Albanski studenti u Severnoj Makedoniji ponovo su se okupili u Skoplju, nastavljajući talas protesta sa zahtevom da im se omogući polaganje pravosudnog ispita na albanskom jeziku – što, kako tvrde, predstavlja zakonom zagarantovano pravo koje se u praksi ne primenjuje. Međutim, istovremeno stižu upozorenja o mogućoj unutarpolitičkoj zloupotrebi.
Novi protest, održan danas u centru Skoplja kod Kamenog mosta, deo je šire mobilizacije studenata koja traje od početka aprila, kada su prvi put izašli na ulice ispred Ministarstva pravde. Tada su, uz transparente „Zakon o jezicima je jasan“ i „Stop institucionalnoj diskriminaciji“, ukazali na, kako navode, dugogodišnje ignorisanje njihovih zahteva.
Od zahteva ka pokretu: „nije političko pitanje, već osnovno pravo“
Centralni zahtev studenata ostaje nepromenjen – da se pravosudni ispit organizuje u potpunosti na albanskom jeziku, uz jednake uslove i procedure za sve kandidate, kao i „realnu primenu zakonom garantovanih jezičkih prava“
U izveštajima albanskih i kosovskih medija ovaj protest se dominantno predstavlja kao borba za osnovna ljudska i identitetska prava. Studenti insistiraju da njihov zahtev nema političku pozadinu, već da je reč o elementarnom pitanju jednakosti.
„Naš cilj je bio jasan: da se albanskim studentima omogući da polažu ispite na jeziku na kojem studiraju, i ništa više“, poručio je početkom aprila za Raskrikavanje jedan od studenata, Mevljan Memedi, odbacujući pokušaje da se protest predstavi kroz širi politički ili nacionalistički narativ.
Sličan ton dominira i u izveštavanju medija na Kosovu danas, koji ističu da je „ono što je počelo kao administrativni problem preraslo u širi studentski bunt“, uz naglasak da institucije nisu preduzele konkretne korake uprkos obećanjima.
„Bilo je mnogo obećanja, ali nema rezultata. Nema odluka, nema promena, nema rokova“, prenose mediji poruke organizatora, ukazujući na frustraciju zbog institucionalnog zastoja
Podrška sa Kosova: jezik kao identitet i pravo
Protesti su dobili i snažnu podršku političkih i javnih ličnosti iz regiona, posebno sa Kosova.
Bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani poručila je još za prethodne proteste: „Podrška studentima! Podrška albanskom jeziku!“, dok je bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj ocenio da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku „osnovni standard jednakosti i demokratije“.
Kosovska pevačica Škurte Fejza obratila se danas studentima otvorenim pismom, naglašavajući da njihov zahtev prevazilazi akademski okvir i zadire u osnovna ljudska prava.
„Vaš glas za albanski jezik je glas za dostojanstvo, identitet i ljudska prava. Maternji jezik nije privilegija, već osnovno pravo“, poručila je Fejza.
Ona je u svojoj poruci posebno istakla ulogu mladih u društvenim promenama, pozivajući studente da ostanu „ujedinjeni, smireni i dostojanstveni“ u svojim zahtevima, uz poruku da su upravo mladi kroz istoriju bili pokretačka snaga promena.
Sličan ton ima i reakcija Vlore Čitaku, bivše ambasadorke Kosova u SAD i visoke funkcionerke PDK, koja je proteste opisala kao borbu za „najosnovnije ljudsko i nacionalno pravo“.
„Glas albanskih studenata u Skoplju je glas jedne generacije koja traži poštovanje, jednakost i dostojanstvo za svoj nacionalni identitet“, poručila je Čitaku.
Ona je dodatno naglasila da je neprihvatljivo da se u savremenom evropskom kontekstu i dalje postavljaju pitanja koja se tiču osnovnih identitetskih prava, podsećajući da su istorijske promene često započinjale upravo studentskim pokretima.
„Albanci na Balkanu nisu gosti nigde. Oni su autohtoni, oni su na svojim prostorima“, navela je Čitaku, ističući punu podršku studentima.
Makedonski mediji: fokus na politiku i sumnje u pozadinu protesta
Za razliku od albanskih i kosovskih medija, deo makedonskih medija proteste posmatra kroz drugačiju prizmu – pre svega političku.
Portal Sloboden pečat prenosi optužbe političkog bloka „Vredi“ da su pojedini studenti:
„manipulisani od strane DUI“ (Demokratska unija za integraciju, najveća politička partija koja predstavlja albansku nacionalnu manjinu u Severnoj Makedoniji, prim.red.) i da se koriste kao sredstvo za politički povratak bivših funkcionera.
Slične ocene dolaze i od pojedinih političkih aktera. Lider DPA Menduh Tači prethodno je cenio je protest kao „političku manipulaciju“, iako je priznao da studenti imaju legitimne zahteve.
U izveštaju Sitel televizije, pored zahteva ovih studenata naglašeno je i da su studenti uzvikivali „Učk!“
U ovom narativu protest se ne posmatra primarno kao spontani studentski bunt, već kao deo šire političke dinamike unutar albanskog političkog spektra u Severnoj Makedoniji.
Institucionalni odgovor: između prava i ustavnih ograničenja
Zvaničnici Severne Makedonije problem vide kao kompleksno pitanje koje prevazilazi nivo administrativne odluke.
Premijer Hristijan Mickoski ranije je pozvao studente da „ne dozvole da budu alat u rukama opozicije“, naglašavajući da je pitanje jezika u pravosuđu povezano sa ustavnim i međunarodnim pravnim standardima.
On je podsetio da je deo Zakona o jezicima koji se odnosi na pravosuđe osporen pred Ustavnim sudom, kao i da postoji negativno mišljenje Venecijanske komisije u vezi sa potpunom dvojezičnošću u pravosuđu.
Istovremeno, Vlada je formirala grupu ustavnih stručnjaka koja radi na pronalaženju rešenja koje bi bilo „i ustavno i u skladu sa međunarodnim standardima“.
Protesti se nastavljaju
I pored reakcija institucija, uključujući angažovanje ombudsmana i najave formiranja radnih grupa, studenti tvrde da konkretni rezultati izostaju.
Zbog toga su, prema saopštenjima na društvenim mrežama, odlučni da nastave proteste, uz poruku koja se sve češće ponavlja u njihovim obraćanjima:
„Ako ste mislili da smo stali – pogrešili ste“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
