Nakon što je skupština u Prištini krajem aprila odobrila članstvo Kosova u Odboru za mir, danas je taj zakon zvanično potpisan i u kosovskom predsedništvu.
Kako je saopštila na svom Fejsbuk nalogu, ovaj je Zakon, zajedno sa nizom drugih, potpisala vršiteljka dužnosti kosovske predsednice, Aljbuljena Hadžiju.
„Uredbom sam donela niz važnih zakona za građane i za Republiku. Potpisala sam zakon o ratifikaciji sporazuma o članstvu Republike Kosovo u Odboru za mir, zakon o Mediteranskim igrama Priština 2030, kao i zakone koji se odnose na finansijske sporazume sa Evropskom unijom i Francuskom agencijom za razvoj“, navela je Hadžiju.
U odjavi je dodala i:
„Neki od zakona su direktno povezani sa svakodnevnim životom, socijalnim i pristupačnim stanovanjem, zdravstvenom zaštitom, državljanstvom, platnim uslugama, vodnim resursima i državnom maturom. Zakoni dobijaju na težini kada postanu služba građanima i jačanju Republike“.
Podsetimo, 24. aprila kosovska skupština je sa 103 glasa ZA ratifikovala sporazum o učešću Kosova u Odboru za mir, a nedelju dana pre toga usvojena je i odluka o slanju pripadnika KBS-a u Gazu.
Jedno je sa drugim povezano, u skladu sa inicijativom predsednika SAD, Donalda Trampa – Odbor za mir, a u koju se Kosovo pridružilo, zajedno sa Albanijom.
Šta je Odbor za mir?
Odbor za mir (Board of Peace) je međunarodna inicijativa koju je predložio i formirao američki predsednik Donald Tramp početkom 2026. godine.
Telo je zamišljeno da promoviše stabilnost, upravlja prestankom sukoba i nadgleda rekonstrukciju područja pogođenih ratom, pre svega Gaze, s mogućnošću da se kasnije proširi i na druge svetske konflikte. Struktura tela predviđa da Tramp ostane doživotni predsednik, dok članice mogu imati trogodišnje mandate ili da uplate milijardu dolara kako bi dobile trajno članstvo.
Zapadnoevropske saveznice SAD, uključujući Italiju, Francusku, Norvešku, Veliku Britaniju, Švedsku, Dansku i Sloveniju, odbile su da budu deo inicijative, ali je nekoliko država prihvatilo poziv da se pridruže, među kojima su Albanija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Vijetnam, Kazahstan, Mađarska, Argentina, Belorusija i Izrael. Takođe, deo njih nije ni odgovorio na Trampov poziv, a Srbija ga nije ni dobila.
Sa druge strane, Kosovo se inicijativi pridružilo. Kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala je učešće 22. januara, nazivajući ga istorijskim.
Šta podrazumeva učešće u Odboru za mir?
Prema dokumentu koji je ranije objavila Koha, a koji je bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala sa Trampom, navodi se da iako dokument formalno ne nameće automatsko učešće u konkretnim misijama bez saglasnosti potpisnice, članice ipak preuzimaju više obaveza.
One moraju da podrže i pomognu operacije Odbora za mir, da sarađuju u okviru svojih unutrašnjih nadležnosti, da učestvuju u odlučivanju o budžetu, misijama i političkim opredeljenjima.
Drugim rečima, članice su politički obavezane da podrže primenu Trampovog mirovnog plana za Gazu, ali bez automatske obaveze slanja trupa ili osoblja. Tu su i finansijske obaveze. Iako mandat članstva u ovom Odboru traje do tri godine, one članice koje u prvoj godini doprinesu sa više od milijardu dolara u gotovini dobiće poseban status, odnosno za njih ne važi ograničenje trogodišnjeg mandata. Ovo zapravo implicira da bi finansiranje obnove Gaze mogao zapravo da bude ključni element delovanja Odbora.
Takođe, tu je i učešće u odlučivanju o Gazi. Drugim rečima, članice glasaju o budžetu, odobravaju međunarodne sporazume, pokreću nove mirovne inicijative i daju smernice izvršnom odboru. Ipak, iako svaka članica ima jedan glas, odluke zahtevaju odobrenje predsednika.
Ovim sporazumom se ne nameće jurisdikcija; drugim rečima, Odbor za mir nema jurisdikciju unutar država članica i one nisu obavezne da učestvuju u pojedinačnim mirovnim misijama bez sopstvene saglasnosti. Suštinski, članstvo u Odboru za mir predstavlja političku i finansijsku obavezu, ali ne i automatsku vojnu i bezbednosnu obavezu.
Konačno, Tramp kao inauguracioni predsednik Odbora ima posebno ovlašćenje: pravo da osniva i raspušta pomoćna tela, ključnu ulogu u odobravanju odluka, odlučujući glas u slučaju izjednačenja, i pravo da imenuje naslednika. Svime ovime, struktura Odbora je snažno centralizovana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
