Nakon dvodnevnog talasa reakcija i polemike izazvane izložbom „Masakri na Kosovu 1998–1999“, koja je brže-bolje uklonjena iz glavne ulice u Prištini, predsednica Skupština Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) saopštila je da je odluka o njenom finansiranju iste doneta u skladu sa važećim pravilima, ali je izrazila žaljenje zbog nastale situacije i najavila izmene procedura.
Kako je navela, odluka o finansijskoj podršci izložbi doneta je u Predsedništvu Skupštine, u potpunosti u skladu sa Uredbom o subvencionisanju.
„Osim predstavnika Srpske liste, svi ostali članovi glasali su u korist ove odluke“, precizirala je.
Istakla je i da, kao predsednica parlamenta, oseća „institucionalnu i moralnu obavezu“ da izrazi žaljenje zbog razvoja događaja.
„Predsedništvo je postupalo na osnovu informacija koje su u tom trenutku bile dostupne i nije imalo indicije o eventualnim netačnostima“, navela je, uz naglasak da provera tačnosti podataka ne spada u direktne nadležnosti ovog tela.
Najavljene izmene: komisije i stroža pravila
Iako je, kako kaže, podrška izložbi data „u dobroj nameri“, Hadžiju ocenjuje da ovaj slučaj predstavlja važan trenutak za institucionalno preispitivanje.
U tom pravcu, najavila je konkretne korake:
– formiranje posebnih stručnih komisija
– izmene postojeće uredbe o subvencionisanju
– jačanje kriterijuma za dodelu sredstava
– povećanje transparentnosti i odgovornosti u donošenju odluka
Inače, ona je reagovala nako čitave serije i medijskih i političkih prozivki da se utvrdi njena odgovornost.
Od izložbe do institucionalnog spora
Izložba „Masakri na Kosovu 1998–1999“, autora Škeljzena Gašija (Shkëlzen Gashi), postavljena na Trgu „Majka Tereza“ (nekadašnja Vidovdanska) u Prištini povodom godišnjice početka NATO bombardovanja, uklonjena je nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji su tvrdili da sadrži netačne i „štetne“ podatke o žrtvama.
Ono što je bila početna zamerka jeste podsećanje na zločin u Dubravi, gde je autor izložbe naveo da se među ubijenim Albancima nalaze navodno i „naoružana lica“, odnosno „borci“.
U središtu spora našla se upotreba termina „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
U pitanju je zločin koji se dogodio 22. maja 1999. kada su, prema optužnici Haškog tribunala, tadašnje srpske snage naložile zatvorenicima u Kazneno-popravnom domu u Dubravi, kod Istoka, da se postroje u dvorištu zbog navodne evakuacije, nakon čega je otvorena vatra iz automatskog oružja. Sledećeg dana, kako se navodi u optužnici, „bombama i hicima ubijani su zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je više od 90, a ranjeno više od 150 albanskih zatvorenika tokom 22. i 23. maja 1999. godine.
Time je otvorena šira polemika – od optužbi za iskrivljavanje istorije i „uvredu žrtava“, do tvrdnji autora i dela javnosti da ključni problem leži u tome što Kosovo ni gotovo tri decenije nakon rata nema zvaničan i pouzdan spisak stradalih.
U središtu spora našli su se podaci Fonda za humanitarno pravo, koji su godinama važili za najrelevantniji izvor i obuhvataju žrtve svih zajednica, ali čiju kredibilnost sada osporava deo kosovske javnosti – uprkos činjenici da ni institucije u Prištini ni u Beogradu do danas nisu izradile sopstvene sveobuhvatne evidencije ratnih žrtava.
Polemika je dodatno eskalirala nakon što je Fond ocenio da izložba u više slučajeva daje netačnu sliku zločina i da su u pojedinim prikazima „falsifikovane okolnosti smrti“, posebno u slučaju zatvora u Dubravi, gde su, kako navode, ubijeni zatvorenici – civili lišeni slobode, a ne „naoružana lica“.
Na to su odgovorile organizacije ADMOVERE i INTEGRA, navodeći da nisu tvrdile da su ubijeni bili borci ili naoružana lica, već da se u evidenciji Fonda pojedini vode kao „naoružani/vojnici“, uz ocenu da je problem u nepostojanju zvanične liste žrtava.
Autor izložbe dodatno je objavio deo baze podataka Fonda za humanitarno pravo, uključujući listu ubijenih u Dubravi, gde se deo njih u evidenciji vodi kao „vojnici“, pokušavajući da ilustruje način na koji su podaci korišćeni.
Lavina
Slučaj je u međuvremenu prerastao u neprekinuti niz reakcija. Javne ličnosti Kosova, uključujući i novinare, listom iznose svoja mišljenja u medijima i na društvenim mrežama sa mnogobrojim teškim rečima u kojima se veliča OVK, Albanci i naglašavaju ratni zločini srpskih snaga.
U tekstu pod naslovom „Srušena izložba koja je ‘masakrirala’ masakre“, portal Koha.net donosi svedočenja preživelih. Enver Dugoli, bio je među prvima koji je ukazao na netačnosti, dok je Visar Balovci poručio da prikaz „ne odgovara realnosti“:
„Da smo bili naoružani, učinili bismo nešto da se spasimo – ali nismo imali ništa“, naveo je, dodajući da podaci sa izložbe ne odgovaraju onome što su on i drugi preživeli.
Slično je reagovao i Nait Hasani, takođe preživeli Dubrave, koji tvrdi da „nije bilo naoružanih zatvorenika“, već da su ubijeni bili albanski zatvorenici, uz ocenu da je izložba sa takvim podacima „zločin“.
Koha navodi i druge „netačnosti“: za „masakr u Račku“ izložba prikazuje 37 ubijenih civila, dok institucije navode najmanje 45; za Izbicu se navodi 115 žrtava, dok podaci Instituta govore o 147; razlike su, kako se navodi, zabeležene i kod zločina u Maloj i Velikoj Kruši.
Koha piše da Skupština Kosova, koja je finansirala izložbu, nije preuzela odgovornost za netačne sadržaje, već je samo najavila preispitivanje procedura.
Dodatnu polemiku, prema istom izvoru, izaziva i činjenica da su javna sredstva korišćena i za knjigu sada najnapadanijeg istoričara, bivšeg Kurtijevog savetnika Škeljzena Gašija. Ministarstvo dijaspore izdvojilo je oko 15.000 evra za distribuciju primeraka ambasadama, iako su ranije analize, kako piše Koha, ukazivale na brojne netačnosti i nedostatke u toj publikaciji.
Opozicione stranke – Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Demokratska partija Kosova – ocenile su izložbu kao „skandaloznu i neprihvatljivu“, uz zajedničku poruku da se njome „iskrivljuje istorijska istina i vređa dostojanstvo žrtava“. Posebno su problematizovale činjenicu da je finansirana javnim sredstvima, ističući da je reč o ozbiljnom institucionalnom propustu, te zatražile utvrđivanje odgovornosti, uključujući i političku odgovornost predsednice Skupštine, kao i pokretanje istraga o mogućim krivičnim elementima.
U raspravu se uključilo i Specijalno tužilaštvo Kosova, koje je saopštilo da prati slučaj i da će proceniti da li postoje elementi krivične odgovornosti.
Kandić: U Dubravi nisu ubijena naoružana lica; Suroji: Kandić uradila više od mnogih institucija…
ADMOVERE i INTEGRA uzvratile FHP-u: „Nismo tvrdili da su ubijeni u Dubravi bili borci“…
FHP: Na izložbi netačni podaci, u Dubravi nisu ubijena „naoružana lica“ – polemika se…
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
