dana.
27 godina od Kumanovskog sporazuma, bezbednost i dalje izazov
Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.
Slobodan Milošević je građanima „čestitao mir“.
Usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.
Slobodan Milošević smenjen je 2000. godine, naredne je poslat u Hag. Preminuo je u Međunarodnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji 2006. godine, ne dočekavši presudu.
Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost koju je, prema Prištini, priznalo 119 država, među njima vodeće zapadne sile, a prema Beogradu, ispod 100 zemalja.
Nekadašnja Jugoslavija raspala se nešto ranije na dve države – Srbiju i Crnu Goru. Potonja je članica NATO-a. Srbija je pristupila programu NATO-a „Partnerstva za mir“ 2006, parlamentarnoj skupštini NATO-a, a Kosovo je to učinilo pretprošle godine.
Srbija od nedavno intenzivira saradnju sa NATO-om kroz zajedničke vežbe, obuku, i kupovinu oružja, ali i izvoz za Ukrajinu.
Srbija jača veze sa NATO
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na godišnjicu usvajanja Rezolucije 1244 danas se sastao sa komandantom Vrhovne komande savezničkih snaga NATO u Evropi, generalom Aleksusom Grinkevičem, kog je „podsetio“ na današnji dan.
„Podsetio sam da je danas tačno dvadeset sedam godina od donošenja Rezolucije, kao ključnog međunarodnog okvira za Kosovo i Metohiju, čime je uspostavljen međunarodni civilni i bezbednosni poredak koji je za cilj imao i zaštitu srpskog naroda na KiM“, poručio je Vučić.
Istovremeno je izrazio očekivanje da će KFOR nastaviti da obavlja, kako je naveo, važnu ulogu u očuvanju mira na Kosovu.
Vučić sa komandantom NATO snaga u Evropi: KFOR ima značajnu ulogu u očuvanju mira na Kosovu
27 godina kasnije
Godinama unazad, srpski i albanski narod doživljavaju 10. jun na drugačiji način.
Za kosovske Albance, dani od potpisivanja Kumanovskog sporazuma se zvanično kvalifikuju kao „oslobođenje Kosova“ od strane „genocidnog Miloševićevog režima“.
A za Srbe, naročito sa Kosova, jun i naredni meseci doživljeni su kao egzodus, s obzirom na etničke zločine nad srpskim civilnim stanovništvom, njihovo proterivanje i napuštanje tadašnje jugoslovensko-srpske pokrajine.
Priština: I ove godine bez svečane sednice
U Prištini se 27. godina od prestanka NATO bombardovanja danas obeležava kroz obeležavanje 148. godišnjice Prizrenske lige.
10. juna 1878. počela je sa radom Generalna skupština albanske Prizrenske lige, na kojoj se „podigao glas protiv podele albanskih zemalja“, sve dok na glavnom sastanku nije odlučeno da se stvori „organizacija političkog i vojnog karaktera, sa sedištem u Prizrenu i relevantnim filijalama u različitim albanskim pokrajinama“. U širem istorijskom tumačenju, pre svega na srpskoj strani, uvreženo je tumačenje da se Prizrenska liga smatra začetkom ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju, etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912.
I ove, kao i prošle godine, u Prištini je izostala svečana skupštinska sednica povodom obeležavanja, kako se to na Kosovu zvanično tumači „oslobođenja Kosova“. Prošle godine to je bilo usled političke blokade, a sada se ona nastavila kroz upravo završene nove izbore u nedelu 7. juna, treće izbore za nešto više od godinu dana.
Dok se zvaničnici preračunavaju mandate, i obeležavaju Prizrensku ligu, dosledan je Ramuš Haradinaj, donedavni lider AAK. I ove godine, kao i ranijih, podseća i piše da je „oslobodilački rat OVK“, sa svojim, kako je navedeno, „pravednim ciljem“, uspeo da zadobije podršku demokratskih država i NATO-a predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama, koji je tokom tri meseca bombardovao Jugoslaviju i, kako se navodi, „genocidni režim Slobodana Miloševića“.
U objavi se dalje navodi da Kumanovski sporazum, potpisan pre 27 godina, predstavlja trenutak povlačenja srpske vojske, policije i paravojnih formacija sa Kosova nakon, kako se tvrdi, zločina počinjenih nad nenaoružanim albanskim stanovništvom.
„Narod Kosova ostaje večno zahvalan Americi i demokratskom svetu za slobodu i nezavisnost zemlje“, poručio je za obe godišnjice.
Zvaničnici Srbije: „Naša tapija“ i studenti: „Ne zaboravljamo žrtve“
I u Srbiji današnji dan prolazi bez većih državnih ceremonija ili posebnih programa.
Osim što je Vučić podsetio Grinkeviča na današnji dan, nešto malo progovorili su i sadašnji vd direktora Kancelarije za Kim, kao i njegov prethodnik, sada aktuelni ministar spoljnih poslova.
Rezolucija 1244 i dalje predstavlja ključni međunarodno-pravni oslonac Srbije, kaže Petar Petković.
„To je naša tapija na kojoj moramo da insistiramo i da se držimo međunarodnog prava, principa i normi Ujedinjenih nacija“, rekao je Petković za TV Prva.
On je ocenio da Srbija mora da insistira na poštovanju međunarodnog prava bez obzira na aktuelne geopolitičke okolnosti.
„Jedino tako svet može da opstane“, poručio je.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je da se Rezolucija 1244 ne može tumačiti selektivno.
„Veoma je važno da upravo danas podsetimo da međunarodno pravo ne može biti stvar izbora i političke pogodnosti. Kada se obavezujuće odluke Saveta bezbednosti UN poštuju selektivno, ne slabi samo pozicija Srbije, slabi poverenje u čitav međunarodni poredak“, naveo je Đurić na mreži X.
На данашњи дан пре 27 година окончано је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије.
Памтимо страдале и не заборављамо људске жртве и разарања која су обележила тих 78 дана.
Нека им је вечна слава.
— PMF Niš Blokada (@PMFNisBlokada) June 10, 2026
Na godišnjicu okončanja NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije podsetili su i studenti u blokadi.
Na zvaničnim nalozima Studenata u blokadi, kao i pojedinih fakultetskih blokada, objavljena je identična poruka:
„Na današnji dan pre 27 godina okončano je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Pamtimo stradale i ne zaboravljamo ljudske žrtve i razaranja koja su obeležila tih 78 dana. Neka im je večna slava.“
Uz istu poruku studenti su objavili i kratku poruku:
„Slava im.“
Mirovni i politički
Sporazumi su se kroz proteklih 27 godina, koje su ove dve strane potpisivale i usaglašavale, kretali su se od bezbednosnih i mirovnih ka političkim i tehničkim.
Od Rezolucije SBUN 1244, preko Ahtisarijevog (koji srpska strana nije prihvatila), Briselskog sporazuma, Vašingtonskog, do najnovijeg Evropskog sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, a sve se otvorenije najavljuju i težnje ka tzv. konačnom sporazumu o normalizaciji.
Uprkos tome, implementacija ključnih tačaka (posebno ZSO) i dalje je izvor zastoja.
Iako se smatra da je zajednička karakteristika svih sporazuma – mali napredak, mnogo zastoja i različita tumačenja obaveza dve strane, utisak uprkos svemu je da se poslednji sporazum sprovodi kontiunirano i jednostrano. Strane se uzajamno optužuju.
Napori kosovskih vlasti da UNMIK ode
UNMIK je, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, preneo sve nadležnosti na lokalne kosovske institucije, a poslednjih godina na Kosovu se sve češće mogu čuti i zahtevi za povlačenje ove UN-ove misije sa Kosova.
To su proređenim sednicama SV UN o Kosovu, kontinuirano iznose predstavnici Kosova, SAD, i pojedinih zapadnih zemalja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
